Email Print

KRIVIČNI ZAKONIK: OSUđENOG KOJI JE IZDRżAO DVE TREćINE KAZNE ZATVORA SUD ćE USLOVNO OTPUSTITI SA IZDRżAVANJA KAZNE, AKO SE U TOKU IZDRżAVANJA KAZNE TAKO POPRAVIO DA SE MOżE SA OSNOVOM OčEKIVATI DA ćE SE NA SLOBODI DOBRO VLADATI, A NAROčITO DA DO ISTEKA VREMENA ZA KOJE JE IZREčENA KAZNA NE UčINI NOVO KRIVIčNO DELO. NE MOżE SE USLOVNO OTPUSTITI OSUđENI KOJI JE TOKOM IZDRżAVANJA KAZNE DVA PUTA DISCIPLINSKI KAżNJAVAN I KOME SU ODUZETE DODELJENE POGODNOSTI


Čak i višestruke ubice, uz lepo ponašanje u zatvoru, mogu da traže uslovni otpust kad odleže dve trećine kazne, ali je veliko pitanje da li će to biti prihvaćeno. Kako se odlučuje da li je osuđenik spreman za povratak u društvo i kako izgleda postupak za dobijanje uslovnog otpusta?

Prema Krivičnom zakoniku ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013 i 108/2014), uslovni otpust može da traži osuđenik i za najteža krivična dela, odnosno ubica, nakon što izdrži dve trećine kazne. Postupak je sledeći: osuđenik podnosi zahtev za uslovni otpust, vanraspravno veće suda odlučuje da li će taj zahtev uvažiti, a iz zatvora sudu šalju izveštaj u kome se navodi kako se optuženi ponašao prilikom izdržavanja kazne – da li je poštovao pravila, kućni red, izvršavao radne obaveze, naučio zanat...

Prilikom odluke, sudsko veće ispituje i zatvorenika, koji mora da obrazloži zašto smatra da treba da dobije uslovni otpust. Nezavisno od izveštaja ustanove, na sednici veća saslušava se i predstavnik zatvora koji usmeno obrazlaže vladanje zatvorenika, da li je postignuta resocijalizacija i da li postoje rizici da ponovi krivično delo.

Ako se u toku izdržavanja kazne osuđenik vladao tako da se može očekivati da neće počiniti novo krivično delo na slobodi, može mu biti odobren uslovni otpust, kaže Milan Škulić, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Ne postoji zakonsko ograničenje za traženje uslovne slobode, čak i za dela poput teških i svirepih ubistava ili organizovanog kriminala.

Pedofili, međutim, zahvaljujući Zakonu o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima ("Sl. glasnik RS", br. 32/2013),tzv. "Marijinom zakonu", ne mogu da traže uslovni otpust. Ovaj Zakon u Srbiji je donet 2013. godine i njime su propisane strože mere kontrole nad osuđenim počiniocima krivičnih dela protiv polne slobode. Taj propis se odnosi na izvršioce krivičnih dela silovanja, obljube nad detetom, obljube nad nemoćnom osobom, obljube zloupotrebom položaja, nedozvoljene polne radnje, podvođenje i omogućavanje vršenja polnog odnosa, posredovanja u vršenju prostitucije, iskorišćavanja maloletne osobe za pornografiju, navođenja maloletne osobe na prisustvovanje polnim radnjama i druga. Oni moraju da izdrže celu kaznu na koju su osuđeni. Ovaj Zakon ime je dobio po Mariji Jovanović, osmogodišnjoj devojčici koju je juna 2010. godine silovao i ugušio pedofil koji je pre toga bio osuđivan za seksualne delikte prema deci i maloletnicima.

