NEDOPUSTIVO PONAŠANJE SUDOVA PO PITANJU ZASTARELOSTI PREDMETA

Ministar pravde je najavio sprovođenje nadzora od strane Ministarstva pravde nad zastarelim optužbama.

SLUČAJ PRVI: Istraga protiv četvorice bivših visokih funkcionera SRJ pokrenuta je krajem 2000. godine, zbog toga što su od 1994. do 5. oktobra 2000. godine, napravili „crnu kasu“ i tako proneverili državni novac. Tadašnje Okružno tužilaštvo pravi prvu grešku - umesto da ih tereti prema saveznom krivičnom zakonu pošto su bili savezni funkcioneri, potpisuje zahtev za sprovođenje istrage na osnovu republičkog zakona.

Posle hapšenja postupak se razdvaja za dva optužena, pošto su kao haški pritvorenici, bili nedostupni za srpski sud, a nastavlja se protiv preostale dvojice. Istražni sudija tadašnjeg Okružnog suda u Beogradu obraća se veštaku finansijske struke haškog tužilaštva Nortonu Torkildsenu i traži izveštaj o pojedinačnim novčanim transakcijama bivše SRJ ka Kipru gde je čuvan novac kako bi država, koja je tada bila pod sankcijama, mogla da funkcioniše. Dobija odgovor - to je način na koji je država rešila to svoje, interno pitanje.

Sličan odgovor dala je i kriminalistička policija Luksemburga koja je ispitala 194 svetske banke i zaključila da nema dokaza da su četvorica tada već bivših funkcionera imala račune u njima.

Godine 2006. predmet preuzima Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal, i naredne godine podiže optužnicu protiv sve četvorice, optužujući ih da su članovi organizovane kriminalne grupe. Odbrana se žali da su i tužilaštvo i sud retroaktivno primenili novi, teži zakon, što je supritno Ustavu i svim međunarodnim konvencijama koje je država prihvatila. Dodaje i da to onda ne bi ni bio slučaj za Specijalno tužilaštvo i sud. Ostaje bez odgovora.

Posle nekog vremena, Specijalni sud presuđuje - krivicu za zloupotrebu službenog položaja, ali ne u okviru organizovanog, već „redovnog“ kriminala i odredjuje kaznu u trajanju od godina zatvora kao jedinstvenu kaznu za „Kipar“ i za učešće u jednom krivičnom delu. Odbrana se žali Apelacionom sudu koji  smanjuje kaznu na 6,5 godine zatvora.

Odbrana podnosi Vrhovnom kasacionom sudu vanredan pravni lek - zahtev za zaštitu zakonitosti u kome ponavlja svoje argumente i dodaje još jedan, novi - da je sudija Specijalnog suda koji je bio u „ka-ve“ veću koje je potvrdilo optužnicu, bio i član veća koje je u Apelacionom sudu odlučivalo o drugostepenoj kazni. Zahtev se usvaja i vraća Apelacionom sudu da ponovo odlučuje. U MEĐUVREMENU, POSTUPAK ZASTAREVA...

SLUČAJ DRUGI: Apelacioni sud u Novom Sadu ukinuo je presudu od 35 godina robije na koliko je osuđen D.M. zbog teškog ubistva manekenke V.Č. U obrazloženju presude, Viši sud je je, međutim, naveo da je ubistvo bilo svirepo i bezobzirno, i time, kako je objasnio Apelacioni sud, „izgubio iz vida da se teško ubistvo različito kvalifikuje u Krivičnom zakoniku“. Ukratko, jasno je da je osuđen za ubistvo na svirep i podmukao način, ali je to trebalo da se navede i u obrazloženju presude.

Sudijama Apelacionog suda nije bilo jasno ni na osnovu čega je Viši sud zaključio da je D.M.„krvožedan tip“. Sporno je i to što se u obrazloženju prvostepene presude navodi da je D.M. bio „sposoban da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima“, da bi kasnije bilo utvrđeno da veštaci neuropsihijatri nisu mogli da se izjasne o njegovoj uračunljivosti u vreme ubistva. 

Izvor: www.vecernjenovosti.rs, Lj. PRERADOVIĆ - E. RADOSAVLjEVIĆ