Email Print

OSNOVNE KARAKTERISTIKE SRPSKE PRIVREDE NA KRAJU 2012. GODINE: VISOKA STOPA INFLACIJE I NEZAPOSLENOSTI I PAD PRIVREDNE AKTIVNOSTI


Visoka stopa inflacije i nezaposlenosti i pad privredne aktivnosti karaksterišu srpsku privredu na kraju 2012, pa nema optimističnih prognoza o privrednom rastu u narednoj godini, ocenio je predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin na sednici Upravnog odbora PKS.

Na Trećoj sednici Upravnog odbora PKS, Miloš Bugarin je rekao da je u 2013. godini neophodan privredni rast između 4,5 i pet procenata kako bi bila ostvariva projekcija o povećanju bruto domaćeg proizvoda od dva odsto pošto ćemo tekuću godinu završiti sa padom privredne aktivnosti od dva odsto. Prema rečima Bugarina, u ovoj godini privreda Srbije zabeležiće pad od 200 miliona dolara. On je ukazao da su mere Vlade Srbije, usmerene na oporavak privrede, dale određene efekte ali su uglavnom parcijalno dostupne određenim privrednim subjektima, dok su izostale suštinske i sistemske reforme neophodne za unapređenje privrednog ambijenta. Precenjena je prihodna strana budžeta za 2013. godinu, pa pre treba očekivati rebalans u martu nego održivost budžeta, rekao je Bugarin i pozitivno ocenio ukidanje pojedinih parafiskalnih nameta privredi ali i ukazao da je izostala prava reforma poreskog sistema, penzionog, zdravstevnog, obrazovnog, javnog sektora i javnih preduzeća.

Potpredsednica PKS Vidosava Džagić ukazala je da je Srbiji nedovoljan i rast od četiri odsto BDP da bi bio zaustavljen rast nezaposlenosti koja je među najvećim u Evropi, na nivou nezaposlenosti u Grčkoj i Španiji. Ona je istakla da zabrinjava što se ne zaustavlja pad zaposlenosti, dok je i inustrijska proizvodnja negativna, a investicije na najnižem nivou od kada je počela kriza.

Vidosava Džagić je ukazala da ohrabruje rast industrijeke proizvodnje u oktobru za 1,6 odsto ali da to ne može biti parametar za dalje projekcije i ocenila da će napredak zavisti od rasta tražnje na inostranim tržištima. Prema njenim rečima, procenjuje se da će inflacija biti među najvećim u Evropi - između 14 i 15 odsto, a očekuje se i dalji rast spoljnog duga.

Novembarska projekcija Evropske komisije za Srbiju ukazuje na recesiju i spor oporavak, rekla je potpredsednica PKS Vidosava Džagić, prezentujući aktuelna privredna kretanja u 2012. godini na Trećoj sednici Upravnog odbora Privredne komore Srbije. Industrijska proizvodnja je i dalje ispod prošlogodišnjeg nivoa, za prvih devet meseci manja je za 3,8 odsto nego u istom periodu prošle godine. Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena za prvih devet meseci 2012. opala je za 5,9 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, izvoz je smanjen za 7,4 a uvoz za 4,9 odsto.

