Email Print

ZAKON O OZAKONJENJU OBJEKATA: ODGOVORI MINISTARSTVA GRAđEVINARSTVA, SAOBRAćAJA I INFRASTRUKTURE NA PITANJA O LEGALIZACIJI


 Zakon o ozakonjenju objekata ("Sl. glasnik RS", br. 96/2015 - dalje: Zakon) stupio je na snagu 27. novembra 2015. godine.

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture daje odgovore na neka od pitanja vlasnika nelegalno sagrađenih objekata.

* Vlasnik sam stana u stambenoj zgradi u Ulici admirala Geprata na Savskom vencu od 1996. godine. Stan zvanično ima 22 kvadratna metra, a stvarno 40 kvadratnih metara. Kao takvog sam ga i kupio od bivšeg vlasnika koji je 1973. godine od opštine Savski venac dobio dozvolu da sazida tu jednu i po prostoriju. Međutim, on to nikada nije legalizovao, a ni mi, iako imamo rešenje opštine od 1973. godine. Da li je to rešenje dovoljno i koja mi je dokumentacija još potrebna za legalizaciju?

Na osnovu podataka koje navodite, deo stana koji je dograđen, dograđen je uz prethodno pribavljenu građevinsku dozvolu, te nije predmet ozakonjenja u skladu sa odredbama Zakona, već je potrebno da kod nadležnog opštinskog organa ishodujete upotrebnu dozvolu za izvedene radove.

* Da li se po Zakonu plaća naknada za građevinsko zemljište?

Naknada za uređivanje građevinskog zemljišta se ne plaća, već se plaća samo taksa za ozakonjenje, čija visina zavisi od klase i namene objekta. Odredbe o taksi za ozakonjenje sadržane su u članu 33 Zakona.

* Upisala sam stan po takozvanoj Veljinoj legalizaciji, koja me je koštala više od 25.000 dinara, sa zabranom prometa u roku od tri godine. Šta sad treba kod Gradskog sekretarijata za legalizaciju da podnesem i koliko će da me košta ozakonjenje za objekat od 50 kvadrata i posle u katastru brisanje zabeležbe zabrane prometa?

Rok za podnošenje zahteva za ozakonjenje u navedenom slučaju je istekao 27. maja 2016. godine.

* Kuća je na dva sprata, površine oko 150 kvadratnih, sa dva vlasnika. Kuća nije ucrtana u katastar nepokretnosti, dok plac jeste, i nije prijavljena u Upravi prihoda za plaćanje poreza zbog čekanja na legalizaciju objekta, za koju sam uredno podneo zahtev još 2003. godine. Zanima me koja je procedura da se sve to prijavi i legalizuje i koliko bi me finansijski sve to koštalo, s obzirom na to da je sada pravi momenat da se sve to završi.

S obzirom na to da imate podnet zahtev za legalizaciju, vaš zahtev će biti okončan u skladu sa odredbama Zakona. U skladu sa Zakonom, nadležni organ će, po utvrđivanju ispunjenosti prethodnih uslova za ozakonjenje, uputiti pismeno u kome će vas obavestiti o daljem toku postupka i, eventualno, dokazima koje treba dostaviti. Iz vaših navoda može se zaključiti da se radi o porodičnom stambenom objektu koji se sastoji od dva stana. Svaki suvlasnik na kući, odnosno vlasnik stana, platiće taksu za ozakonjenje, čija visina se određuje u odnosu na površinu stana. Za stan do 100 m2, propisana je taksa u iznosu od 5.000 dinara.

* Parcela je kupljena 2008. godine. Postoji ugovor overen u Sudu u Kraljevu, ali u ugovoru ne stoji da se kupac može uknjižiti kao vlasnik, već da samo može da uđe u posed i da je cena u celosti isplaćena. Geodetska uprava u Kraljevu neće da me uknjiži kao vlasnika. Šta da radim dalje?

Formu i sadržinu isprava podobnih za upis nepokretnosti u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, ceni nadležna služba za katastar nepokretnosti, u skladu sa odredbama Zakona o državnom premeru i katastru ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 18/2010, 65/2013, 15/2015 - odluka US i 96/2015). Iz vaših navoda može se utvrditi da u ugovoru koji je priložen kao dokaz o pravu, nedostaje klauzula intabulandi, odnosno izjava koja predstavlja bitan elemenat svakog ugovora o kupoprodaji, kojom se prodavac saglašava da se kupac može uknjižiti u katastru nepokretnosti kao novi vlasnik, a bez njegove naknadne saglasnosti i prisustva.Ova izjava najčešće čini sastavni deo ugovora o kupoprodaji, ali može biti i poseban dokument, nezavisno od ugovora. Ukoliko prodavac odbije da vam naknadno da ovu izjavu, možete pokrenuti spor, po čijem okončanju će odluka suda zameniti nedostajuću izjavu.

Savet je da na neki od mogućih načina pribavite potrebnu izjavu, odnosno postupite po zahtevu nadležne službe za katastar nepokretnosti.

* Kupila sam 2003. godine garažu u zgradi koja je izgrađena osamdesetih godina. Garaža je bila preuređena u stan tako što je ispred dograđeno kupatilo, trem i predsoblje, a iza je probijen zid i u suterenu su napravljene sobe za spavanje. Uglavnom sve garaže u tom naselju su pretvorene u stanove i takođe proširene. Proširenje spolja nije mnogo uočljivo. Mene interesuje da li da čekam građevinsku inspekciju ili da se sama prijavim? Kome da se obratim i šta treba od dokumentacije?

Ako ranije niste podnosili zahtev za legalizaciju, tada će objekat biti popisan u skladu sa odredbama Zakona. Ako kako sami navodite, objekat nije "vidljiv", možete i sami obavestiti nadležnu građevinsku inspekciju da imate nezakonito izgrađen objekat, u cilju njegovog evidentiranja u skladu sa Zakonom.

* Podneo sam zahtev za legalizaciju 2003. godine i uvek sam dobijao podatak da je predmet u toku. Posedujem ugovor o kupoprodaji placa od 01.08.1963. godine, kopiju plana gde su ucrtani postojeća kuća, garaža i pomoćni objekat, odnosno šupa. Izgrađeni su 1963. godine, a objekat je usaglašen 14.06.1974. godine kao bespravno izgrađen objekat od strane Direkcije za urbanizam i izgradnju grada Kragujevca. U zemljišnoknjižnom ulošku suvlasnici su pet osoba koje više ne poznajem niti imam bilo kakav kontakt sa njima, s obzirom na to da su prošle 52 godine. Ponovo sam se informisao posle novog Zakona o legalizaciji noseći svu dokumentaciju, ali bez velikog uspeha u brzini rešavanja zahteva. Molim vas za upustva o daljem kretanju predmeta i ujedno da mi date savet kako da prevedem vlasništvo sa oca na sebe, jer otac ima 92 godine i saglasan je u daljem postupku prenosa na mene.

Ako nadležni organ utvrdi ispunjenost prethodnih uslova za ozakonjenje (da objekat nije izgrađen na javnoj površini, da je izgrađen na terenu povoljnom za izgradnju, da je izgrađen od materijala koji garantuje stabilnost i sigurnost"), tada će naložiti i dostavljanje dokaza o odgovarajućem pravu, u skladu sa Zakonom. U članu 10. Zakona propisane su različite pravne situacije i načini za njihovo rešavanje, u cilju utvrđivanja odgovarajućeg prava u smislu Zakona.

Izvor: Vebsajt Novosti, 10.06.2016.
Naslov: Redakcija