Email Print

DRŽAVNO VEĆE TUŽILACA: 33 viša i osnovna tužilaštva i dalje nemaju stalne rukovodioce, iako je DVT krajem septembra 2016. godine Vladi RS prosledilo spisak kandidata


I pored toga što je prošlo više od tri meseca od kako je Državno veće tužilaca poslalo Vladi Republike Srbije spisak kandidata javnih tužilaca, 33 viša i osnovna tužilaštva i dalje nemaju stalne rukovodioce.

Odbijanje Vlade da Narodnoj skupštini Republike Srbije prosledi ovaj spisak kandidata primorao je Republičku javnu tužiteljku, Zagorku Dolovac, da početkom 2017. godine ponovo postavi vršioce funkcija javnih tužilaca u trećini svih tužilaštava u zemlji.

Zapisnik sa sednice s kraja septembra 2016. godine na kojoj je Državno veće tužilaca utvrdilo spisak kandidata može da krije odgovor na pitanje zbog čega Vlada odbija da isti stavi na dnevni red. Naime, novi članovi DVT-a iz redova tužilaštava su promenili način rada u odnosu na njihove prethodnike čime su značajno ograničili ovlašćenja Vlade da kadrira u tužilaštvima.

Pre promene u sastavu DVT-a koja je usledila prošle godine, pred Vladu je dolazio znatno širi spisak kandidata za svako javno tužilaštvo. Na tim spiskovima su se nalazila imena svih kandidata koji su ispunili uslove za kandidaturu. To je onda Vladi omogućavalo da izabere odgovarajuće ljude, ne vodeći se uvek kriterijumom ko je ostvario najbolje rezultate pri rangiranju.

Od ove godine sa tom praksom se prestalo. Novi spisak DVT-a se sastojao najčešće od jednog do dva imena po tužilaštvu i to su uvek bili najbolje rangirani kandidati. Tom prilikom su tužioci iz DVT-a često i preglasavali stalne članove ovog tela - Republičku tužiteljku, ministarku pravde i predsednika skupštinskog Odbora za pravosuđe. Na taj način, Vladi je ostavljeno da predložene kandidate ili vrati DVT-u ili prosledi Narodnoj skupštini, ali im je onemogućeno da budu preterano izbirljivi.

Nezavisno od njihovih motiva, nesporno je da Vlada Republike Srbije od 28. septembra 2016. godine, od kada je primila spisak DVT-a odbija da se bavi pitanjem izbora tužioca. Spisak koji su poslali sadržao je kandidate za 29 javnih tužilaštava (za četiri tužilaštva je poništen oglas za izbor), kao i za Tužilaštvo za ratne zločine.

Ne želeći da ulazi u to zbog čega Vlada odbija da razmatra spisak kandidata, Goran Ilić, član Državnog veća tužilaca, kaže da je ovo telo završilo svoj deo posla.

- Ova situacija je najbolji pokazatelj zbog čega bi trebalo ograničiti ulogu izvršne vlasti u izboru javnih tužilaca - navodi Ilić.

Prema Zakonu o javnom tužilaštvu ("Sl. glasnik RS", br. 116/2008, 104/2009, 101/2010, 78/2011 - dr. zakon, 101/2011, 38/2012 - odluka US, 121/2012, 101/2013, 111/2014 - odluka US, 117/2014, 106/2015 i 63/2016 - odluka US), javnog tužioca, na predlog Vlade, bira Narodna skupština na period od šest godina. Kandidate Vlada predlaže sa liste kandidata koje utvrđuje Državno veće tužilaca.

U istom Zakonu stoji da ukoliko javnom tužiocu prestane funkcija, Republički javni tužilac postavlja vršioca funkcije dok novi javni tužilac ne stupi na funkciju, a najviše na godinu dana. Trećinom domaćih javnih tužilaštava već duže od godinu dana rukovode vršioci funkcija.

Izvor: Vebsajt Danas, V. Jeremić, 11.01.2017.
Naslov: Redakcija