Fiskalna strategije predviđa smanjenje fiskalnog deficita sa 6,8 odsto BDP u 2012. na 3,6 odsto u 2013. čime bi se zaustavio rast javnog duga i postiglo njegovo smanjenje u srednjem roku, uz naznaku da vraćanje javnog duga u zakonski okvir od 45 odsto BDP nije moguće pre 2022. Analizirajući projekciju privrednog rasta za period od 2013. do 2017. godine, podpredsednica PKS Vidosava Džagić je navela da zabrinjava neslaganje u projekcijama, pa tako Ministarstvo finansija i privrede očekuje da će u 2013. BDP porasti za dva odsto, 2014. za 3,5 odsto, a naredne tri godine rasti po četiri odsto. NBS za sledeću godinu predviđa rast BDP za 2,5 odsto, MMF predviđa 2 odsto, koliko i 2017. Evropska komisija predviđa za 2013. rast BDP u Srbiji za 1,5 odsto, a u 2014. od 2 odsto. Srbiji je sa ovakvim stanjem privrede za rast BDP potreban rast investicija. Iako je Fiskalna strategija bazirana na rastu investicija od 7,9 odsto u 2013, zatim 6,4 odsto u 2014, a 7,1 odsto u 2015, nema konkretnih naznaka odakle će investicije doći i kakva je politika podsticanja investicija, rekla je Vidosava Džagić. Ona je takođe stavila primedbu da se ne pominje industrijska politika, niti se daje plan kako prirodne i stvorene resurse staviti u funkciju ubrzanog rasta i privlačenja investitora. U Fiskalnoj strategiji za period 2013-2015. godina predviđa se rast izvoza roba i usluga prosečno oko 10 odsto godišnje, ali nema identifikacije prioriteta po industrijskim sektorima, rekla je potpredsednica PKS. Ona je ukazala na činjenicu da procena inflacije na nivou od 4,5 odsto od 2015. godine uz procenu nominalne promene kursa od 2 odsto, ukazuju na dugoročno opredeljenje za politiku aprecijacije kursa motivisanu visokim spoljnim dugom i jeftinijim zaduživanjem, što direktno vodi padu konkurentnosti.

Vidosava Džagić je navela da je spoljni dug Srbije 30. septembra 2012. iznosio 24,8 milijardi evra, što govori da smo sa učešćem spoljnog duga u procenjenom BDP od 83,7 odsto, prema kriterijumima Svetske banke, prekoračili granicu visoke zaduženosti. Fiskalna strategija za 2013. godinu sa projekcijama za 2014. i 2015. godinu, koju je ponudilo Ministarstvo finansija i privrede, ne navodi pod kojim realnim kamatama očekuje novo zadufživanje, kao ni da li će se udeo spoljnog duga u BDP smanjivati po osnovu prodaje državne imovine. Kako javni rashodi na kraju 2012. dostižu kritičnu granicu, jer prelaze 50 odsto BDP, a Fiskalna strategija izjednačavanje javnih prihoda i javnih rashoda na nivou 43,5 odsto BDP planira tek 2022. godine, nameće se zaključak da se ne planira poresko rasterećenje niti sveobuhvatna poreska reforma, a posebno smanjenje opterećenja na zarade zaposlenih, kao ni hitna strukturna reforma, koja će dovesti do funkcionalne, efikasne i jeftine države, rekla je Džagić. Upravni odbor PKS usvojio je i predlog osnova makroekonomske politike za period 2012-2016. godina. Okvirne mere su smanjenje javne potrošnje sa učešćem oko 35 odsto u BDP, sveobuhvatna reforma javnog sektora i dinamički plan realizacije. Prioritetne su reforme penzionog sistema, javnih preduzeća, sveobuhvatna poreska reforma u kojoj je prioritet smanjenje opterećenja na zarade. Paralelno, potrebna je izgradnja sistema za efikasnu zaštitu poverilaca, poštovanje ugovora, uspostavljanje finansijske discipline, zatim rešavanje problema nesolventnih preduzeća i velikih sistema u restrukturiranju uz reformu tržišta rada i obrazovanja, nova politika privlačenja investicija i pre svega, plan oporavka proizvodnje do 2020. godine.

U analizi aktuelnih privrednih kretanja u 2012. zabarinjavaju slabiji rezultati ukupne poljoprivredne proizvodnje, rekao je predsednik PKS Miloš Bugarin. Pad prinosa rezultat je velike suše, koja je uz mrazeve i relativno nizak nivo primenjivane agrotehnike, doprinela smanjenju prinosa od 10 do 50 odsto kod ekonomski najznačajnijih kultura, kao što su kukuruz, soja, suncokret, šećerna repa. Neto vreadnost ostvarene poljoprivredne proizvodnje u Srbiji 2012. procenjuje se na 3,37 milijardi dolara, što je za 20 odsto manje nego 2011. Kad se tome doda činjenica da između 650 i 800 hiljada hektara obradivog zemljišta ostaje neobrađeno i niska agrotehnika, situacija u poljoprivredi ne ohrabruje, rekao je Bugarin.

