Email Print

PREDLOG ZAKONA O POTVRĐIVANJU PROTOKOLA O UPRAVLJANJU NANOSOM UZ OKVIRNI SPORAZUM O SLIVU REKE SAVE - TEKST PROPISA


PREDLOG ZAKONA O POTVRĐIVANJU PROTOKOLA O UPRAVLJANJU NANOSOM UZ OKVIRNI SPORAZUM O SLIVU REKE SAVE

Član 1.

Potvrđuje se Protokol o upravljanju nanosom uz Okvirni sporazum o slivu reke Save sačinjen u Brčkom 6. jula 2015. godine u originalu na engleskom jeziku.

Član 2.

Tekst Protokola o upravljanju nanosom uz Okvirni sporazum o slivu reke Save, u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpski jezik glasi:

PROTOKOLO UPRAVLJANJU NANOSOM UZ OKVIRNI SPORAZUM O SLIVU REKE SAVE

Bosna i Hercegovina, Republika Hrvatska, Republika Srbija i Republika Slovenija (u daljem tekstu: Strane)

U skladu sa odredbama člana 30. stav 1. Okvirnog sporazuma o slivu reke Save, potpisanog u Kranjskoj Gori, 3. decembra 2002. godine (u daljem tekstu: Okvirni sporazum),

Imajući u vidu da nanos predstavlja suštinski, integralni i dinamičan element rečnog sistema i da čini sastavni deo raznih staništa i okruženja,

Prepoznajući da je upravljanje nanosom veoma važno za održavanje vodnog režima,

Sa željom da se uspostavi i unapredi plovidba i održavanje plovnih deonica reke Save i njenih pritoka,

Potvrđujući potrebu da se promoviše aktivna međunarodna saradnja između Strana u cilju unapređivanja odgovarajućih politika, i da se ojačaju i koordiniraju aktivnosti na svim odgovarajućim nivoima u svrhu promovisanja održivog upravljanja nanosom vezano za njegov kvalitet i količinu,

Promovišući rešenja održivog upravljanja nanosom, kojima se pažljivo balansiraju društveno-ekonomske i vrednosti životne sredine a koja će se uspostaviti u celom slivu reke Save,

Uzimajući u obzir, Direktivu 2000/60/EK Evropskog parlamenta i Saveta Evropske unije od 23. oktobra 2000. godine kojom se uspostavlja okvir za aktivnosti Unije u oblasti politike voda (u daljem tekstu: Direktiva 2000/60/EK) i drugih relevantnih propisa Evropske unije, kao i Evropski sporazum o glavnim unutrašnjim plovnim putevima od međunarodnog značaja (AGN), sporazumele su se o sledećem:

DEO I

OPŠTE ODREDBE

Član 1.

Definicije

1.         Za potrebe ovog protokola pojedini izrazi imaju sledeće značenje:

a)         "Sliv reke Save" je geografsko područje koje se prostire na teritorijama Strana, određeno vododelnicama sliva reke Save i njenih pritoka, koje obuhvata površinske i podzemne vode koje teku prema zajedničkom ušću;

b)         "Okvirni sporazum" je Okvirni sporazum o slivu reke Save potpisan u Kranjskoj Gori u Sloveniji 3. decembra 2002. godine, uključujući izmene i dopune utvrđene Sporazumom o izmenama i dopunama Okvirnog sporazuma o slivu reke Save i Protokola o režimu plovidbe uz Okvirni sporazum o slivu reke Save, potpisanim u Ljubljani 2. aprila 2004. godine;

v)         "Savska komisija" je Međunarodna komisija za sliv reke Save osnovana na osnovu člana 15. Okvirnog sporazuma;

g)         "Uticaj" označava bilo kakvo nepovoljno ili štetno dejstvo na životnu sredinu reke do kog dolazi usled promena vodnog režima ili režima nanosa, prouzrokovanih ljudskom aktivnošću, a koja može imati uticaj na živote i imovinu, sigurnost objekata, i predmetnih vodnih ekosistema;

d)         "Glavne pritoke reke Save" su definisane Aneksom I ovog protokola;

