POTREBNO DONETI JEDINSTVENI ZAKON O NAKNADAMA ZA KORIŠĆENJE JAVNIH DOBARA, KAO I SAČINITI JEDINSTEVNI REGISTAR TAKSI I NAPLATA: Privreda Srbije plaća 384 neporeska nameta

Privreda Srbije plaća 384 neporeska nameta od kojih su čak dve trećine, odnosno 247 parafiskalni, izjavio je danas stručni saradnik Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) Dragan Spirić.

On je na okruglom stolu "Reforma sistema parafiskalnih nameta" koji je organizovao NALED i USAID Projekat za bolje uslove poslovanja, kazao da privreda od tih 247 parafiskalnih nameta koje plaća državi zauzvrat ne dobija povratnu uslugu ili ta usluga ne odgovara plaćenom iznosu.

Prema rečima Spirića najveći broj neporeskih davanja građani i privreda plaćaju državi - 72 odsto, nameti koje dele republički i niži nivoi vlasti čine 12,8 odsto, dok Pokrajini koja naplaćuje 40 različitih taksi i naknada - 10,5 odsto, a najmanje je u nadležnosti gradova i opština, svega 4,7 odsto.

• On je podsetio da je prvi registar parafiskalnih nameta koji je NALED napravio 2012. godine evidentirao 371 neporesko davanje, naglasivši da je u međuvremenu država ukinula 71 namet sa te liste, ali da su u 2013. boljom evidencijom u registar ušla još 84 nameta koja tada nisu registrovana.

"Interesantno je i da je, uprkos najavama iz Vlade Srbije da će se ići ka finansijskom rasterećivanju privrede, ZA POSLEDNJE DVE GODINE UVEDENO DEVET NOVIH NAMETA.

Nove obaveze uvedene su u okviru zakona o poreskom postupku i administraciji, plovidbi i lukama, robnim rezervama i tržištu kapitala", kazao je Spirić.

Prema njegovim rečima potrebno je da se izgradi sistem koji će onemogućiti uvođenje novih nameta i obezbediti veću transparentnost naknada koje naplaćuju javni organi i agencije kroz obavezu da na internet sajtovima kreiraju poseban deo za namete sa svim potrebnim informacijama.

Stručni saradnik NALED-a Jovanka Manić kazala je da je prema njenom mišljenju veću štetu od reformi parafiskalnih nameta u 2012. imale lokalna samouprave nego što su preduzeća poboljšala svoju aktivnost.

• Ona je naglasila da reforma nekih oblika iz 2012. nije dala očekivane rezultate, jer je finansijsko opterećenje koncentrisano na manji broj obveznika nego do tada.

NA DANAŠNJEM SKUPU JE ISTAKNUTO I DA BI TREBALO DONETI JEDINSTVENI ZAKON O NAKNADAMA ZA KORIŠĆENJE JAVNIH DOBARA, KAO I SAČINITI JEDINSTEVNI REGISTAR TAKSI I NAPLATA.

Na skupu je rečeno i da su NALED i USAID za potrebe izrade registra i u cilju sagledavanja stavova privrede prema parafiskalnim nametima uradili tri istraživanja među srednjim i velikim kompanijama, među malim preduzećima i preduzetnicima, ali i na uzorku za celokupnu privredu u realizaciji Ipsos stratedžik marketinga.

Navedeno je da su rezultati tih istraživanja pokazali da velika i mala preduzeća ističu da nakon ukidanja 138 taksi i naknada u 2012.plaćaju isti ili viši iznos za parafiskalne namete, ali i da im komunalne takse prave najveće poteškoće u poslovanju.

Za velike kompanije, kako je istaknuto najproblematičnija je firmarina, a za preduzetnike i male firme taksa za registraciju vozila i naknade u oblasti ekologije.

Na skupu je rečeno i da privredi kod parafiskalnih nameta najviše smeta to što od države ne dobijaju nikakvu uslugu zauzvrat (36 odsto), nepredvidivost, odnosno uvođenje novih taksi (24 odsto), a tek na trećem mestu kao problem ističu samu visinu nameta (18 odsto).