ZAKON O STANOVANJU I ODRŽAVANJU ZGRADA: Sve skupštine stanara moraće da se usklade sa novim Zakonom. Opštine i gradovi će dobiti rok od 12 meseci da formiraju registre stambenih zajednica, a od trenutka kada ih uspostave, skupštine stanara na toj teritoriji će imati rok od šest meseci da se "preregistruju". Stanari će platiti administrativnu taksu za registraciju i naknadu za usluge evidencije. Opštine i gradovi će popisati sve skupštine stanara, a objedinjene podatke će slati Republičkom geodetskom zavodu

Posao koji su godinama radili volonterski, penzioneri bi uskoro mogli da rade za platu. Zakon o stanovanju i održavanju zgrada ("Sl. glasnik RS", br. 104/2016 - dalje: Zakon), koji je stupio na snagu 31. decembra 2016. godine, omogućava im da unovče trud uložen u održavanje zgrade i poštovanje kućnog reda. Ali, pre nego što stanu u red za platu, moraće ponovo da uče. Jer, novi propisi predviđaju dve mogućnosti. Oni koji budu hteli da rade besplatno, neće imati dodatne obaveze, ali će svi stariji sugrađani koji žele da naplate svoje usluge, morati da polože ispit za licencu. Ovaj dokument će izdavati Privredna komora Srbije, a još se ne zna koliko će kurs trajati, kao ni koliko će koštati.

Program ispita i način polaganja ispita, uslove za sticanje i oduzimanje licence za profesionalnog upravnika i bližu sadržinu registra propisaće u narednom periodu ministar građevine, saobraćaja i infrastrukture, koji je nadležan za poslove stanovanja.

Po rečima Saše Kostića, predsednika Udruženog pokreta slobodnih stanara Niša, vlasnicima nekretnina će sa novim Zakonom biti ostavljene dve mogućnosti - da izaberu upravnika stambene zajednice iz svojih redova ili da prepuste odluku lokalnoj samoupravi, koja će postaviti licenciranog upravnika. Kako kaže, penzioneri koji su najčešće do sada bili predsednici skupština stanara, moći će i dalje da rade taj posao, ali uz mnogo više obaveza.

- Sve skupštine stanara, udružene u stambene zajednice moraće da izaberu svog predstavnika u roku od šest meseci od stupanja Zakona na snagu - kaže Kostić. - Ako to ne urade, lokalna samouprava će svojim aktom postaviti profesionalnog upravnika i stanari će morati da ga plaćaju kako zakon nalaže. Ako, kao i do sada izaberu upravnika, on to i dalje može da radi volonterski, za manje naknade, ili da se sami dogovore o naknadi.

U većini slučajeva do sada, navodi Kostić, stambene zajednice su se izjašnjavale da će same postavljati upravnika iz svojih redova, koji su kao predsednici skupština stanara radili ili volonterski ili za simboličnu naknadu.

- Pitanje je koliko će penzionera u novim uslovima pristati da radi taj posao volonterski. Verovatno će većina koja pristane tražiti naknadu, jer ne verujem da će bilo ko prihvatati dodatnu odgovornost i niz restriktivnih stavki koji ovaj Zakon nosi, bez naknade - smatra Kostić. Osim upravnika, svaka zgrada će morati da ima licenciranog knjigovođu, kog će plaćati iz svojih izvora, kao i osobu koja će se baviti higijenom zgrade.

Sve skupštine stanara moraće da se usklade sa novim Zakonom. Opštine i gradovi će dobiti rok od 12 meseci da formiraju registre stambenih zajednica, a od trenutka kada ih uspostave, skupštine stanara na toj teritoriji će imati rok od šest meseci da se "preregistruju". To znači da će i oni koji imaju kućni savet, morati da sazovu sastanak i ponovo izglasaju upravnike koji će stambenu zajednicu prijaviti u opštini.

Stanari će platiti administrativnu taksu za registraciju i naknadu za usluge evidencije, ali se još ne zna u kom iznosu. Opštine i gradovi će popisati sve skupštine stanara, a objedinjene podatke će slati Republičkom geodetskom zavodu.

U zgradama koje imaju predsednika skupštine stanara, trebalo bi da on sazove sastanak na kojem će biti obavljen njegov reizbor ili će biti izabran novi upravnik iz redova stanara. Ukoliko zgrada nije imala "kućepazitelja", sastanak može sazvati neko od vlasnika nekretnina. U situaciji kada stanari ne mogu da se slože ili ne žele da se bave ovom problematikom, lokalna samouprava će im odrediti prinudnog upravnika. Svaki vlasnik imaće pravo da zahteva od opštine da imenuje profesionalnog upravnika.

Predsednik Saveza penzionera Srbije Đuro Perić pretpostavlja da će veliki broj penzionera koji su do sada radili kao predsednici skupština stanara u zgradama gde stanuju i žrtvovali se, to prihvatiti da rade i dalje, uz malu naknadu. Ta odluka, međutim, zavisiće od veličine zgrade i obima posla i odgovornosti.

- Velike zgrade, sa mnogo stanova, značiće i mnogo posla za upravnike, koji neće moći kao do sada da radi samo formalno - kaže Perić. - U takvim slučajevima, verovatno će onaj ko prihvati takav odgovoran posao, očekivati i pristojnu naknadu. Mlađi penzioneri će se čak latiti polaganja za profesionalne upravljače stambenim zajednicama, možda će raditi i u nekoliko objekata i zaraditi dodatni prihod.

Penzioneri će moći da rade za firme koje iznajmljuju profesionalne upravnike, ali i da osnuju svoja preduzeća. Poslodavci ih mogu primiti u radni odnos, angažovati po ugovoru o delu ili o privremenim i povremenim poslovima.

Prema poslednjim raspoloživim podacima uz redovnu penziju, u Srbiji skoro 30.000 starosnih penzionera svakog meseca prima i platu, što je oko tri odsto ukupnog broja starosnih penzionera.

Pravo da osnuju svoju firmu, kao preduzetničku radnju ili d.o.o. imaju samo starosni penzioneri, dok invalidski i porodični to ne mogu da urade.