Email Print

PRIORITETI – IZMENA ZAKONA O POLICIJI, NASTAVAK REFORME I PROCESA TOTALNE DEPOLITIZACIJE DIREKCIJE POLICIJE


Ministarstvo unutrašnjih poslova ima dva glavna prioriteta.

Prvi jeste nastavak reformi koje vode ka jačanju strateškog upravljanja ovom organizacijom, koja je u protekle dve-tri godine značajno odmakla u odnosu na ostatak državne uprave. To se pre svega odnosi na strateško planiranje i reformu ljudskih resursa u MUP-u kao dve krucijalne funkcije svake dobre organizacije, što u najvećoj meri podržava Švedska agencija za međunarodni razvoj.

Drugi važan prioritet je nastavak procesa totalne depolitizacije direkcije policije i izmena zakona o policiji, sa ciljem da se ovaj resor više približi ostatku državne uprave.

Oba ova prioriteta direktno će da doprinesu procesu EU integracija - počinje razgovor za Danas Amadeo Votkins, jedan od vodećih britanskih stručnjaka za Balkan i konsultant na projektima pri srpskom MUP-u za pitanja strateške reforme organizacije ove institucije.

  • KOJI JE GLAVNI PREDUSLOV ZA OSTVARENJE TIH PRIORITETA?

- Prvi preduslov jeste apsolutna i aktivna podrška vrha ministarstva i svih rukovodilaca, koji moraju da igraju stratešku ulogu upravljanja. Suština strateškog upravljanja koje zagovaram jeste da u ovakvoj ekonomskoj situaciji MUP, kao i mnoge druge organizacije, mora da se trudi da sa što manje sredstava uradi što više. Poslednji talas reforme policije u Velikoj Britaniji je trajao 20, 30 godina i još uvek traje. Možda to bolje pojašnjava koliko je to dug proces i koliko je Srbija tek na njegovom početku.

MUP je jedan od najvažnijih resora kada su u pitanju EU integracije, pre svega u smislu pregovora oko poglavlja 24 i nešto manje poglavlja 23.

Isto tako, MUP je jedna od najvećih organizacija u Srbiji po broju zaposlenih. MUP mora da bude sposoban da uz sve "relativno" manje budžete koji su neminovni u srednjoročnom periodu, što profesionalnije i efikasnije obavlja svoje poslove, a to će zahtevati dalju profesionalizaciju menadžmenta i poslovnih procesa, pre svega kroz jasno postavljen sistem ljudskih resursa i nove IT tehnologije, što je već lagano počelo u protekle 2-3 godine. Tako je svuda u svetu, MUP nije izuzetak po ovom pitanju.

  • ZBOG ČEGA SE U SRBIJI ALTERNATIVNE SANKCIJE PRIMENJUJU TEK SPORADIČNO?

- Alternativne sankcije su odlična opcija u društvu koje ima sve manje fondova i mogućnosti za otvaranje novih zatvora, usled povećanog broja počinilaca raznih kaznenih dela.

Srbija je prema mojim informacijama loše rangirana u Evropi kada su u pitanju alternativne sankcije. Nije mi potpuno jasno zašto se one primenjuju tako sporadično u Srbiji, i to tek poslednjih četiri-pet godina.

Nedostatak adekvatne regulative bio je problem neko vreme, ali smatram da je to manje-više prevaziđeno, tako da jedini drugi problem može biti nedostatak finansijskih sredstava koji bi podržao razvoj, pre svega, Povereničke službe, koja je u najvećoj meri odgovorna za ovo.

Možda je jedan od faktora i činjenica da se potcenjuju vrlo jasni finansijski benefiti ovog načina kažnjavanja ako se uzme u obzir celokupna ušteda postignuta ovom merom, a ne samo direktna "zatvorska" ušteda.

„U Velikoj Britaniji sistem alternativnih sankcija ima široku primenu već duži niz godina, kao i u mnogim drugim državama, naročito kada su u pitanju kazne u javnom interesu. Odnos onih koji odslužuju kaznu u javnom interesu je više od tri prema jedan u odnosu na one koji odslužuju zatvorsku kaznu.“

 

  • KAKO SE REŠITI POLITIČKOG PRITISKA NA SUDSTVO I KAKVA JE PERCEPCIJA STRANIH INVESTITORA PO OVOM PITANJU?

- Ovo je teško pitanje koje nema definitivan odgovor u smislu samog sprovođenja. Do sada se niti jedan mehanizam nije pokazao adekvatnim i zato ne bih odgovarao u tom pravcu. Nadam se da će EU proces kao i modernizacija društva u celini, uključujući politički segment, da doprinese rešavanju ovog, zaista krucijalnog problema, koji ima jako negativan uticaj na razvoj država u celini, a posebno onih u tranziciji kao što je Srbija.

- Pravi strani investitori gledaju na ovo vrlo negativno, tu nema dileme. Samo onaj ko misli da igra tu negativnu igru i kome nije bitna pravedna i legitimna zaštita interesa može da ima pozitivno mišljenje po ovom pitanju. 

Izvor: www.danas.rs, Aleksandar Milošević