đ)         "Vodni režim" označava stanje količina i kvaliteta voda u slivu reke Save u prostoru i vremenu, na koje utiču ljudske delatnosti i/ili prirodne promene, uključujući klimatske promene;

e)         "Plovni put" označava plovni deo reke Save i njenih glavnih pritoka;

ž)         "Režim nanosa" obuhvata stanje količina i kvaliteta nanosa u slivu reke Save u prostoru i vremenu, na koje utiču ljudske delatnosti i/ili prirodne promene;

z)         "Nanos" označava čvrstu materiju koja se transportuje ili može da se transportuje u vodi ili istaložava iz vode;

i)          "Upravljanje nanosom" podrazumeva organizovane i koordinirane aktivnosti vezane za nanos, koje se vrše u skladu sa određenim politikama, planovima i programima u cilju postizanja glavnih društvenih, ekonomskih i ekoloških ciljeva;

j)          "Vađenje nanosa" je iskop nanosa i označava aktivnost ili radnju koja se obično bar delimično obavlja pod vodom u cilju vađenja nanosa iz rečnog korita i njegovog odlaganja na drugu lokaciju;

k)         "Privredno vađenje nanosa" označava vađenje nanosa u okviru izvođenja novih hidrotehničkih radova kao što su novi plovni putevi, nove luke, uređenje zemljišta, kao i vađenje nanosa koje je odobreno posebnom koncesijom u skladu sa nacionalnim zakonom;

l)          "Vađenje nanosa u svrhu održavanja" znači vađenje nanosa u svrhu održavanja i unapređenja plovnog puta u cilju omogućavanja sigurne plovidbe, ili vađenje nanosa u svrhu održavanja i unapređenja vodnog režima;

m)        "Vađenje nanosa radi remedijacije životne sredine" označava vađenje zagađenog nanosa u cilju rešavanja problema zaštite životne sredine;

n)         "Zagađenje" označava direktno ili indirektno uvođenje, kao posledice ljudske delatnosti, materija u životnu sredinu koje mogu biti štetne po ljudsko zdravlje ili kvalitet vodnih ekosistema, kao i kopnenog ekosistema koji direktno zavisi od vodnog ekosistema;

o)         "Plan upravljanja slivom reke Save" označava plan izrađen u skladu sa članom 12 Okvirnog sporazuma.

2.         Ostali termini iz ovog protokola koji nisu posebno definisani će se tumačiti u skladu sa Okvirnim sporazumom.

Član 2.

Predmet protokola

1.         Strane su saglasne da će regulisati procedure saradnje u vezi sa održivim upravljanjem nanosom da bi zaštitile jedinstvo režima voda i nanosa u slivu reke Save.

2.         Ovaj protokol se primenjuje na održivo upravljanje nanosom i obuhvata:

a)         pitanja kvaliteta, kao što su zagađenje nanosa, uključujući procenu rizika, kontrolu porekla i odlaganja zagađenog nanosa; i

b)         pitanja količina, kao što su vađenje nanosa, kontrola erozije na slivu i bujica, zasipanje akulumacija i morfološke promene.

DEO II

UPRAVLJANJE NANOSOM

Član 3.

Principi održivog upravljanja nanosom

Strane će sarađivati u cilju postizanja održivog upravljanja nanosom u slivu reke Save:

a)         Vodeći računa o prirodnim procesima;

b)         Vodeći računa o vodnom režimu;

v)         Prepoznajući nanos, u pogledu njegovog kvaliteta i količina, kao resurs;

g)         Obezbeđujući ravnotežu između društveno-ekonomskih vrednosti i vrednosti nanosa sa aspekta životne sredine;

d)         Planirajući i primenjujući mere za smanjenje uzvodnih ili nizvodnih uticaja;

đ)         Obezbeđujući integralna rešenja za vode, nanos, tlo i podzemne vode;

e)         Pomažući i povećavajući saradnju sa različitim zainteresovanim stranama.

