OMBUDSMAN: INICIJATIVA ZA IZMENE I DOPUNE RELEVANTNIH PROPISA KOJI SE ODNOSE NA IZVORE NEJONIZUJUćIH ZRAčENJA I PROCENU UTICAJA NA żIVOTNU SREDINU

Zaštitnik građana je podneo Inicijativu Vladi Republike Srbije za izmenu i dopunu propisa koji se odnose na ispitivanje novih i rekonstruisanih izvora nejonizujućih zračenja i procenu uticaja na životnu sredinu, kako bi se:

-       precizirao način ispitivanja novih i rekonstruisanih izvora nejonizujućeg zračenja za koje se ne izdaje građevinska dozvola niti rešenje o odobrenju za izvođenje radova (poput kabineta baznih stanica koji se postavljaju na ravne krovove stambenih zgrada i drugih objekata), odnosno predvidela obaveza korisnika ovih izvora da pribavi uslove i mere zaštite životne sredine i pokrene postupak procene uticaja na životnu sredinu; kao i

-       tačno odredio organ koji bi bio nadležan da u konkretnom slučaju utvrđuje da li je za ove objekte izvršena obaveza podnošenja zahteva za odlučivanje o potrebi procene uticaja na životnu sredinu.

U članu 8. stav 1. Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu ("Sl. glasnik RS", br. 135/2004 i 36/2009) propisano je da nosilac projekta za koji se može zahtevati procena uticaja podnosi zahtev za odlučivanje o potrebi procene uticaja nadležnom organu. Nadležni organ odgovoran za sprovođenje postupka procene uticaja u okviru ovlašćenja utvrđenih ovim zakonom, jeste ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine – za projekte za koje odobrenje za gradnju projekta izdaje republički organ; organ autonomne pokrajine uprave nadležan za poslove zaštite životne sredine – za projekte za koje odobrenje za izvođenje izdaje organ autonomne pokrajine; organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove zaštite životne sredine - za projekte za koje odobrenje za izvođenje izdaje organ lokalne samouprave.

Nadzor nad primenom odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega vrši Ministarstvo, a inspekcijski nadzor vrši Ministarstvo preko inspektora za zaštitu životne sredine, u okviru delokruga utvrđenog ovim zakonom. U vršenju inspekcijskog nadzora inspektor ima pravo i dužnost da utvrđuje, između ostalog, da li je izvršena obaveza podnošenja zahteva za odlučivanje o potrebi procene uticaja za projekte iz člana 4. stav 1. tač. 2) ovog zakona. Istovremeno, autonomnoj pokrajini i jedinici lokalne samouprave poveravaju se poslovi inspekcijskog nadzora nad primenom odredaba ovog zakona za projekte za koje je organ autonomne pokrajine, odnosno lokalne samouprave nadležan za vođenje postupka procene uticaja. (član 35., 36. i 39.)

Članovima 144. i 145. Zakona o planiranju i izgradnji ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014 i 145/2014) predviđeno je da za tipske kabinete baznih stanica na odgovarajućim nosačima nije predviđena obaveza izdavanja građevinske dozvole ili rešenja kojim se odobrava izvođenje radova.

Odredbom člana 6. Pravilnika o izvorima nejonizujućeg zračenja od posebnog interesa, vrstama izvora i načinu i periodu njihovog ispitivanja ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009) propisano je da se postupak pripreme za izgradnju, postavljenje i upotrebu novih izvora nejonizujućih zračenja, odnosno rekonstrukcija postojećih izvora nejonizujućih zračenja, vrši uz:

1) pribavljanje uslova i mera zaštite životne sredine koje izdaje nadležni organ u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita životne sredine;

2) procenu uticaja na životnu sredinu u postupku koji sprovodi nadležni organ pre izdavanja odobrenja za njihovu izgradnju, odnosno postavljanje i upotrebu u skladu sa propisima kojima se uređuje procena uticaja na životnu sredinu.

Stavom 3. ovog člana propisano je da u postupku izdavanja uslova i mera zaštite životne sredine, odnosno odlučivanja o potrebi procene uticaja na životnu sredinu korisnik izvora nejonizujućeg zračenja od posebnog interesa podnosi nadležnom organu stručnu ocenu opterećenja životne sredine kao dokaz da taj izvor neće svojim radom dovesti do prekoračenja propisanih graničnih vrednosti.