Zakonom o budžetu za 2013. godinu Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede određen je budžet u iznosu od 39,3 milijarde dinara, što čini 3,68 odsto ukupnog nacionalnog budžeta, a uz dodatne prihode ukupan agrarni budžet iznosi 40,2 milijarde dinara, odnosno 3,78 odsto budžeta. Sredstva namenjena subvencijama u poljoprivredi izose 32,8 milijardi dinara, a podsticajne mere za poljoprivredu u 2013. predviđene su u obliku neposrednih i strukturnih podsticaja, dok će tržišni i institucionalni podsticaju izostati, rekao je Bugarin. Implementacijom predviđenih mera, kroz ciljno subvencionisanje inputa u prizvodnji, obnavljanje stočnog fonda, unapređe proizvodnje mleka, podršku organskoj proizvodnji, podsticanje osiguranja poljoprivrednih gazdinstava, obezbeđuju se uslovi za usmeravanje poljoprivrednih proizvođača ka proizvodnji namenjenoj tržištu. U 2013. kao poseban segment podsticaja izdvajaju se mere investicione podrške. Njima se podstiče konkurentnost proizvođača kroz ulaganje u investicionu izgradnju i rekonstrukciju objekata i kupovinu nove mehanizacije, izgradnju savremenih objekata za smeštaj životinja i drugih objekata, skladištenje i preradu poljopirvrednih proizvoda, nabavku osnovnog stada, podizanje višegodišnjih proizvodnih zasada voća i vinove loze, kao i investicije usmerene ka aktivnostima za povećanje dodate vrednosti poljoprivredne proizvodnje, rekao je Bugarin i naglasio da grana koja generiše 33 odsto BDP zaslužuje veću pažnju i bar 10 odsto budžeta da bi dostigla željeni rezultat izvoza od 10 milijardi evra.

Prezentujući rezultate istraživanja o ptrebama privrede za znanjima i veštinama, savetnica predsednika PKs Radmila Milivojević je rekla da je problem što kod nas neformalno obrazovanje nije zakonski uređeno, pa su potrebne promene u sistemskim rešenjima, kojima bi se priznavale kvalifikacije stečene tokom rada, znanja iz radnog iskustva i obuke u preduzećima. U periodu 2013-2016. Evropska unija je izdvojila sredstva za podršku podizanja nivoa znanja u inovativnim preduzećima. PKS ima ulogu kao posrednik u procesu prekvalifikacije i dokvalifikacije, rekla je Milivojević i nvela primere komora Evropske unije, gde je 2,5 miliona ljudi prošlo kroz obuke u komorama. U tome se najviše ističu komora Austrije i komora Pariza.

Rezultate rada PKS u prvih deset meseci ove godine prezentovao je direktor Miloš Jelić, ističući da prihod od članarine čini 35 odsto ukupnog prihoda, i ostaje na nivou prethodnih godina, dok prihod od usluga znatno raste. Upravni odbor PKS usvojio je i predlog da visina članarine 2013. ostane na nivou nakome je od 2003. godine - 5000 dinara za preduzeća do 10 zaposlenih, a 0,19 odsto na bruto dohodak zaposlenih u većim preduzećima.

Upravni odbor PKS doneo je niz odluka iz svoje nadležnosti, a usvojen je i predlog alternativnog scenarija, koji je predložio Poslovni savet PKS nakon razmatranja Fiskalne strategije za 2013 i projekcije za 2014. i 2015. godinu.

Izvor: Vebsajt Privredne komore Srbije, 11.12.2012.