Paragraf besplatno • Besplatni propisi • Besplatni obrasci • Aktuelni statistički podaci • Paragraf sertifikat
• Kalendar poreskih obaveza • Državni i ostali praznici - neradni dani • Registar službenih glasila • 100 pitanja 100 odgovora



Email Print

SAMO JAČANJE DOMAĆIH INSTITUCIJA MOŽE DOVESTI DO SMANJENJA BROJA PRITUŽBI PRED EVROPSKIM SUDOM U STRAZBURU


Srbija je kao članica Saveta Evrope postigla vidljiv napredak u oblasti zaštite ljudskih prava i sloboda, ali praksa Evropskog suda za ljudska prava, pred kojim se vodi oko 9.700 predstavki protiv Srbije, može biti i podstrek za državne institucije da se ta oblast u narednom periodu unapredi, zaključeno je juče u Skupštini Srbije.

  • Na debati pod nazivom „Izvršenje presuda Evropskog suda za ljudska prava u slučaju Srbije”, koju je organizovao skupštinski Odbor za ljudska prava, rečeno je da broj predstavki koji se vodi protiv države Srbije pred sudom u Strazburu, našu zemlju stavlja na šesto mesto. Najveći deo se odnosi na neizvršavanje odluka sudskih organa i suđenja u razumnom roku, posebno vezano za radne odnose protiv društvenih preduzeća.

Kako je rekao zastupnik Srbije pred Evropskim sudom Slavoljub Carić, protiv Srbije se vode četiri grupe postupaka – u vezi sa društvenim preduzećima i povredama radnih odnosa, neisplaćivanjem kosovskih penzija, ratnim dnevnicama i starom deviznom štednjom.

Ukoliko ti procesi budu završeni pravosnažnim presudama protiv Srbije, one bi mogle biti generator velike isplate novca, što može opteretiti budžet Srbije, rekao je Carić i naveo da je teško utvrditi koliko je tačno novca Srbija isplatila po nalogu Evropskog suda.

On je ukazao da su za Srbiju posebno problematični postupci vezani za potraživanja u društvenim preduzećima koja su otišla pod stečaj i naveo da nije zadovoljan mnogim presudama suda, budući da su neke mogle biti drugačije po Srbiju, a da je taj sud često naklonjen aplikantima.

Govoreći u prilog svom stavu Carić je naveo da je tako u nekim postupcima za isplatu stare devizne štednje sud utvrdio da su odgovorne Slovenija i Srbija uz obrazloženje da je novac najverovatnije završio u tim zemljama bez čvrstih dokaza.

Samo jačanje domaćih institucija može dovesti do smanjenja broja pritužbi pred Evropskim sudom u Strazburu, smatra predsednica Vrhovnog kasacionog suda Nata Mesarović.

Izvor: Politika