Član 4.

Plan upravljanja nanosom za sliv reke Save

1.         Strane će izraditi Plan upravljanja nanosom za sliv reke Save (u daljem tekstu: Plan upravljanja nanosom).

2.         Savska komisija, će doneti Plan upravljanja nanosom.

3.         Plan upravljanja nanosom će, između ostalog, obuhvatiti sledeća pitanja:

a)         bilans nanosa u rečnom sistemu;

b)         praćenje režima nanosa;

v)         procenu kvaliteta i količina nanosa;

g)         mere kojima se sprečava uticaj i zagađenje voda ili nanosa usled vađenja nanosa;

d)         mere za kontrolu erozije, bujica i ostalih procesa u vezi sa nanosom;

đ)         mere kojima se obezbeđuje i održava jedinstvo vodnog režima;

e)         mere kojima se omogućavaju, obezbeđuju i održavaju uslovi za sigurnu plovidbu;

ž)         mere zaštite močvarnih područja i retenzionih prostora;

z)         mere za kontrolu zasipanja akumulacija;

i)          područja određena za privredno vađenje nanosa;

j)          smernice za odlaganje, obradu i korišćenje nanosa;

k)         odnose između institucija za sprovođenje Plana upravljanja nanosom.

4.         Plan upravljanja nanosom će definisati detaljan sadržaj informacije o planiranom vađenju nanosa.

5.         Savska komisija će, ne kasnije od šest godina od stupanja na snagu ovog protokola, doneti prvi Plan upravljanja nanosom. Plan upravljanja nanosom će biti revidovan svakih šest godina.

Član 5.

Program za izradu Plana upravljanja nanosom

Savska komisija će doneti Program za izradu Plana upravljanja nanosom (u daljem tekstu: Program), u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog protokola.

Program će sadržati sve elemente značajne za izradu Plana upravljanja nanosom, uključujući obaveze Strana, mehanizme za pripremu plana, nosioce pojedinačnih aktivnosti i rokove njihovog izvršenja.

Član 6.

Koordinacija/usklađivanje planova

Strane će preduzeti neophodne korake u cilju koordinacije i usklađivanja Plana upravljanja nanosom, Plana upravljanja slivom reke Save i ostalih planova i programa koji se bave pitanjima upravljanja vodama i upravljanja nanosom, radi postizanja sinergije i koristi u skladu sa ciljevima Okvirnog sporazuma.

Član 7.

Koordinirani sistem za monitoring nanosa

Strane će uspostaviti koordinirani sistem za praćenje režima nanosa da bi obezbedile sve podatke koji su neophodni za izradu i sprovođenje Plana upravljanja nanosom.

Član 8.

Vađenje nanosa

1.         Strane će obavljati samo vađenje nanosa u svrhu održavanja i bagerovanje u svrhu remedijacije životne sredine.

2.         Privredno vađenje nanosa biće dozvoljeno samo u za to određenim područjima.

3.         Vađenje nanosa može obavljati samo ovlašćeno(a) lice(a), u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom Strana.

Član 9.

Informacija o planiranom vađenju nanosa

1.         Svaka Strana će izraditi svoju informaciju o planiranom vađenju nanosa na godišnjem nivou.

2.         Do donošenja Plana upravljanja nanosom, informacija o planiranom vađenju nanosa će sadržati najmanje sledeće informacije:

a)         planirane lokacije i vrste vađenja nanosa, uključujući procenu kvantiteta i kvaliteta nanosa koji se vadi iz reke Save i njenih glavnih pritoka;

b)         odlaganje nanosa;

v)         postupak sa nanosom u slučaju da je isti zagađen;

g)         ukupne količine nanosa izvađene na podslivovima ostalih pritoka.

3.         Savska komisija će izraditi, do donošenja Plana upravljanja nanosom, ugledni primer za Informaciju o planiranom vađenju nanosa.

4.         Svaka Strana će pripremiti izveštaj o sprovedenim aktivnostima planiranim u okviru Informacije o planiranom vađenju nanosa za prethodnu godinu.

