Paragraf besplatno • Besplatni propisi • Besplatni obrasci • Aktuelni statistički podaci • Paragraf sertifikat
• Kalendar poreskih obaveza • Državni i ostali praznici - neradni dani • Registar službenih glasila • 100 pitanja 100 odgovora



Email Print

DA BI NADLEŽNI DRŽAVNI ORGANI MOGLI DA PRISLUŠKUJU GRAĐANE, MORAJU DA IMAJU NAREDBU SUDA


Prema rečima istražnog sudije Prvog osnovnog suda u Beogradu Snežane Ivković, da bi nadležni državni organi mogli da prisluškuju građane, moraju da imaju naredbu suda.

- U njoj se navode broj telefona i ime i prezime njegovog vlasnika. Snimanje može da traje tri meseca, a ako je potrebno može da se produži za još toliko, i posle toga za još šest meseci - objašnjava Ivkovićeva. - Ako službeni organi ne pokrenu istragu u tom roku, te podatke više ne mogu da koriste.

MOBILNI operateri su, naravno, dužni da odgovore na sve zahteve suda kada je reč o dostavljanju listinga razgovora, SMS poruka, kretanju ...

Prema zakonu o telekomunikacijama, podaci se čuvaju godinu dana.

Ali kako nezvanično saznajemo iz izvora bliskih Specijalnom sudu, „Telenor“ čuva samo 24 časa podatke svih neevidentiranih pripejd korisnika. Posle toga ih brišu.

Osuđujuća presuda nije garantovana.

Isto tako, u bivšem Okružnom sudu u Beogradu, poznati trgovac ljudima, osuđivan četiri puta, dobio je samo dve godine zatvora posle petog „nastupa“ pred sudom zato što se ispostavilo da su policajci prisluškivali njegov telefon bez dozvole suda.

U praksi se dešava i da istražni sudija potpiše naredbu za prisluškivanje zbog sumnje da je osumnjičeni počinio jedno krivično delo, a tokom praćenja se ispostavi da je počinio još neka dela. U toj situaciji, transkript se po službenoj dužnosti prosleđuje tužilaštvu kako bi ono preduzelo odgovarajuće radnje.

„Bubice“ i kamere mogu da koriste i građani bez dozvole suda, ali ako ispune određene uslove. Snimke, recimo, mogu da koriste vlasnici stanova i poslovnih prostora bez saglasnosti budućih okrivljenih, ako su ih napravili radi zaštite svoje imovine.

Advokat Nebojša Perović, koji brani okrivljene u Specijalnom sudu, kaže da su u ogromnoj većini predmeta u tom sudu koriste podaci o nadziranim telefonskim razgovorima, elektronskoj pošti ili samom kretanju okrivljenih.

- Oni predstavljaju jedan od odlučujućih dokaza u donošenju odluke suda - kaže Perović. –

Podaci koji su prikupljeni na zakonom propisani način mogu da se koriste kao dokaz u krivičnom postupku samo protiv onih okrivljenih protiv kojih je taj postupak i pokrenut. Svi ostali podaci i obaveštenja, ne samo da nisu dokaz već su i krivično delo.

Uprkos modernoj tehnologiji koju koriste detektivske agencije, njihov rad se, kaže Perović, pravno gledano, svodi samo na „saznanje podataka koji ne mogu biti značajni za bilo kakve odluke pred sudovima“.

- S druge strane, osoba koju je pratio privatni detektiv može da pokrene postupak protiv njega i protiv osobe koja ga je angažovala - objašnjava Perović.

Prijave zbog prisluškivanja

Novosadski advokati Z. S. i S.B. podneće prijavu protiv zamenika višeg javnog tužioca u Novom Sadu V.V. pod optužbom da je naredila prisluškivanje privatnih razgovora između okrivljenih zatvorskih čuvara i njihovih branilaca.

Tužilac je transkripte tih razgovora iznela i kao dokaz pred sudom gde su klijenti ovih advokata S. M. i I. Ž. osuđeni na tri i po odnosno na četiri godine zatvora, zbog primljenog mita.


Prema tvrdnji advokata, policija i tužilaštvo zloupotrebili su svoja prava i da je stavljanje prisluškivanih razgovora među dokaze gruba povreda zakona. Prisluškivan je čak i telefon supruge jednog od okrivljenih, koja je bila na porođaju u Betaniji.


- Postojala je dozvola za prisluškivanje pre hapšenja, međutim, i nakon toga je nastavljeno snimanje razgovora optuženih. Tako su snimili i razgovore sa braniocima, što je nezapamćeno u našem pravosuđu.

 

Prema Zakoniku o krivičnom postupku, branilac ima pravo na poverljiv razgovor sa osumnjičenim koji je uhapšen i pre nego što je bude saslušan. Kontrola ovog razgovora pre prvog slušanja i tokom istrage dopuštena je samo posmatranjem, ali ne i slušanjem.

 


Advokat navodi da se nakon hapšenja prisluškivanje mora obustaviti jer se u suprotnom krši zakon. Za ove zloupotrebe je zaprećena kazna i do pet godina zatvora.


- Razgovori optuženog i branilaca su privatni i ne smeju se prisluškivati - objašnjava advokat.


Dva zatvorska stražara S. M. i I. Ž. uhapšena su 14. aprila zbog primljenog mita jer su za 500 evra zatvoreniku V. B. omogućili bolje zatvorske uslove. Dve nedelje nakon toga, njihovi telefoni su i dalje bili prisluškivani.


Transkripti razgovora došli su i do tužioca koji je razgovore prosledio sudiji Višeg suda u Novom Sadu.


- Protiv čuvara je bilo dovoljno dokaza da se osude i bez tih transkripta - kaže sudija.


Advokat dr N.A, branilac jednog od okrivljenih, objašnjava da je problem sistemske prirode.


- Ukoliko tužilac zna strategiju odbrane advokata okrivljenog, onda se sistem urušava i nema ravnopravnosti pred sudom - kaže advokat, koji je podneo krivičnu prijavu Specijalnom tužilaštvu za organizovani kriminal protiv V. V. i njenih nepoznatih saučesnika. 

Izvor: Srb.time.rs, novosti, M. Stakić, RTV