ODRŽAN OKRUGLI STO "ŠEST GODINA REFORMI PRAVOSUĐA: REZULTATI I PERSPEKTIVE": Reforma pravosuđa je na početku zbog nestabilnog sistema, zajednički je zaljučak učesnika

Učesnici tribine "Šest godina reformi pravosuđa: rezultati i perspektive" zaključili su da je Srbija i dalje na početku reformi u pravosuđu koje prožimaju isti problemi manjka nezavisnosti pravosudnih institucija i koje "vapi" za novim stabilnim sistemskim rešenjima.

Pomoćnik ministra pravde i šef pregovaračke grupe za Poglavlje 23, Čedomir Backović, rekao je da pred Srbijom početak promena koje treba da dovedu do reforme pravosuđa, koju je okarakterisao kao "proces koji nema ni početak ni kraj", te da se taj proces odvija i u Sjedinjenim Američkim Državama.

"Ovo je početak pregovora jer da smo u pravosuđu već završili posao onda bi se učlanjivali u EU, a ne bi otvarali pregovore", naveo je Backović.

On je istakao da su sve primedbe iz Izveštaja o napretku "na mestu i otklonjive", kao i da se poklapaju sa našim Akcionim planom, koji je, kako je podsetio, dobio podršku Evropske komisije.

Prema njegovim rečima, Srbija ima dobar plan koji je sprovodljiv, realan i rezultat je učešća zaineteresovanih učesnika u pravosuđu.

"To mogu da kažem i za Izveštaj o napretku, jer on ukazuje na ono što piše u našim strateškim dokumentima", naveo je pomoćnik ministra napominjući da mnogo stvari treba promeniti.

Sudija Apelacionog suda u Beogradu, Miodrag Majić, smatra da je sprsko pravosuđe nestabilno i da vapi za vizijom i sposobnijim ljudima.

"Koliko je pravosuđe turbulentno pokazuje činjenica da danas značajan deo ljudi koji su nekada bili izbačeni iz sistema iz razno raznih razloga, njime sada rukovode", naveo je Majić.

On je ukazao da u takvom sistemu stvari u pravosuđu značajno zavise od politike, a ne od toga ko je najbolji, najreprezentativniji i sa vizijom koja je neophodna pravosuđu.

"Ljudi koji su sposobni, koji govore jezike i imaju odlične ocene na prestižnim fakultetima vrlo brzo odustaju od pravosuđa, na žalost shvatajući da je 'igra unapred dogovorena, a da su karte podeljene", naveo je Majić.

Radovan Lazić iz Udruženja tužilaca Srbije saglasan je da je cilj reforme pravosuđa nezavisnost, efikasnost, odgovornost i transparentnost, ali da ti ciljevi i načela stalno ostaju u deklarativnom dometu.

"Sve se radi da se ništa ne promeni, da politika i dalje kontroliše pravosuđe", naveo je Lazić.

On smatra da je naše društvo stalno u reformi i da posle svake reforme "imamo utisak da ona vraća stanje unazad i da nas vraća u još težu poziciju".

Advokat Slobodan Beljanski smatra da u pravosuđu postoji jedan izvorni problem - pitanje nezavisnosti sudstva.

"Sve ostale slabosti, a nema one koja nije prisutna, proističu iz tog problema. Da je sudstvo nezavisno mogli bismo očekivati veći moralni integritet, stručnost, a da ima stručnonsti, bilo bi i efikasnosti", rekao je Beljanski.

On smatra da u sprskom pravosuđu "nezavisnosti i samostalnosti - ne da nema u dovoljnoj meri, nego je nema uopšte".

Uzroci takvog stanja, kako je naveo, odnosno uticaji ne potiču samo od direktnih zahteva kojih svakako ima, ali koje je vrlo teško utvrditi, nego od ukupne društvene klime.

Beljanski smatra da su granice između izvršne i zakonodavne vlasti maltene izbrisane, a to se i te kako odražva i na sudsku vlast.

Potpredsednik Društva sudija Srbije, Omer Hadžiomerović, ukazao je da se za nezavisnost sudstva najviše bore sudije kao i da ga čudi što nema reakcije građana i civilnog društva.

On je takođe zapitao zašto je naše društvo i dalje daleko od standarda, kada se još od 2000. godine, 15 godina unazad, govori o reformi pravosuđa.

"Postoje dva odgovora - ili nećemo to da uradimo, ili ne znamo, ili je najverovatnije, kombinacija ta dva", naveo je Hadžiomerović.

Prema njegovim rečima, pravosuđe je sistem koji mora da se menja, a ne ljudi.

"Mi treba da menjamo sistem, a mi se uglavnom na baziramo na tome da menjamo ljude unutar tog sistema, misleći da ćemo menjajući te ljude promentiti sistem - ne, sistem proizvodi ljude, koji kao proizvodi tog sistema kasnije postaju deo problema", naglasio je Hadžiomerović.

Sudija Vrhovnog kasacionog suda, Radmila Dragičević Dičić, ocenila je da nama nedostaje pravna kultura bez uticaja izvršne vlasti.

"Dok izvršna vlast ne shvati da je pravosuđe svetinja, mi ćemo se vrteti u krug pez prestanka", navela je Dragičević Dičić.

Prema njenim rečima, nedopustivo je da se zakoni menjanju prema pojedincu.

"Ne možemo da pravimo zakone prema ličnosti, potrebni su nam zakoni, pravila i tačne procedure, koji će se poštovati", zaključila je Dragičević Dičić.