5.         Informacija o planiranom vađenju nanosa za sledeću godinu će se slati Savskoj komisiji do kraja tekuće godine.

6.         Izveštaj o realizaciji aktivnosti u okviru informacije o planiranom vađenju nanosa za prethodnu godinu će se slati Savskoj komisiji do kraja marta tekuće godine.

7.         Strane će, od Savske komisije, biti informisane o informaciji o planiranom vađenju nanosa i izveštaju o realizaciji aktivnosti. Savska komisija će, na zahtev bilo koje Strane, organizovati konsultacije sa ostalim Stranama u vezi sa bilo kojim pitanjem koje je od značaja za izradu i sprovođenje programa aktivnosti u okviru informacije o planiranom vađenju nanosa.

DEO III

INSTITUCIONALNA ORGANIZACIJA I SARADNjA

Član 10.

Nadležna tela i kontakt osoba

1.         Svaka Strana će odrediti nadležno telo/tela koje će biti odgovorno za sprovođenje ovog protokola i imenovati kontakt osobu koja će u njeno ime biti odgovorna za službenu komunikaciju u sprovođenju ovog protokola.

2.         Svaka Strana će, ne kasnije od dana stupanja na snagu ovog protokola, informisati Savsku komisiju o nadležnom telu/telima i imenu i adresi svoje kontakt osobe. Svaka Strana će, bez odlaganja, informisati Savsku komisiju o bilo kakvim promenama nadležnog tela i imenu i adresi svoje kontakt osobe.

3.         Savska komisija će, bez odlaganja, informisati Strane o informacijama koje primi u skladu sa stavom 2 ovog člana.

Član 11.

Razmena informacija

1.         Strane će, direktno ili putem mehanizama Savske komisije, razmenjivati informacije koje se mogu dobiti u pogledu pitanja koja se odnose na sprovođenje ovog protokola.

2.         Strane koje se dogovore da će međusobno direktno razmenjivati informacije, iste će proslediti Savskoj komisiji. Savska komisija će takve informacije upućivati ostalim Stranama.

Član 12.

Zajednička istraživanja i razvoj

Strane će, prema potrebi, inicirati i sarađivati na sprovođenju istraživanja i razvijanju metoda i tehnologija za održivo upravljanje nanosom. U te svrhe, Strane će podsticati i aktivno promovisati naučnu i tehnološku saradnju, uključujući istraživanja usmerena na ograničavanje uticaja vađenja nanosa na vode i ekosisteme, kao i sprečavanje i ublažavanje posledica vađenja nanosa.

Član 13.

Sastanak Strana

Sastanak Strana predviđen prema članu 14. Okvirnog Sporazuma će, takođe, služiti kao sastanak Strana ovog protokola.

Član 14.

Savska komisija

Savska komisija će izvršavati svoje funkcije definisane u Okvirnom sporazumu, mutatis mutandis, za implementaciju ovog protokola.

Član 15.

Sekretarijat

Sekretarijat uspostavljen prema članu 18. Okvirnog sporazuma će izvršavati svoje funkcije definisane u Okvirnom sporazumu, mutatis mutandis, za primenu ovog protokola.

Član 16.

Praćenje primene Protokola

Metodologija stalnog praćenja uspostavljena na osnovu člana 21. Okvirnog sporazuma primenjuje se, takođe, na praćenje primene ovog protokola.

DEO IV

ZAVRŠNE ODREDBE

Član 17.

Rešavanje sporova

Bilo koji spor između dve ili više Strana oko tumačenja ili primene ovog protokola rešiće se u skladu sa procedurom predviđenom Okvirnim sporazumom.

Član 18.

Odnos između Protokola i Okvirnog sporazuma

Osim gde je drugačije predviđeno u ovom protokolu, odredbe Okvirnog sporazuma koje se odnose na protokole primenjivaće se na ovaj protokol.

Član 19.

Drugi sporazumi

1.         Ništa u ovom protokolu neće uticati na prava i obaveze Strana koje proizilaze iz bilo kojeg sporazuma na snazi na dan na koji ovaj protokol stupa na snagu.