Član 46. Krivičnog zakonika, o uslovnom otpustu osuđenika u Srbiji poslednjih godina je pooštren. Uvedeno je da se uslovni otpust može tražiti nakon dve trećine, umesto polovine izdržane kazne, kako je bilo nekada. Dodato je da se ne može pustiti onaj koji je pokušao bekstvo iz zatvora i da sudovi imaju pravo da daju posebne uslove kojih se osuđeni mora pridržavati tokom uslovnog otpusta.

U proteklih pet godina u Srbiji se beleži stalno uvećanje broja uslovno otpuštenih zatvorenika. Po svemu sudeći, taj trend će se nastaviti i ove godine. Ipak, taj procenat je daleko od standarda modernih evropskih zemalja, kojima težimo, kaže profesor Škulić. U modernoj praksi, institut uslovnog otpusta stekao je popularnost kao jedno od sredstava koje osuđenike motiviše na korektno ponašanje prilikom izdržavanja kazne.

"Uslovni otpust je korisna stvar, a naša javnost to loše shvata. U Evropi se on stimuliše. Ideja je da procenat uslovnog otpusta bude veći, a ne manji", kaže Škulić.

Za vreme stare Jugoslavije, više od 50 odsto optuženih dobijalo je uslovni otpust. Profesor Škulić dodaje je to bilo vreme stabilnije situacije kada je o tome odlučivala posebna komisija. Danas, u mnogim evropskim državama procenat uslovnog otpusta osuđenika je od 50 do 70 procenata, dok je u Srbiji oko 15 odsto.

Koliko je zatvorenika uslovno oslobođeno - podaci Uprave za izvršenje krivičnih sankcija

2012. godine – 600 osuđenika

2013 – 1.082 osuđenika

2014 – 1.230 osuđenika

2015 – 1.581 osuđenika

KRIVIČNI ZAKONIK ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013 i 108/2014)

Uslovni otpust

Član 46

(1) Osuđenog koji je izdržao dve trećine kazne zatvora sud će uslovno otpustiti sa izdržavanja kazne, ako se u toku izdržavanja kazne tako popravio da se može sa osnovom očekivati da će se na slobodi dobro vladati, a naročito da do isteka vremena za koje je izrečena kazna ne učini novo krivično delo. Pri oceni da li će se osuđeni uslovno otpustiti uzeće se u obzir njegovo vladanje za vreme izdržavanja kazne, izvršavanje radnih obaveza, s obzirom na njegovu radnu sposobnost, kao i druge okolnosti koje pokazuju da je u odnosu na njega postignuta svrha kažnjavanja. Ne može se uslovno otpustiti osuđeni koji je tokom izdržavanja kazne dva puta disciplinski kažnjavan i kome su oduzete dodeljene pogodnosti.

(2) Ukoliko ispunjava uslove iz stava 1. ovog člana, sud može uslovno otpustiti osuđenog:

- koji izdržava kaznu zatvora od 30 do 40 godina;

- koji je osuđen za krivična dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom (čl. 370. do 393a), krivična dela protiv polne slobode (čl. 178. do 185b), krivično delo nasilje u porodici (član 194. st. 2. do 4), krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga (član 246. stav 4), krivična dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije (čl. 305. do 321), krivično delo primanje mita (član 367) i krivično delo davanje mita (član 368);

- koji je osuđen od strane nadležnih sudova, odnosno njihovih posebnih odeljenja, u postupcima vođenim u skladu sa nadležnošću određenom Zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih teških krivičnih dela;

- koji je više od tri puta pravnosnažno osuđen na bezuslovnu kaznu zatvora, a nije izvršeno brisanje ili ne postoje uslovi za brisanje neke od osuda.

(3) Sud može u odluci o uslovnom otpustu odrediti da je osuđeni dužan da ispuni obaveze predviđene krivičnopravnim odredbama.

(4) U slučaju iz st. 1. i 2. ovog člana, ako uslovni otpust ne bude opozvan, smatra se da je osuđeni izdržao kaznu. 

Izvor: Vebsajt Politika, Aleksandar Bojović, 09.07.2016.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija