Email Print

ODRŽANA JAVNA RASPRAVA O NACRTU ZAKONA O NAKNADAMA ZA KORIŠĆENJE JAVNIH DOBARA


Nacrt zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara ne uvodi ni jednu novu dažbinu, već obezbeđuje predvidljivost, konkurentnost i racionalno korišćenje prirodnih resursa

Osnovni cilj donošenja budućeg Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara je da se javne dažbine regulišu na jednom mestu, da postoji predvidivost troškova i racionalno korišćenje javnih dobara. Resorno ministarstvo će to da reguliše, a naplatu preuzima poreska uprava. U ovom zakonu biće sažeto na jednom mestu 20 zakona, što znači, da se dobar deo preuzima iz prethodnih zakona. Pošto je sad u toku javna rasprava o Nacrtu zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara, sve primedbe treba sumirati, kako bi one objedinjene mogle da budu dostavljene nadležnima. Ovo je između ostalog istaknuto na prvoj Javnoj raspravi o Nacrtu zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara, koju je organizovala Privredna komora Srbije i Ministarstvo finansija i privrede Vlade Republike Srbije. Cilj skupa bio je razmatranje predloženih rešenja iz Nacrta zakona, razmena mišljenja i predloga na osnovu dosadašnjih iskustava iz prakse, uz sagledavanje interesa privrede. U raspravi je bilo i oprečnih mišljenja i nezadovoljstava.

U uvodnom obrazloženju potpredsednica Privredne komore Srbije, Vidosava Džagić je istakla da će ovim zakonom biti objedinjene sve naknade. Dakle, privrednici traže da se ovim zakonom precizno definiše mehanizam i kriterijumi naplate kao i visina takvih i naknada. Oni bi trebalo da budu određeni zakonom čime bi bila obezbeđena transparentnost, a ne da se taj posao ostavi vladi da periodično utvrđuje. Javna rasprava i objedinjavanje više zakona i propisa u ovoj oblasti u jedan, predstavljaju rešavanje mnogih problema i papirologije u ovoj oblasti. Po njenim rečima privrednici su do sada imali primedbe na kriterijume i metodologiju primene zakona. Isticali su da moraju biti uređeni zakoni, da mora postojati predvidivost, a privredni ambijent se mora učiniti prihvatljivim. To znači da se mora urediti cenovna politika, upravljanje otpadom, njegova reciklaža i sve to se mora uskladiti sa našim specifičnostima. Po rečima Vidosave Džagić, predviđeno je da primena budućeg zakona počne 1. januara 2014. godine, a nakon toga za šest meseci da se donesu i potrebna podzakonska akta.

Nacrt zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara ne uvodi ni jednu novu dažbinu, već obezbeđuje predvidljivost, konkurentnost i racionalno korišćenje prirodnih resursa rekla je savetnik u Ministarstvu finansija i privrede Milica Bisić. Po njenim rečima taj dokument na sistemski način uređuje plaćanje naknada koje su postojale i do sada u različitim zakonima koje regulišu određene oblasti - rudarstvo, poljoprivredno zemljište, zaštitu životne sredine i vode. Ona je još rekla da je tim zakonom regulisano 15 naknada, a definisani su njihovi najviši iznosi koji ne moraju biti toliki. Ona je objasnila da se ovim zakonom menja 20 drugih zakona, pa je bilo apsolutno nemoguće u kratkom roku proveriti visinu svake od ovih naknada. Dakle, nije reč o novom poreskom zakonu, nego o aktu čiji je cilj da se obezbedi predvidljivost poslovoanja, napomenuvši da je planiranio da visina svih naknada bude poznata do 30. septembra tekuće godine za narednu godinu.

Nacrt zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara predviđa ukidanje dodatnih izvora finansiranja za filmsku industriju - preko RRA, RATEL i RTS, pa je predsednik Uporavnog odbora Filmskog centra Srbije Darko Bajić zatražio sastanak sa predstavnicima finansija kako bi se razrešio ovaj problem. Zakon o kinematografiji ("Sl. glasnik RS", br. 99/2011 i 2/2012 - ispr.) predviđa da se za podsticanje domaće kinematografije obezbeđuju sredstva iz budžeta Srbije, autonomne pokrajine i lokalne samouprave. Zakonom je predviđeno da se za film daje 1,5 odsto od ukuopne mesečne pretplate za RTS, 20 odsto sredstava od naknade koju emiteri plaćaju od RRA, a 10 odsto od sredstava od nadoknade koju telekomunikacioni operateri plaćaju RATEL-u.

"Vi ste imali dobru nameru kada se pravili ovaj zakon. Dobre namere su nekad put do pakla. Za nas ste napravili put do pakla", rekao je Bajić, naglasivši da su 20 godina pokušavali da nadju sistem za finansiranje filma, a da to ne bude paušalna pomoć svake godine. Po njegovim rečima RTS duguje već tri godine kinematografiji predviđenih 1,5 odsto od mesečne pretplate."Mi znamo da su i oni u problemu, ali i kinematografija je u problemu. Mi ne kažemo da hoćemo da uništimo javni servis. Naprotiv, mi hoćemno da pronađemo rešenje za sve nas", rekao je Bajić.

Učestvujući u raspravi Božo Drašković iz Instituta ekonomskih nauka je pohvalio ideju da se donese ovakav zakon koji će sve da sistematizuje. Međutim, po njegovim rečima, ima puno nejasnoća i nedorečenosti u pojmovima i izrazima koji se pominju u Nacrtu zakonskog akta. Njegova primedba je bila i ta da se niz dokumenata, pa i ovaj, donosi bez konsultacije nauke koja se bavi tim problemom. On je naglasio da budući zakon, između ostalog, mora voditi računa o kapitalu, najvišoj i najnižoj nadoknadi, razlici u terminima, kao što su naknada i porezi... Dejan Maksimović iz Vršca je podvukao da više sredstava moraju da dobiju najnerazvijenije opštine. On je predložio da se za te probleme mora pronaći dugoročno sistemsko rešenje. Filmski reditelj Srđan Golubović je naglasio da ovo nije proevropski zakon kako se on predstavlja. Sa ovim zakonom, se gasi filmska umetnost u Srbiji, rekao je Golubović.

Izvor: Vebsajt Privredne komore Srbije, 12.3.2013.