Paragraf besplatno • Besplatni propisi • Besplatni obrasci • Aktuelni statistički podaci • Paragraf sertifikat
• Kalendar poreskih obaveza • Državni i ostali praznici - neradni dani • Registar službenih glasila • 100 pitanja 100 odgovora



NEKADAŠNJI PREDSEDNIK SAVEZNOG USTAVNOG SUDA IZJAVIO DA SE POSLE ODLUKE USTAVNOG SUDA RS DA SE RAZREŠENE SUDIJE ČIJE SU ŽALBE USVOJENE VRATE NA POSAO, STANJE U SRPSKOM PRAVOSUĐU VRAĆA NA "NULTU TAČKU" I STANJE PRE REIZBORA


"Odlukom Ustavnog suda, reforma u ovom segmentu pravosuđa doživela je totalni fijasko. Kao da ništa nije učinjeno i uludo je utrošeno vreme, a nikakav rezultat nije postignut. Zapravo su postignuti negativni rezultati", rekao jeMomčilo Grubač Tanjugu.

Prema njegovim rečima, uzdrmano je pravosuđe bez preke potrebe, sudije su uznemirene, a razbijeni su ionako provizorni uslovi za normalno funkcionisanje sudstva.

Iz toga bi, kako je naveo, trebalo izvući da se bez velike nužde i opravdanog razloga, ne dira u sudsku nezavisnost.

"Podvrgavanjem svih sudija ponovnom izboru, odlukom Ministarstva pravde od pre nekoliko godina, napravljena je velika šteta i udarac sudskoj nezavisnosti", naveo je Grubač i naglasio da "u Ustavu piše da su sudije stalne i da su nezavisne".

"Takvim odlukama Ustavni sud Srbije je u potpunosti preuzeo odgovornost za celokupno stanje u pravosuđu i ugrozio borbu protiv kriminala i korupcije", rekli su agenciji Beta u Ministarstvu pravde.

Iz ministarstva navode da se usvajanjem više od 120 žalbi neizabranih sudija povećava njihov broj, što će dodatno opteretiti budžet, iako rezultati rada pokazuju da smanjeni broj nosilaca pravosudnih funkcija daje efikasnije rezultate.

"Građani Srbije treba da znaju da se ovom odlukom Ustavnog suda Srbije značajno povećava broj sudija što će dodatno opteretiti budžet Srbije", rečeno je agenciji Beta u Ministarstvu pravde.

U Ministarstvu pravde je rečeno da oni poštuju nezavisnost sudske grane vlasti i smatraju da se odluke USS moraju poštovati, ali da zbog poslednjih odluka (o nadležnosti AP Vojvodine, o neselektivnom vraćanju sudija i tužilaca na posao) upozoravaju na moguće štetne posledice.

U ministarstvu su rekli i da građani moraju da znaju da odluka o neselektivnom vraćanju sudija i tužilaca "u sudnice, za delioce pravde, vraća nedostojne sudije čiji rad je prethodnih godina bio osporavan u javnosti. Među njima se nalaze i optuženi i osuđeni za teška krivična dela".

Rekli su i da je indikativno što su takve odluke donete nakon izbornog procesa i uoči formiranja nove vlade.

"Ustav Republike Srbije jasno kaže da pravosuđe mora biti nezavisno, ali poslednje odluke sa pravom izazivaju sumnju da su politički motivisane s obzirom na to da su donete uoči formiranja nove vlade, a koincidiraju sa stavovima političkih partija koje će biti budući nosioci izvršne vlasti", rekli su u ministarstvu.

Navode da "te sumnje potvrđuje činjenica da je Ustavni sud odlukama derogirao niz svojih prethodnih odluka kojima je konstatovano da je opšti izbor sudija i tužilaca u skladu sa Ustavom Srbije".

Visokom savetu sudstva je "ostavljeno samo da odredi sud za koji se sudija bira", pošto je Ustavni sud Srbije usvojio žalbe 126 neizabranih sudija posle reizbora 2009. i naloga da se oni vrate na posao, saopštio je VSS po završetku današnje sednice.

"Iz saopštenja Ustavnog suda proizlazi da je Ustavni sud preuzeo nadležnost VSS-a da bira sudije, čime je narušio Ustavom utvrđenu samostalnost i nezavisnost ovog organa. Nalažući VSS-u da izvrši izbor podnosioca žalbe, Visokom savetu sudstva ostavljeno je samo da odredi sud za koji se sudija bira", kaže se u saopštenju.

DODAJE SE DA ĆE SE VSS PO PRIJEMU ODLUKE USTAVNOG SUDA KONKRETNIJE IZJASNITI.

"Iznenađuje da je Ustavni sud tek sada, nakon razmatranja velikog broja žalbi neizabranih sudija i održanih rasprava, odlučio u jednom predmetu o više od 120 žalbi, iako je takvu odluku mogao da donese mnogo ranije - od septembra 2011", kaže se u saopštenju VSS-a.

U saopštenju se ističe da je u nadležnosti Ustavnog suda da oceni da li su pravila i odluke o izboru u skladu sa Ustavom i zakonom, ali da o načelima i sličnim teoretskim kategorijama nije ovlašćen da raspravlja i utvrđuje svojom odlukom, bez pozivanja na Ustav i zakon.

"Svojom odlukom može poništiti pojedinačnu odluku i akt zato što nije saglasna tačno navedenoj odredbi Ustava i zakona. Ne može preuzeti nadležnost VSS-a i suštinski naložiti proširenje sistematizacije", dodaje se u saopštenju.

VSS navodi i da je sudijama koje nisu izabrane, sudijska dužnost prestala "po sili zakona, a ne na osnovu deklarativne odluke VSS-a".

U saopštenju se ističe i da je VSS sve vreme postupao u skladu s pravosudnim zakonima iz 2008, izmenama zakona donetim krajem 2010. i odlukama i stavovima Ustavnog suda, "bez obzira na pojedinačna izdvojena mišljenja pojedinih članova Saveta i sudija Ustavnog suda".

Izvor: Tanjug, Beta