Email Print

PREDSTAVLJANJE AKCIONIH PLANOVA O PREGOVARAČKIM POGLAVLJIMA 23 I 24 U BRISELU


Od 1. januara 2017. godine komorska članarina biće od četiri do 20 puta niža, prilagođena ekonomskoj snazi kompanija, izjavio je predsednik Privredne komore Srbije (PKS), Marko Čadež, dodajući da će oko tri četvrtine preduzeća biti oslobođeno plaćanja članarine.

Dosadašnji obračun članarine, po kome su firme mesečno izdvajale 0,19 odsto od bruto zarada zaposlenih, pokazao se neodrživim, jer je predstavljao ogromno opterećenje za privredu.

Taj trošak je, prema njegovim rečima, bio utoliko veći, jer su kompanije tako propisanu članarinu, u ranije nejedinstvenom komorskom sistemu, plaćale na dva-tri, a neke i na više mesta.

Od 1. januara 2017. godine će, shodno Zakonu o privrednim komorama ("Sl. glasnik RS", br. 112/2015 - dalje: Zakon), svi privrednici i preduzetnici u Srbiji biti obavezni da plaćaju komorsku članarinu, ali će je, kako ističe Čadež, plaćati samo na jednom mestu i znatno niže nego do sada.

"Posle višemesečnih razgovora sa privrednicima, došli smo do novog modela, čija je suština da se članarina određuje prema ekonomskoj snazi kompanija, merenoj poslovnim prihodom po podacima iz poslednjeg objavljenog završnog računa", objašnjava predsednik PKS.

To znači, kako precizira, da oni najmanji ništa ne plaćaju, da oni kojima je potrebna podrška za rast i razvoj izdvajaju simbolične iznose, a veliki znatno više, ali ipak dosta manje nego ranije, odnosno od četiri do 20 i nešto puta niže iznose.

"Članarinu će plaćati veći broj kompanija, što, zajedno sa uštedama koje su postignute reorganizacijom i modernizacijom komore, omogućava da iznosi koje će kompanije pojedinačno izdvajati budu znatno niži. Većina članica u narednoj godini biće oslobođena plaćanja članarine ili će izdvajati simbolične iznose, a moći će da koristi usluge PKS za koje bi na tržištu morale da izdvoje mnogo više po komercijalnim cenama", ističe Čadež.

Prema novom modelu obračuna, naveo je on, plaćanja članarine će 2017. godine biti oslobođeno oko 220.000 preduzetnika, sve novoosnovane, startap firme u prve dve godine poslovanja i još 70.000 mikro i malih preduzeća sa poslovnim prihodom do 20 miliona dinara.

Za firme sa poslovnim prihodom od 20 do 300 miliona dinara, mesečna članarina biće simbolična i iznosiće 300 dinara mesečno (3.600 godišnje), a one koje imaju od 300 do 600 miliona dinara poslovnog prihoda plaćaće 600 dinara mesečno (7.200 dinara godišnje).

Firme sa ostvarenim godišnjim poslovnim prihodom od 600 miliona do milijardu dinara, prema ovom predlogu, izdvajaće 20.000 dinara mesečno (240.000 godišnje), a za velike kompanije sa operativnim prihodom od milijarde do 2,5 milijarde dinara komorska članarina će iznositi 80.000 dinara mesečno (960.000 dinara godišnje).

Najveće kompanije, čiji poslovni prihodi premašuju 2,5 milijarde dinara, uplaćivaće komori 185.000 dinara mesečno ili 2,2 miliona dinara godišnje.

Čadež napominje da će konačnu odluku o novom predlogu doneti privrednici organizovani u svoje parlamente, odnosno Skupština PKS, na predlog Upravnog odbora.

Cilj je, po njegovim rečima, da PKS privredi ponudi što bolje i korisnije pakete usluga, da komora privrednike manje košta, a daje im više.

Velike kompanije će za svoju članarinu imati specijalno kreirane pakete usluga, a istovremeno će podržati razvoj malih i srednjih preduzeća, koja su njihovi dobavljači i na koje se svaki veliki sistem oslanja, ističe Čadež.

Dodaje da je nesporan interes i malih i velikih kompanija da budu članice PKS kao reprezentativnog zastupnika privrede pred državnim institucijama.

"Konkretni problemi privrednika, od onih kada kamioni sa robom stoje na granici zbog različitog tumačenja propisa, preko komplikovanih administrativnih procedura i finansijskih opterećenja, do sistemskog regulisanja za koje se zalažu kompanije iz svih oblasti, mogu se rešiti jedino kroz saradnju i stalni i argumentovani dijalog sa nadležnim državnim institucijama. Taj dijalog PKS, zastupajući privredu i u njenom interesu, kontinuirano vodi u poslednje dve godine", kaže prvi čovek privredne asocijacije Srbije.

Napominje da je PKS novim Zakonom dobila zakonsko pravo, a Vlada Republike Srbije obavezu da od Komore traži mišljenje o propisima koje priprema, i da je Zakonom uvedena obaveza kvartalnih analiza primene propisa u praksi koje se rade u saradnji sa privredom i dostavljaju Vladi.

Uz to, PKS je sa većinom ministarstava formirala zajedničke radne grupe na kojima se bar mesečno, najčešće dvonedeljno, analiziraju inicijative i primedbe privrednika, problemi rešavaju ili dogovaraju naredni koraci.

Komora je u protekle dve godine, naglašava Čadež, pokrenula na stotine uspešnih inicijativa, a njihov rezultat za privredu meri se stotinama miliona evra ušteda i realizovanih poslova.

Podseća da je angažovanjem PKS, recimo, sačuvan veliki novac farmaceutskoj i medicinskoj privredi rešavanjem najmanje deset problema i prepreka na koje je nailazila u poslovanju. Produženi su prelevmani od značaja za mlekarsku industriju i preferencijalni status u trgovini sa EU, koji je bitan proizvođačima - izvoznicima voća i povrća.

Među dostignuća PKS ubraja i izmenu Zakona o porezu na dodatu vrednost prema zahtevima IT i turističkih kompanija, ukazujući da je stopa ovog poreza za prevoznike u javnom linijskom prevozu putnika snižena na 10 odsto.

Pored toga, kako kaže, novim Pravilnikom o evidenciji prometa ("Sl. glasnik RS", br. 99/2015) sektor usluga je oslobođen evidencije prometa, kao i trgovci koji vode knjige po dvojnom knjigovodstvu, dok je ostalim trgovinama ovaj posao pojednostavljen. Poređenja radi, privreda je na administriranje po starom Pravilniku o evidenciji prometa robe i usluga ("Sl. glasnik RS", br. 45/96, 48/96 - ispr., 9/97, 6/99, 109/2009 i 7/2010), trošila silne radne sate - izraženo u novcu oko 2,2 milijarde dinara.

Izvor: Vebsajt Tanjug, 11.10.2016.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija