DONETA STRATEGIJA RAZVOJA SPORTA U REPUBLICI SRBIJI ZA PERIOD 2014. DO 2018. GODINE I AKCIONI PLAN ZA NJENU PRIMENU

Vlada Srbije je, na predlog Ministarstva omladine i sporta, donela Strategiju razvoja sporta u Republici Srbiji za period 2014. do 2018. godine i akcioni plan za njenu primenu.

Ovom Strategijom unapređuje se i dodatno institucionalizuje sistem sporta u Srbiji i definišu glavni, srednjoročni, razvojni ciljevi i to: omasovljenje i široka dostupnost sportu za sve generacije; dečiji, školski i univerzitetski sport; vrhunska sportska dostignuća; razvijanje sportske infrastrukture i kreiranje pravnog ambijenta u kome sportski subjekti postaju suštinski nezavisni od države i sposobni za upravljanje procesima poslovanja.

Definisanje strateških ciljeva i politika detaljno razrađenih kroz Akcioni plan koji je sastavni deo Strategije, ukazali su i na potrebu izmena važećeg Zakona o sportu koji će biti donesen u roku koji obezbeđuje istovremenost njegove, i primene Strategije.

Javne vlasti svih nivoa u Republici Srbiji preduzimaju mere kako bi se:

- obezbedilo da svi građani imaju mogućnosti da se bave sportom,

- osigurali temelji sistema sporta: sport u školama i svi vidovi uključenja dece u sportske aktivnosti

- obezbedilo planiranje, izgradnja i rekonstrukcija potrebnih sportskih objekata

- podržalo i podstaklo bavljenje sportom na najvišem nivou, uz postizanje vrhunskih sportskih rezultata na najvećim međunarodnim sportskim takmičenjima.

Strategijom su definisane četiri prioritetne oblasti (razvoj sporta dece i omladine, uključujući i školski sport; povećanje obuhvata bavljenja građana sportom kroz razvoj i unapređenje sportske rekreacije; razvoj i unapređenje vrhunskog sporta; razvoj i unapređenje sportske infrastrukture), a Akcionim planom su definisani kako opšti tako i posebni ciljevi.

Do 2018. godine putem realizacije ove strategije očekivani ishodi su, između ostalog, da:

- se unapredi stručni rad u sportu,

- se unapredi koherentnost sistema finansiranja sporta na svim nivoima javnih vlasti,

- se uspostavi sistem samoodrživosti sportskih organizacija,

- se više žena uključuje kako u bavljenje sportom, tako i u rukovodeći rad u organizacijama u oblasti sporta, uključujući i učešće najmanje jedne četvrtine žena u upravnim organima i telima organizacija u oblasti sporta,

- se smanji prisustvo i uticaj negativnih pojava u sportu,

- se obrazuje Fond za razvoj sporta,

- se unapredi pravni okvir za rad fizičkih lica i organizacija u oblasti sporta, i da

- se smanji broj negativnih pojava u sportu za najmanje 50% do 2018. godine.

Izvor: Vebsajt Ministarstva omladine i sporta, 13.01.2015.

EVROPSKI PARLAMENT IZGLASAO ZAKON KOJI OMOGUĆAVA OGRANIČENJE ILI ZABRANU UZGAJANJA GMO U ZEMLJAMA ČLANICAMA

Poslanici Evropskog parlamenta izglasali su danas zakon koji omogućava zemljama članicama da ograniče ili potpuno zabrane gajenje genetski modifikovanih useva na svojoj teritoriji.

Po zakonu, koji su poslanici doneli ubedljivom većinom glasova, članice mogu samostalnom odlukom da zabrane GMO useve ukoliko ocene da bi moglo da dođe do ugrožavanja prirodne okoline.

Dosad je ovakvu vrstu zabrane bilo moguće uvesti samo ukoliko se nepobitno dokaže da usevi predstavljaju opasnost po zdravlje ljudi ili životinja.

Ovim je zaključena četiri godine duga debata o prednostima i manama GMO tokom koje su se zestoko sukobljavali pristalice i protivnici GMO.

U EU se trenutno gaji samo jedan soj genetski modifikovanog kukuruza, na ograničenom području u Španiji, dok je soj GMO krompira zabranjen pre dve godine.

Evropske zemlje, međutim, ne mogu da zabrane uvoz i promet GMO iz trećig zemalja jer je tako propisala Svetska trgovinska organizacija (STO), mada mogu da postave ograničenja i istaknu upozorenja potrošačima.

Naučnici još nisu saglasni da li i u kojoj meri GMO mogu da ugroze zdravlje ljudi i čovekovu okolinu.

U Srbiji je na snazi potpuna zabrana proizvodnje i prometa GMO, što će morati da se promeni zbog kandidature za članstvo u STO i EU.