Email Print

NARODNA BANKA SRBIJE SAOPŠTAVA DA NE MOŽE BITI UČESNIK U PARNIČNOM POSTUPKU KOJI JE POKRENULO UDRUŽENJE POTROŠAČA "EFEKTIVA" POVODOM KREDITA VEZANIH ZA ŠVAJCARSKI FRANAK


Kao nezavisni organ države Srbije, koji nije podređen Vladi i koji svoju nezavisnost izvodi iz Ustava Republike Srbije, Narodna banka Srbije ne može biti umešač, odnosno učesnik, u parničnom postupku koji je pokrenulo udruženje potrošača "Efektiva". Prema važećim propisima Narodne banke Srbije, kao regulator banaka, ona zakonom nije ovlašćena za pokretanje postupaka za zaštitu kolektivnih prava i interesa potrošača. U vreme odobravanja kredita vezanih za švajcarski franak, Narodna banka Srbije, kao i svi regulatori u regionu, nije imala odgovarajuće nadležnosti i instrumente da bi u postupku nadzora nad bankama mogla uticati na suštinu obligacionih odnosa između banaka i klijenata, ističe Narodna banka Srbije.

Narodna banka Srbije ne može se odazvati pozivu za pridruživanje na strani tužioca i zbog toga što važeći zakoni regulatoru ne pružaju pravni osnov da pokreće postupke protiv nadziranih subjekata povodom nepravičnih uslova ugovora ili nepoštenog poslovanja. Naime, materijalne odredbe Zakona o zaštiti potrošača ("Sl. glasnik RS", br. 73/2010) ne predviđaju organ koji je nadležan za pokretanje postupka, već potrošače i njihova udruženja praktično upućuju da svoja prava ostvare na sudu. Potrošač kao klijent banke ima subjektivno pravo iz ugovora o kreditu na osnovu koga, kao subjekat obligacionih odnosa, može da traži sudsku zaštitu. Istovremeno, Zakon o parničnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011) i Zakon o zaštiti potrošača omogućavaju potrošaču i zaštitu objektivnih, kolektivnih prava, što bi predstavljalo viši stepen zaštite potrošača kroz kolektivne tužbe koje mogu podnositi udruženja potrošača.

Zakonom o Narodnoj banci Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 72/2003, 55/2004, 85/2005 - dr. zakon, 44/2010, 76/2012 i 106/2012) Narodna banka Srbije ima ovlašćenja u oblasti nadzora nad bankama koja su konkretizovana Zakonom o bankama ("Sl. glasnik RS", br. 107/2005 i 91/2010) i pratećim odlukama Narodna banke Srbije u kojima je jasno navedena njena nadležnost kao regulatora banaka. Međutim, Zakon o zaštiti potrošača, koji je na snazi od 2011. godine kada su se već mogli videti negativni efekti kretanja švajcarskog franka, ne daje pravo Narodnoj banci Srbije da utvrđuje, niti da pokreće postupak zaštite prava i interesa potrošača radi utvrđivanja nepravičnih ugovornih odredaba i nepoštenog poslovanja. Pri tome, čak i da je postojala nadležnost Narodne banke Srbije povodom tih pitanja, u našem pravnom sistemu samo sud može da vrši neposrednu korekciju odnosa, što znači da je nadležnost suda apsolutna nadležnost koja ne samo da prethodi već i predstavlja konačno rešenje u pogledu obligacionih odnosa strana u sporu. O tome jasno govori član 143. Zakona o obligacionim odnosima ("Sl. list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89, "Sl. list SRJ", br. 31/93 i "Sl. list SCG", br. 1/2003 - Ustavna povelja), koji citiramo:

"(1) Ništave su odredbe opštih uslova koje su protivne samom cilju zaključenog ugovora ili dobrim poslovnim običajima, čak i ako su opšti uslovi koji ih sadrže odobreni od nadležnog organa.

(2) Sud može odbiti primenu pojedinih odredbi opštih uslova koje lišavaju drugu stranu prava da stavi prigovore, ili onih na osnovu kojih ona gubi prava iz ugovora ili gubi rokove, ili koje su inače nepravične ili preterano stroge prema njoj."

Narodna banka Srbije kao nezavisna institucija ne može da se meša u rad sudstva kao nezavisne grane vlasti, ali isto tako sud ne može da se meša u nadležnosti regulatora. Iz svih navedenih razloga, Narodna banka Srbije se, dakle, ne može pojaviti na strani tužioca, kao ni na strani tuženih banaka. Ukoliko sud proceni da je potrebno stručno mišljenje Narodna banke Srbije kao nezavisnog regulatora o činjenicama i okolnostima na tržištu u vreme zaključenja spornih ugovora, sud može pozvati eksperte iz finansijske struke, kao i one iz Narodne banke Srbije, da daju svoja mišljenja. Međutim, ni u tom slučaju Narodna banka Srbije ne može biti umešač u postupku.

S druge strane, Narodna banka Srbije je zainteresovana za ishod spora i stav koji će sud zauzeti radi preduzimanja daljih mera iz okvira svojih nadležnosti. Imajući u vidu načelo podele vlasti i presudni značaj suda, eventualna odluka postupajućih sudova bila bi putokaz ne samo za donošenje mera Narodne banke Srbije već i putokaz zakonodavcu da se, eventualno, izmene oni zakoni koji bi trebalo da regulišu nadležnosti i ovlašćenja u upravnom postupku i postupku pred sudom, uključujući i pokretanje postupaka radi utvrđivanja nepravičnih odredaba ugovora i oblika nepoštenog poslovanja.

Izvor: Press služba Narodne banke Srbije, 12.2.2013.