NACRT ZAKONA O FINANSIJSKOJ PODRŠCI PORODICI SA DECOM: NEVLADINE ORGANIZACIJE NEZADOVOLJNE NACRTOM ZAKONA. NAVODE DA SE NJIME SMANJUJU NAKNADE ZA PORODILJE, żENAMA PREDUZETNICAMA SKRAćUJE BOLOVANJE ZA NEGU TREćEG DETETA I USPOSTAVLJAJU NOVI USLOVI ZA DEčIJI DODATAK

Ukoliko bude usvojen Nacrt zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom postići će se potpuno suprotan efekat od onoga što mu je namena. Umesto da doprinese povećanju nataliteta u Srbiji, ovaj zakon će samo povećati siromaštvo već siromašnih porodica sa decom, smatraju iz Autonomnog ženskog centra.

- Najviše promena će pretrpeti način obračuna naknade zarade za vreme porodiljskog odsustva, na koji način će se smanjiti izdvajanja iz budžeta. Nacrt zakona nije predvideo naknadu za nezaposlene porodilje, za čime očigledno postoji potreba, posebno ako se ima u vidu da su neki gradovi i opštine u Srbiji doneli odluke o dodatnim oblicima zaštite porodilja, kako zaposlenih tako i nezaposlenih - ističu u ovom udruženju i navode da se iz obrazloženja Nacrta zakona ne vidi kako će mere koje se predviđaju, doprineti povećanju nataliteta, ako važeći Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom ("Sl. glasnik RS", br. 16/2002, 115/2005 i 107/2009), koji je u pogledu naknade zarade za vreme porodiljskog odsustva bio mnogo manje restriktivan, to nije uspeo.

Oni objašnjavaju da Nacrt zakona diskriminiše žene koje obavljaju samostalnu delatnost, stavljajući ih u neravnopravan položaj po pitanju dužine trajanja odsustva radi nege trećeg i svakog narednog deteta, u pogledu visine naknade za negu deteta i u pogledu prestanka prava na naknadu.

Sa druge strane, iz Građanskih inicijativa skreću pažnju na to da Nacrt zakona pogađa izuzetno širok spektar društvenih grupa te da se tiče "gotovo svake kuće", kao i da je krajnje netransparentan.

- Radnu grupu činilo je svega nekoliko udruženja, dok je veliki broj potpuno izostavljen. Nakon godinu dana rada suočili su se sa ogromnim problemima i insistirali na sopstvenim rešenjima. Ono što je posebno interesantno, Nacrt zakona nikada nije poslat Zaštitniku građana, što i nije obaveza, ali jeste praksa budući da se radi o ljudskim pravima - ističe Bojana Selaković, zadužena za javne politike u Građanskim inicijativama.

Što se tiče nezaposlenih majki, to je, objašnjavaju u GI, ostavljeno lokalnim samoupravama pa su one koje su to finansijski mogle da izvedu, porodiljama izdvajale određene sume.

- U nekima su se prosto "branili" time da nemaju novca i to je potpuno legitimno. Naravno da niko ne želi na ovaj način da stimuliše roditeljstvo, ali treba imati na umu i da smo mi potpisnici Konvencije o zaštiti materinstva, a ovakva praksa svakako ne ide u prilog - navodi Selakovićeva.

Činjenica koja takođe zabrinjava Autonomni ženski centar je uslovljavanje dečijeg dodatka od simboličnih 2.660 dinara detetovim redovnim pohađanjem škole. Ovo predstavlja sistemsku diskriminaciju siromašne dece koja žive u biološkim porodicama, posebno ako se ima u vidu da Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja propisuje da je naknada za troškove deteta koje se nalazi u hraniteljstvu 16.000 dinara.

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja rekao je da će se Nacrtom zakona povećati davanja porodiljama i eliminisati svaka zloupotreba. Naknadu će dobijati i porodilje koje su radile na ugovor o privremenim i povremenim poslovima i žene koje su vlasnice poljoprivrednih gazdinstava. On je rekao i da će od 1. jula 2016. godine porodilje novac dobijati direktno na svoj račun, a ne preko poslodavca.