Email Print

VRHOVNI KASACIONI SUD: Nacionalna služba za zapošljavanje pogrešnim obračunom minimalne zarade nezaposlenima isplatila oko 1.3 milijarde dinara više


Novčana naknada za slučaj nezaposlenosti, utvrđena na način iz člana 69. Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti ("Sl. glasnik RS", br. 36/2009, 88/2010 i 38/2015), ne može biti niža od 80 odsto, niti viša od 160 odsto od minimalne zarade utvrđene u skladu sa članom 111. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014) (princip bruto zarade). Drugim rečima Vrhovni kasacioni sud je potvrdio mišljenje Državne revizorske institucije da je Nacionalna služba za zapošljavanje nezaposlenima isplaćivala iznos naknade uvećan za 12 odsto.

Time je budžet oštećen za 1,3 milijarde dinara koliko je nenamenski potrošeno za isplatu većih naknada za slučaj nezaposlenih. NSZ je korisnicima ove pomoći isplaćivao 12.096, umesto 10.747 dinara. Nakon rešenja DRI koje je po svojoj pravnoj prirodi izvršno Nacionalna služba je počela da primenjuje nove osnovice, pa samim tim i da isplaćuje manje naknade za slučaj nezaposlenosti. Ali, tek tada su građani, koji su odjednom dobili manje iznose na računu, pomislili da su zakinuti. Presavili su tabak i tužili Nacionalnu službu za zapošljavanje. Međutim, sudovi po Srbiji počeli su masovno da presuđuju protiv NSZ, koja je, opet, iako je inicijalno napravila grešku, u konkretnom slučaju samo pokušala da je ispravi poštujući rešenje državnih revizora.

Pojednostavljeno rečeno, država je pogrešila, drugi državni organ je to uočio, greška je onda ispravljena, ali su građani tada pomislili da su oštećeni. Oko 36.000 njih pravnu zaštitu potražilo je na sudu. Prema podacima NSZ, osnovni sudovi u ovim postupcima presuđuju u korist građana. Međutim, u jednom manjem broju slučajeva, osnovni sudovi presudili su drugačije, odnosno u korist Nacionalne službe.

Posle ovog zamešateljstva traženo je mišljenje Vrhovnog kasacionog suda. U obrazloženju svog stava VKS navodi da je pred osnovnim sudovima u Srbiji u toku više desetina hiljada sporova korisnika novčanih naknada za nezaposlene protiv Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ). VKS još napominje da su od osnovnih sudova u Aranđelovcu, Prijepolju, Nišu i Smederevu dobili zahteve za rešavanje spornog pravnog pitanja. Reč je o metodologiji obračuna naknade za nezaposlene. Odnosno, sudovi su tražili odgovor na pitanje da li se minimalna zarada kao polazni element za obračun novčane naknade za slučaj nezaposlenosti obračunava kao minimalna zarada bez poreza i doprinosa (neto), ili kao minimalna zarada sa porezom i doprinosima koji se plaćaju iz zarade (bruto). Osnovni sud u Prijepolju postavio je i pitanje razgraničenja nadležnosti upravnog organa i suda opšte nadležnosti za isplatu novčane naknade po ovom osnovu.

U pokrenutim sporovima pred sudovima oštećeni potražuju naknadu štete na ime razlike od primljenog iznosa naknade za slučaj nezaposlenosti do iznosa za koji korisnici ovog prava smatraju da im pripada. Napominje se da su parnice pokretane u periodu nakon 14. marta 2012. godine, kada je NSZ promenila metodologiju obračuna minimalne naknade snižavanjem mesečnih iznosa, primenom bruto principa obračuna minimalne zarade. Način obračuna je izmenjen po preporuci Državne revizorske institucije (DRI) nakon revizije završnog računa Nacionalne službe za zapošljavanje za 2010. godinu.

Za matematički obračun eventualno postojeće razlike do pripadajuće naknade sudovi nemaju stručna znanja, tako da su visinu duga utvrđivali veštačenjem preko sudskih veštaka. Međutim, VKS smatra da je metodologija obračuna u domenu primene materijalnog prava i sudske kontrole.

VKS je u svom pravnom stavu u ovom slučaju "pošao od relevantnih propisa iz kojih proizlazi da su zarada, minimalna zarada i naknada za slučaj nezaposlenosti definisane zakonima kao bruto kategorije i da je minimalna cena rada, sadržana u strukturi minimalne zarade neto iznos bez poreza i doprinosa".

Kod činjenice da je najniži iznos naknade za slučaj nezaposlenosti 80 odsto, a najviši 160 odsto minimalne zarade, pravilan je obračun naknade za nezaposlene kada je utvrđen na osnovu člana 111. stav 2. Zakona o radu, prema iznosu minimalne zarade kao bruto iznosa utvrđenog primenom minimalne cene rada sa porezom i svim doprinosima koji terete zaradu.

Građansko odeljenje VKS zaključilo je da je "obračun minimalne naknade za nezaposlene prema minimalnoj ceni rada po radnom času bez poreza i doprinosa, ili pripisivanjem samo doprinosa koji terete naknade za nezaposlene, u suprotnosti sa odredbama člana 70. stav 2. Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti. Stav VKS je da navedeni član i stav Zakona o zapošljavanju iznos naknade izričito vezuju za minimalnu zaradu kao uporednu, korektivnu i samostalnu kategoriju.

Predsednik Državne revizorske institucije (DRI) i generalni državni revizor Radoslav Sretenović ukazao da je u pravnom shvatanju Vrhovni kasacioni sud potvrdio metodologiju obračuna novčane naknade koju je DRI preporučila Nacionalnoj službi za zapošljavanje.

Sretenović je istakao da je u nalazu DRI u vezi sa utvrđivanjem visine novčane naknade (Izveštaj o reviziji završnog računa Nacionalne službe za zapošljavanje za 2010. godinu, strana 152), Nacionalna služba za zapošljavanje bila u obavezi da otkloni utvrđenu nepravilnost, što je ona i učinila.

Izvor: Vebsajt Politika, Aleksandar Mikavica, 11.02.2017.
Naslov: Redakcija