Email Print

ZAKON O RADU: UGOVOROM O RADU MOžE DA SE UGOVORI PROBNI RAD ZA OBAVLJANJE JEDNOG ILI VIšE POVEZANIH, ODNOSNO SRODNIH POSLOVA UTVRđENIH UGOVOROM O RADU. PROBNI RAD MOžE DA TRAJE NAJDUžE šEST MESECI. ZAPOSLENOM KOJI ZA VREME PROBNOG RADA NIJE POKAZAO ODGOVARAJUćE RADNE I STRUčNE SPOSOBNOSTI PRESTAJE RADNI ODNOS DANOM ISTEKA ROKA ODREđENOG UGOVOROM O RADU


Od 1. januara do 31. jula 2016. godine Inspekcija rada izvršila je 32.695 inspekcijskih nadzora i zatekla 10.174 osobe na radu "na crno". Gotovo trećina poslodavaca je rad zatečenih lica sa kojima nisu sklopili ugovor o radu, niti su za njih plaćali poreze i doprinose, bezuspešno pravdalo njihovim "probnim radom". Kad je bilo očigledno da su prekršili zakon, vlasnici preduzeća i preduzetnici zasnovali su radni odnos sa 8.460 osoba zatečenih na radu "na crno".

Bojan Jocić, direktor Inspektorata za rad, pri Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, tvrdi da pojedini poslodavci veoma često probni rad koriste kao skrivalicu zapošljavanja "na crno".

Kad inspektori zateknu čoveka koji radi bez ugovora o radu, poslodavci se pravdaju neophodnošću da prethodno provere da li on ispunjava određene uslove za zasnivanje radnog odnosa – kaže Jocić. – Reč je, zapravo, o klasičnoj zloupotrebi instituta probnog rada iz Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014 - dalje: Zakon). Svaki poslodavac, bio on pravno lice ili preduzetnik, trebalo bi da zna da se, u skladu sa članom 36 Zakona, probni rad prethodno mora ugovoriti ugovorom o radu za obavljanje jednog ili više povezanih, odnosno srodnih poslova.

Tako se "svetu kapitala" pruža prilika da proveri stručne i druge radne sposobnosti kandidata kad su one poseban uslov zasnivanja radnog odnosa. Zato se i radni odnos uz probni rad uspostavlja uslovno – da zaposleni tokom njegovog trajanja pokaže da poseduje stručnost, umeće, veštinu, izvežbanost, vičnost, spretnost, umešnost i druga svojstva zaposlenog, koja se mogu proveriti samo praktičnim radom.

Poslodavci, međutim, zanemaruju činjenicu da Zakon propisuje da je provera kandidata za prijem u stalni radni odnos ili na određeno vreme moguća samo posle zasnivanja radnog odnosa – ukazuje Jocić. – Ako se prvo zasnuje radni odnos, a tek potom pristupi proveravanju uslova rada, onda je taj odnos, uslovno uspostavljen. Ukoliko se pokaže da zaposleni ispunjava uslove rada, ostaje u radnom odnosu, a ako se pokaže da ih ne ispunjava, gubi posao. Ako su radne i stručne sposobnosti uslov zasnivanja radnog odnosa, probni rad je uslov njegovog opstanka.

Jocić napominje da probni rad može da traje najduže šest meseci. Ako se ugovara, onda se mogu ugovoriti i način praćenja probnog rada i njegovo ocenjivanje.

Jocić napominje da nije pametno pristati na probni rad bez prethodno potpisanog ugovora o radu.

Kad poslodavac zaposli čoveka bez zaključenog ugovora o radu, pod izgovorom da je na probnom radu, često se događa da mu ne isplati dogovorenu zaradu – kaže Jocić. – U slučaju ugovorenog probnog rada, poslodavac je dužan da zaposlenom isplati zaradu u za to zakonom propisanom roku. Jer, zaposleni na probnom radu ima pravo na zaradu kao i zaposleni koji nisu na probnom radu. Ukoliko poslodavac ne isplaćuje ugovorenu zaradu, lice na probnom radu može da se obrati inspekciji rada, ili da podnese tužbu sudu.

Za neisplaćivanje zarada zaposlenima, u skladu sa Zakonom propisana je novčana kazna u rasponu od 800.000 do dva miliona dinara za poslodavca koji je pravno lice i od 50.000 do 150.000 dinara za odgovorno lice u pravnom licu. Za poslodavca sa svojstvom preduzetnika u rasponu od 300.000 do 500.000 dinara.

S obzirom na to da se institut probnog rada u mnogim slučajevima zloupotrebljava kroz rad "na crno", inspektori rada donose rešenja kojima nalažu poslodavcima da zasnuju radni odnos sa zatečenim licima na radu, a protiv poslodavaca podnose zahteve za pokretanje prekršajnog postupka.

ZAKON O RADU ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014)

4. Probni rad

Član 36

Ugovorom o radu može da se ugovori probni rad za obavljanje jednog ili više povezanih, odnosno srodnih poslova utvrđenih ugovorom o radu.

Probni rad može da traje najduže šest meseci.

Pre isteka vremena za koji je ugovoren probni rad, poslodavac ili zaposleni može da otkaže ugovor o radu sa otkaznim rokom koji ne može biti kraći od pet radnih dana. Poslodavac je dužan da obrazloži otkaz ugovora o radu.

Zaposlenom koji za vreme probnog rada nije pokazao odgovarajuće radne i stručne sposobnosti prestaje radni odnos danom isteka roka određenog ugovorom o radu.

Izvor: Vebsajt Politika, Aleksandar Mikavica, 07.09.2016.
Naslov: Redakcija