Rad preduzetnika otežava komplikovana administracija, previsoki porezi i drugi nameti, a često imaju problema da naplate isporučenu robu ili uslugu
U Srbiji posluje 350 hiljada malih i srednjih preduzeća koja zapošljavaju 850 hiljada ljudi. Vlada Republike Srbije od njih očekuje da budu nosilac ekonomskog razvoja i da do 2020. godine zaposle još 100 hiljada ljudi. Pred kraj 2016. godine, koja je proglašena "Godinom preduzetništva", proceniće se urađeno i videti šta treba menjati. Preduzetnici kažu da ima poboljšanja, ali se žale da im i dalje rad otežava komplikovana administracija, previsoki porezi i drugi nameti, kao i da često imaju problema da naplate isporučenu robu ili uslugu.
Da li na domaćoj zimnici može da se zaradi, pre četiri godine odlučili su da provere Lazići iz okoline Aleksinca. I kažu - može. Ove godine napunili su 140 hiljada tegli i boca kisele i slatke zimnice. Prodaju je na domaćem tržištu, a najviše im smeta to što nisu sigurni da će robu i naplatiti.
"Postoji mnogo "fantom" firmi, uđemo u posao sa njima, a oni nama ostave menice koje kasnije niti možemo da naplatimo, moramo da ih utužimo, oni nemaju sredstava da se to na sudu završi i onda smo mi totalno nezaštićeni", kaže Zoran Lazić, preduzetnik iz Mozgova kod Aleksinca.
Bez obzira na to da li će i kada robu naplatiti, porez državi moraju da plate.
"PDV se plaća onda kad fakturišete robu, a ne onda kad je naplatite. Zbog loše situacije u privredi ima veliki broj nenaplaćenih potraživanja, znači em niste naplatili potraživanje a dali ste robu ili pružili uslugu, em na to platite državi još 20 posto poreza iako nemate od čega. To je nešto što ljude koji bi krenuli u biznis sprečava", kaže Milivoje Jovanović iz Organizacije za podršku preduzetnicima "Eneca".
NALED ima svoj spisak preduzetničkih problema. Jedan od njih je to što banke neće da im daju kredite. U Vladi Republike Srbije kažu, da na politiku banaka ne mogu da utiču, ali zato oni daju novac privrednicima.
"Mi smo intervenisali u 2016. godini kroz "Godinu preduzetništva" i oko pola milijarde dinara smo plasirali za startapove i početne poslove i oko pola milijarde za subvencionisanje kredita banka malim i srednjim preduzećima koja su tražila", kaže Dragan Stevanović, državni sekretar Ministarstva privrede.
Elektronska građevinska dozvola i elektronska prijava poreza - olakšale su poslovanje, ali preduzetnici koji su odlučili da paušalno plaćaju porez kažu - na rešenje čekaju po godinu i duže.
"U očekivanju izmene Uredbe o bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje obveznika poreza na prihode od samostalne delatnosti ("Sl. glasnik RS", br. 65/2001, 45/2002, 47/2002, 91/2002, 23/2003, 16/2004, 76/2004, 31/2005, 25/2013, 119/2013 i 135/2014), Ministarstvo finansija i Poreska uprava nastoje da izađu u susret poreskim obveznicima i uskoro će izaći sa rešenjem", navodi Ministarstvo finansija.
Najveći problem preduzetnicima ipak su previsoki porezi na zarade.
"Niže zarade su kod nas dosta zastupljene i mi smo tu u evropskom nivou. Neophodno bi bilo smanjiti poreze i doprinose na minimalne zarade i ono što je naš predlog da im se u prvih šest meseci ne naplaćuje kako bi mogli da stanu na noge", kaže Ivan Radak iz NALED-a.
"Onog trenutka kad bude prihvatljivo da u skladu sa fiskalnim kretanjima, stanjem u budžetu država promeni odluku o visini stopa poreza na doprinose mislim da će se za to i opredeliti", kaže Dragan Stevanović, državni sekretar Ministarstva privrede.
Na državne namete, stižu i lokalni nameti kojih prema popisu NALED-a ima 247. Računaju da će do kraja 2016. godine biti završen dugo najavljivani Zakon o naknadama, a onda i registar, da bi se znalo ko ih i kako određuje i naplaćuje.
Izvor: Vebsajt RTS, Mirjana Brajković, 10.10.2016.Naslov: Redakcija