Email Print

ZAKON O VANPARNIČNOM POSTUPKU: SUD MOžE JAVNOM BELEžNIKU POVERITI SPROVOđENJE POSTUPKA ZA KOJI JE PO ZAKONU NADLEžAN ILI PREDUZIMANJE POJEDINIH VANPARNIčNIH RADNJI POD USLOVIMA KOJI SU PREDVIđENI OVIM ZAKONOM. OSTAVINSKE RASPRAVE JAVNI BELEžNICI RADE KAO POVERENI POSAO SUDA, GRAđANI I DALJE PODNOSE PREDLOG ZA RASPRAVLJANJE ZAOSTAVšTINE SUDOVIMA, A SUDOVI TE PREDLOGE DOSTAVLJAJU BELEžNICIMA SA NJIHOVE TERITORIJE PO AZBUčNOM REDU. SUD U SVOM REšENJU, KOJIM POVERAVA JAVNOM BELEžNIKU SPROVOđENJE POSTUPKA, ODREđUJE ROK U KOM MORA OBAVITI POVERENI POSAO


Ostavinske rasprave formalno su iz sudova, prešle u ruke beležnika. Sud ima mogućnost da konkretnu ostavinsku raspravu kod koje nema spora prosledi notaru.

Kako kažu u Javnobeležničkoj komori, u Vojvodini sudovi to mahom i rade, praksa u Srbiji je šarolika, ali u Beogradu, iako je trebalo da počne posle 1. jula 2016. godine, ovo još nije zaživelo.

Zbog ostavinske rasprave i dalje će se ići u sud, ali se time od skoro bave javni beležnici, odnosno notari.

"Ostavinske rasprave javni beležnici rade kao povereni posao suda, znači da će građani i dalje podnositi predlog za raspravljanje zaostavštine sudovima, a sudovi će te predloge dostavljati beležnicima sa njihove teritorije po azbučnom redu", navodi Miodrag Đukanović, predsednik Javnobeležničke komore.

U Ministarstvu pravde kažu da je godišnje bilo oko 150 hiljada ovakvih slučajeva, koje je rešavalo 190 sudija. U Novom Sadu samo 4 sudije rade ostavinske rasprave i oni su u drugom kvartalu prošle godine imali više od četiri i po hiljade nerešenih, odnosno predmeta u radu. Do sredine jula 2016. godine oni su 300 predmeta poverili notarima i mnogi od tih predmeta su rešeni. Javni beležnici ograničeni su rokovima.

Postupak kod javnog beležnika je efikasniji, brži i neposredniji. Potrebno je ukazati da sud u svom rešenju, kojim poverava javnom beležniku sprovođenje postupka, određuje rok u kom mora obaviti povereni posao. Javni beležnik mora naročito voditi računa o granicama svog ovlašćenja i datom roku, jer su Zakonom o javnom beležništvu ("Sl. glasnik RS", br. 31/2011, 85/2012, 19/2013, 55/2014 - dr. zakon, 93/2014 - dr. zakon, 121/2014, 6/2015 i 106/2015), prekoračenje granica poverenih ovlašćenja ili nepreduzimanje radnje u rokovima koji su propisani pravilima postupka, propisani kao teža disciplinska povreda.

U Javnobeležničkoj komori smatraju da od preuzimanja ostavinskih rasprava svi imaju korist.

"Advokati će normalno, isto kako su zastupali pred sudovima, moći da zastupaju i pred javnim beležnicima u tim postupcima, i čini mi se da je to i u interesu advokata, jer će postupci biti brže završavani nego kod sudova, samim tim će i advokati svoje honorare moći da naplate pre, a građani da ostvare svoja prava u ostavinskim raspravama u nekim kraćim rokovima", dodaje Đukanović.

Određena je i Javnobeležnička tarifa javnog beležnika kao poverenika suda u postupku za raspravljanje zaostavštine ("Sl. glasnik RS", br. 12/2016), pri čemu se vodilo računa da građani nemaju veće troškove nego do sada pred sudom. Kako kažu u Ministarstvu pravde do sada se dešavalo da sudovi određuju paušalne takse, zbog čega su građani za vrednost približno slične zaostavštine plaćali različite cene. Javni beležnici primenjuju iste kriterijume za sve, a vrednost zaostavštine utvrđuje se na osnovu procene Poreske uprave.

Izvor: Vebsajt B92, 11.09.2016.
Naslov: Redakcija