2.         Radi primene ovog protokola Strane mogu sklopiti bilateralne ili multilateralne ugovore ili dogovore koji neće biti u suprotnosti s ovim protokolom.

Član 20.

Rezerve

Nikakve rezerve ne mogu biti stavljene na ovaj protokol.

Član 21.

Trajanje i stupanje na snagu

1.         Ovaj protokol se zaključuje na neodređeno vreme.

2.         Ovaj protokol je predmet potvrđivanja, prihvatanja ili odobravanja.

3.         Instrumenti potvrđivanja, prihvatanja ili odobravanja će biti deponovani što je pre moguće kod Depozitara. Depozitar će izvestiti Strane o datumu deponovanja svakog instrumenta ratifikacije, prihvatanja ili odobravanja.

4.         Ovaj protokol će stupiti na snagu 30 dana nakon deponovanja četvrtog instrumenta ratifikacije, prihvatanja ili odobravanja. Depozitar će izvestiti Strane o datumu stupanja na snagu ovog protokola.

Član 22.

Izmene i dopune, istupanje i prestanak važenja

1.         Odredbe Okvirnog sporazuma koje se odnose na izmene i dopune i istupanje primenjuju se na ovaj protokol.

2.         Ovaj protokol može se raskinuti zajedničkim sporazumom svih Strana.

3.         Ovaj protokol prestaje da važi u slučaju raskida Okvirnog sporazuma.

Član 23.

Međunarodne granice

Uspostavljanje i obeležavanje međudržavnih granica između Strana ne sme biti ugroženo nijednom odredbom ovog protokola ili njegovim sprovođenjem.

Član 24.

Depozitar

1.         Vlada Republike Slovenije će biti depozitar ovog protokola.

2.         Depozitar će, nakon stupanja na snagu ovog protokola, osigurati njegovu registraciju u skladu sa članom 102. Povelje Ujedinjenih nacija.

Sačinjeno u Brčkom, dana 6. jula 2015. godine u četiri originalna primerka na engleskom jeziku, od kojih po jedan zadržava svaka Strana.

Aneks I. Lista glavnih pritoka reke Save

Reka

Pritoka

(l-leva;

d-desna)

Pritoka reda

Veličina sliva

[km2]

Dužina reke [km]

Države koje dele

(pod)slivove

Sava

 

 

97,713.2

944.7

SI, HR, BA, RS, ME, AL

Ljubljanica

d

1.

1,860.0

41.0

SI

Savinja

l

1.

1,849.0

93.9

SI

Krka

d

1.

2,247.0

94.6

SI

Sotla/Sutla

l

1.

584.3

88.6

SI, HR

Krapina

l

1.

1,237.0

66.9

HR

Kupa/Kolpa

d

1.

10,225.6

297.4

HR, SI, BA

Dobra

d

2.

1,428.0

104.2

HR

Korana

d

2.

2,301.5

138.6

HR, BA

Glina

d

2.

1,427.1

112.2

HR, BA

Lonja

l

1.

4,259.0

49.1

HR

Česma

l

2.

3,253.0

105.7

HR

Glogovnica

d

3.

1,302.0

64.5

HR

Ilova (Trebež)

l

1.

1,796.0

104.6

HR

Una

d

1.

9,828.9

214.6

BA, HR

Sana

d

2.

4,252.7

141.9

BA

Vrbas

d

1.

6,273.8

249.7

BA

Pliva

l

2.

1,325.7

26.8

BA

Orljava

l

1.

1,618.0

87.6

HR

Ukrina

d

1.

1,504.0

80.7

BA

Bosna

d

1.

10,809.8

281.6

BA

Lašva

l

2.

958.1

56.6

BA

Krivaja

d

2.

1,494.5

73.5

BA

Spreča

d

2.

1,948.0

138.8

BA

Tinja

d

1.

904.0

99.4

BA

Drina

d

1.