Uredbom o utvrđivanju liste projekata za koje je obavezna procena uticaja i liste projekata za koje se može zahtevati procena uticaja na životnu sredinu ("Sl. glasnik RS", br. 114/2008), u okviru liste II, odeljka 12 - u kojem su evidentirani infrastrukturni projekti za koje se može tražiti procena uticaja na životnu sredinu, pod tačkom 13. navedeni su telekomunikacioni objekti mobilne telefonije (bazne radio stanice), efektivne izračene snage više od 250W.

Na osnovu citiranih odredaba zakonskih i podzakonskih akata koji regulišu postupak procene uticaja na životnu sredinu, kao i prikupljenih informacija tokom postupka po pritužbi građana, proizilazi da, u situacijama kada se na ravnom krovu stambenih zgrada, bez prethodno sprovedenog postupka procene uticaja na životnu sredinu, postavljaju bazne stanice mobilne telefonije za koje prema odredbama Zakona o planiranju i izgradnji investitor nije u obavezi da pribavi građevinsku dozvolu ili rešenje kojim se odobrava izvođenje radova, stanarima je otežano, a u nekim slučajevima i onemogućeno ostvarenje Ustavom Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006) zajemčenih prava.

Kako bi se nesporno utvrdilo da li je određena bazna stanica mobilne telefonije izvor nejonizujućeg zračenja od posebnog interesa (izvor koji može biti opasan po zdravlje ljudi uzimajući u obzir najbolje dostupne naučne podatke), neophodno je sprovesti postupak procene uticaja na životnu sredinu, odnosno odlučiti o potrebi procene uticaja za projekte za koje se to može zahtevati.

Međutim, kako za postavljanje tipskih kabineta baznih stanica na odgovarajućim nosačima na ravne krovove stambenih zgrada i drugih objekta nije predviđeno izdavanje građevinske dozvole ili rešenja kojim se odobrava izvođenje radova, od slobodne volje operatera zavisi da li će podneti zahtev za odlučivanje o potrebi procenu uticaja na životnu sredinu, odnosno stručnu ocenu opterećenja životne sredine u postupku izdavanja uslova i mera zaštite životne sredine.

Odsustvo precizne regulative po ovom pitanju dovodi do negativnog sukoba nadležnosti, s obzirom na to da organi pojedinih lokalnih samouprava iznose stav da nemaju ovlašćenja da sprovode inspekcijski nadzor u slučajevima kada operateri nisu podneli zahtev za odlučivanje o potrebi procene uticaja na životnu sredinu, dok Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine smatra da je za kontrolu sprovođenja Zakona o zaštiti od nejonizujućeg zračenja("Sl. glasnik RS", br. 36/2009) nadležan organ jedinice lokalne samouprave.

Sagledavajući sve okolnosti i raspoložive informacije, a imajući u vidu da problem koji je uočen u konkretnom slučaju pogađa ili će pogoditi stanare drugih objekata čiji su ravni krovovi pogodni za postavljanje baznih stanica mobilne telefonije, Zaštitnik građana je stava da se njegovom rešavanju mora pristupiti bez odlaganja.

Ostvarenje Ustavom zajemčenog prava građana na zdravlje i zdravu životnu sredinu može se omogućiti samo preciznim regulisanjem postupka pripreme za izgradnju, postavljanje i upotrebu novih izvora nejonizujućeg zračenja i u situacijama kada investitor nije u obavezi da pribavi odobrenje za njihovu izgradnju / postavljanje. Istovremeno je potrebno regulisati postupak kontrole i stručne procene opterećenja životne sredine.

Shodno tome, Zaštitnik građana predlaže da Vlada Republike Srbije razmotri ovu inicijativu u cilju svrsihodne primene propisa u ovoj oblasti, tako što će se detaljnije propisati način ispitivanja novih i rekonstruisanih izvora nejonizujućeg zračenja kada ne postoji obaveza investitora da pribavi odobrenje za njihovu izgradnju, kao i precizirati nadležni inspekcijski organ.

Inicijativu Zaštitnika građana možete pogledati ovde.