20,319.9

346.0

ME, AL, BA, RS

Piva

l

2.

1,784.0

 

ME

Tara

d

2.

2,006.0

 

ME, BA

Ćehotina

d

2.

1,237.0

125.0

ME, BA

Prača

l

2.

1,018.5

55.0

BA

Lim

d

2.

5,967.7

193.0

AL, ME, RS, BA

Uvac

d

3.

1,596.3

114.5

RS, BA

Drinjača

l

1.

1,090.6

87.5

BA

Bosut

l

1.

2,943.1

186.0

HR, RS

Kolubara

d

1.

3,638.4

86.6

RS

Član 3.

O sprovođenju Protokola o upravljanju nanosom uz Okvirni sporazum o slivu reke Save, iz člana 1. ovog zakona staraće se ministarstva nadležna za poslove vodoprivrede.

Član 4.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije - Međunarodni ugovori".

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA POTVRĐIVANJE MEĐUNARODNOG UGOVORA

Okvirni sporazum o slivu reke Save (Framework Agreement on the Sava River Basin), potpisan od strane savskih država 3. decembra 2002. godine, obezbeđuje principe i mehanizme za regionalnu saradnju u slivu reke Save. Okvirni sporazum o slivu reke Save (u daljem tekstu: FASRB), stupio je na snagu 29. decembra 2004. godine i naša zemlja je 2004. godine postala država strana FASRB i Protokola o režimu plovidbe donošenjem Zakona o potvrđivanju FASRB i Protokola o režimu plovidbe ("Službeni list SCG - Međunarodni ugovori", broj 12/04). Centralno mesto u funkcionisanju FASRB zauzima rad novog međunarodnog tela, Međunarodne komisije za sliv reke Save, zaduženog za njegovu implementaciju.

FASRB kao prvi međunarodni sporazum u slivu reke Save predstavlja izraz saglasnosti država članica Sporazuma (Bosna i Hercegovina, Republika Hrvatska, Republika Slovenija i Republika Srbija) o saradnji država na uspostavljanju međunarodnog režima plovidbe, održivog upravljanja vodama, zaštite od štetnog uticaja voda, vodnog režima i vodenih ekosistema.

Na prvom sastanku Strana FASRB, održanom 1. juna 2007. godine, usvojena je Deklaracija kojom je posebno ukazano na potrebu saradnje država radi sprečavanja i kontrole zagađivanja voda, kao i posledica mogućih prekograničnih uticaja i promena koje prouzrokuje ili može prouzrokovati zagađivanje u slivu reke Save. U tom cilju podvučen je značaj izrade protokola i intenziviranja aktivnosti na njihovoj pripremi. Polazeći od osnovnih principa i zahteva koji proizilaze iz međunarodno-pravnih instrumenata i propisa Evropske unije u ovoj oblasti donošenje protokola ima za cilj usaglašavanje režima upravljanja vodama u slivu reke Save, uzimajući u obzir specifičnosti i posebnosti na regionalnom, odnosno nacionalnom nivou.

U skladu sa članom 30. FASRB treba da prate protokoli kojima će se urediti posebna pitanja koja se odnose na sliv reke Save. Među oblastima koje se uređuju protokolima nije eksplicitno navedeno upravljanje nanosom, iako su pomenute njegove bitne komponente (zaštita od erozije i eksploatacija kamena, peska, šljunka i gline).

Zakonom o vodama ("Službeni glasnik RS", br. 30/10 i 93/12) je u Republici Srbiji regulisana zaštita od štetnog dejstva voda, koja uključuje i zaštitu od erozije i bujica, kao i vađenje rečnih nanosa.

Cilj protokola

Protokolom o upravljanju nanosom uz FASRB regulišu se procedure međusobne saradnje u vezi sa održivim upravljanjem nanosom, sa ciljem zaštite jedinstva režima voda i nanosa u slivu reke Save. Pritom je definisano da održivo upravljanje nanosom obuhvata i pitanja vezana za kvalitet nanosa (zagađenje nanosa, uključujući procenu rizika, kontrolu porekla i odlaganja zagađenog nanosa) i pitanja vezana za količinu nanosa (vađenje rečnih nanosa, kontrolu erozije na slivu i bujica, zasipanje akumulacija i morfološke promene).

U Protokolu su definisani principi održivog upravljanja nanosom u slivu Save, koje će strane poštovati u međusobnoj saradnji. Predviđeno je da se pripremi i donese Plan upravljanja nanosom za sliv reke Save (u daljem tekstu - Plan upravljanja nanosom), koji će se svakih svakih 6 godina revidovati.

Predviđena je koordinacija i usklađivanje Plana upravljanja nanosom, Plana upravljanja vodama za sliv reke Save i ostalih planova i programa koji se bave pitanjima upravljanja vodama i upravljanja nanosom, radi postizanja zajedničke sinergije i koristi u skladu sa ciljevima FASRB.

Za razumevanje pitanja o kojima govorimo posebno važnim se čini pitanje odnosa međunarodno-pravnih instrumenata koji imaju uticaja na ovu oblast, s jedne strane i savremenih tendencija u ovoj oblasti, s druge strane. Među njima najznačajnije mesto imaju sledeći međunarodni dokumenti na koje se, u uređivanju pitanja na regionalnom nivou, naslanja ovaj protokol, i to:

  • Direktiva 2000/60/EK Evropskog parlamenta i Saveta Evropske unije od 23. oktobra 2000. godine kojom se uspostavlja okvir za aktivnosti Unije u oblasti politike voda,
  • Direktiva Saveta Evropske unije 92/43/EEK od 21. maja 1992. godine o očuvanju prirodnih staništa i divlje flore i faune,
  • Direktiva 2008/98/EK Evropskog parlamenta i Saveta Evropske unije od 19. novembra 2008. godine o otpadu kojom se opozivaju određene uredbe i
  • Evropski sporazum o glavnim unutrašnjim plovnim putevima od međunarodnog značaja (AGN).

Značaj protokola na regionalnom i nacionalnom nivou

Značaj protokola uz FASRB je što doprinosi uređenju pitanja upravljanja nanosom na regionalnom i nacionalnom planu. Protokolom se stvara osnov za upravljanje nanosom na nivou sliva reke Save, što je u saglasnosti sa modernim principima i legislativom EU. Harmonizovana regulativa je osnov za jedinstveno i pravovremeno delovanje na regionalnom nivou u slivu reke Save, u oblasti održivog upravljanja nanosom.

Obaveze iz protokola uticaće na obaveze strana da preduzimaju mere na nacionalnom planu koje se odnose na razvoj zakonske regulative, uspostavljanje administrativnih, finansijskih i tehničkih mera za održivo upravljanje nanosom. Ovo se pre svega odnosi na obaveze organa vlasti i nosioca aktivnosti na:

  • Uspostavljanju koordiniranog sistema za praćenje režima nanosa, radi obezbeđenja podataka koji su neophodni za izradu i sprovođenje Plana upravljanja nanosom;
  • Ograničavanju vađenja nanosa na vađenje nanosa u svrhu održavanja (odnosno vađenje nanosa u svrhu održavanja i unapređenja plovnog puta ili u svrhu održavanja i unapređenja vodnog režima) i vađenje nanosa radi popravke životne sredine (bagerovanje zagađenog nanosa). Privredno vađenje nanosa, odnosno vađenje nanosa u okviru izvođenja novih hidrotehničkih radova kao što su novi plovni putevi, nove luke, popravka zemljišta, kao i vađenje nanosa koje je odobreno posebnom koncesijom u skladu sa nacionalnim zakonom će biti dozvoljeno samo u za to određenim područjima, koja se usklađuju u Planu upravljanja nanosom. Vađenje nanosa će moći da obavljaju samo fizička ili pravna lice koja su ovlašćena da vrše vađenje nanosa u skladu sa dozvolom koju izdaju nadležna tela Strana.
  • Izradi informacije o planiranom vađenju nanosa na godišnjem nivou, koji će do donošenja prvog Plana upravljanja će sadržati najmanje sledeće informacije: planirane lokacije i vrste vađenja nanosa, uključujući procenu kvantiteta i kvaliteta nanosa koji se vadi iz reke Save i njenih glavnih pritoka; odlaganje nanosa; postupak sa nanosom u slučaju da je isti zagađen; ukupne količine nanosa izvađenog na podslivovima ostalih pritoka. U prvom Planu upravljanja nanosom će se definisati detaljan sadržaj informacije o planiranom vađenju nanosa.
  • Izradi izveštaja o sprovedenim aktivnostima planiranim u okviru Informacije o planiranom vađenju nanosa za prethodnu godinu.
  • Saradnji na pripremi Programa za izradu Plana upravljanja nanosom, koji je obaveza Savske komisije.
  • Saradnji na izradi Plana upravljanja nanosom, koji će, između ostalog, obuhvatiti sledeća pitanja: bilans nanosa u rečnom sistemu; praćenje režima nanosa; procenu kvaliteta i količina nanosa; mere kojima se sprečava uticaj i zagađenje voda ili nanosa usled vađenja nanosa; mere za kontrolu erozije, bujica i ostalih procesa u vezi sa nanosom; mere kojima se obezbeđuje i održava jedinstvo vodnog režima; mere kojima se omogućavaju, obezbeđuju i održavaju uslovi za sigurnu plovidbu; mere zaštite močvarnih područja i retenzionih prostora; mere za kontrolu zasipanja akumulacija; područja određena za privredna vađenja nanosa; smernice za odlaganje, obradu i korišćenje nanosa; institucionalne aranžmane za sprovođenje Plana upravljanja nanosom.
  • Imenovanju jednog ili više nadležnih tela koja će biti odgovorna za implementaciju Protokola, i putem imenovanja kontakt osobe za zvaničnu komunikaciju.
  • Razmeni informacija u pogledu pitanja koja se odnose na sprovođenje Protokola, bilo direktno bilo putem Savske komisije.
  • Osiguranju učešća javnosti kroz informisanje, konsultovanje i aktivno učešće zainteresovanih strana.
  • Zajedničkim istraživanjima i razvijanju metoda i tehnologija za održivo upravljanje nanosom.

III. STVARANJE FINANSIJSKIH OBAVEZA IZVRŠAVANJEM MEĐUNARODNOG UGOVORA

Izvršavanjem Protokola o upravljanju nanosom uz Okvirni sporazum o slivu reke Save stvoriće se finansijske obaveze za Republiku Srbiju.

Finansijske obaveze za Republiku Srbiju koja se odnose na sredstva za pripremu dokumentacije za potrebe primene Protokola planirana su da se obezbede iz budžeta Republike Srbije u 2016. i 2017. godinu u okviru razdela i glave koji se odnose na Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Republičku direkciju za vode u ukupnom iznosu od 6.000.000,00 dinara.

Finansijska sredstva potrebna za realizaciju ovog protokola planiraju se u budžetu Republike Srbije.

IV.FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA IZVRŠAVANJE MEĐUNARODNOG UGOVORA

Primena Protokola o upravljanju nanosom uz Okvirni sporazum o slivu reke Save započeće nakon zvaničnog stupanja na snagu tj. 30 dana nakon deponovanja četvrtog instrumenta potvrđivanja, prihvatanja ili odobravanja Protokola.

Finansijske obaveze za Republiku Srbiju koja se odnose na sredstva za pripremu dokumentacije za potrebe primene Protokola planirana su da se obezbede iz budžeta Republike Srbije u 2016. i 2017. godinu u okviru razdela i glave koji se odnose na Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Republičku direkciju za vode u ukupnom iznosu od 6.000.000,00 dinara.

Finansijska sredstva potrebna za realizaciju ovog protokola u narednim godinama planiraće se u okviru limita Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Republičke direkcije za vode utvrđenog fiskalnom strategijom.

Izvor: Press služba Skupštine Srbije, 09.10.2015.