Email Print

ZAKON O LUSTRACIJI MRTVO SLOVO NA PAPIRU


Zakonu o odgovornosti za kršenje ljudskih prava ("Sl. glasnik RS", br. 58/2003 i 61/2003 - ispr.), poznatijem kao Zakon o lustraciji, 11. juna i zvanično ističe važenje, a da nikada nije primenjen. Stručnjaci ocenjuju da je zakon ostao mrtvo slovo na papiru zbog nedostatka političke volje, nepovoljne društvene klime i neizgrađenog sistema vrednosti koji bi podržao inicijativu da se onemogući dolazak na javne funkcije onih koji su devedesetih krali na izborima, tukli demonstrante, širili govor mržnje kroz medije i slično. Liga socijaldemokrata Vojvodine dva puta je podnosila inicijativu za produženje važenja zakona, jednom 2010. i drugi put nedavno. Međutim, nije dobila podršku vladajućeg SNS i SPS budući da za izmenu zakona mora da glasa većina poslanika.

Zakon o odgovornosti za kršenje ljudskih prava počeo je da se primenjuje pre deset godina. Prema zakonu, postupak se pokreće samo ako se pronađu dokazi u dosijeima BIA, sudskim izveštajima ili drugim zvaničnim izveštajima.

Komisija za ispitivanje odgovornosti za kršenje ljudskih prava, prema zakonu, bila je u obavezi da objavljuje u "Službenom glasniku" i sredstvima informisanja koje sama odredi imena lica za koja se utvrdilo da su to činila, ukoliko se ne povuku sa funkcije u roku od sedam dana od prijema odluke.

Lice za koje je odlukom Komisije utvrđeno da je kršilo ljudska prava, a nije se povuklo s položaja, neće moći da obavlja javnu funkciju u roku od pet godina.

Komisija za lustraciju nikad nije zaživela jer nije imala ni političku ni finansijsku podršku vlasti.

Osim Srbije, Makedonija je jedina zemlja bivše Jugoslavije u kojoj je posle raspada zajedničke države usvojen Zakon o lustraciji. Makedonski zakon, čiji je cilj bio da se obelodane imena saradnika tajne policije za vreme vladavine komunizma i posle nje, usvojen je u junu 2011. godine, objavio je portal Birn nedavno.

Nedostatak političke volje

Nedostatak političke volje je razlog zbog kojeg Zakon u lustraciji nije bio primenjen u praksi, izjavila je Profesorka prava Vesna Rakić-Vodinelić.

"Uzrok ovakvoj situaciji je što nije bilo političke volje da se Zakon primeni i što i za vreme prošle, a i ove vlade, tu sede ljudi na koje bi se ovaj zakon primenio. To isto važi i za parlament", kazala je agenciji Beta Vesna Rakić-Vodinelić.

Profesorka Vesna Rakić-Vodinelić rekla je da se Zakon odnosio na promene posle 5. oktobra, a da je donet na insistiranje Vlade Zorana Đinđića.

Kada je Zakon donesen i formirana Komisija za lustraciju, pokazalo se da tu ideju niko nije ozbiljno uzeo u obzir, kazala je ona.

"Tada je Komisija, čiji sam ja bila član, podnela ostavku kao telo, jer smo videli da niko sa nama neće da sarađuje. Mi smo postavljali pitanja Vladi, pisali podzakonske akte, ali to niko nije uzimao u obzir", rekla je Vesna Rakić-Vodinelić.

Ona je rekla da ne veruje da će vlada u sadašnjem sastavu prihvatiti izmenu i dopunu Zakona, jer "među njima ima onih dosta na koje bi se Zakon primenio".

Da je primenjen, neki ne bi bili funkcioneri

To što Zakon o lustraciji, koji prestaje da važi, nikada nije primenjen pokazuje da je u Srbiji politička volja jača od vladavine prava, izjavio je profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union Zoran Ivošević.

"Ovo je primer u kome se vidi da je politika daleko jača od prava. Kada politika neće da vladavine prava bude, iako je zagarantovana Ustavom, onda će, nažalost, tako i biti. Taj zakon je trajao 10 godina, ali ne u praksi, nego samo statistički. Mi smo se ponekad i dičili kako imamo taj zakon, ali ga nikada nismo primenili", kazao je Ivošević agenciji Beta.

Profesor Ivošević je rekao da je primena Zakona mogla da ide u dva pravca, prvi usmeren prema tadašnjim funkcionerima, a drugi prema izboru budućih i da trenutna politička situacija ne bi bila ovakva da je Zakon sproveden u praksi.

"Primena Zakona je mogla da ide u dva pravca. Prvi pravac je bio okrenut ka funkcionerima koji su se u trenutku kada je zakon stupao na snagu nalazili na funkciji. Tu je došlo do prvog zastoja, jer opozicione stranke nisu htele da predlože svog kandidata", kazao je Ivošević.

Prema njegovim rečima, drugi pravac je usmeren prema budućim funkcionerima koji nisu mogli da se kandidaju ukoliko su kršili ljudska prava u prošlosti.

"Ako pogledate javne funkcionere u ovom trenutku, moglo bi se reći da tako ne bi bilo da je Zakon primenjen, jer ako je (Vojislav) Šešelj juče u Haškom tribunalu rekao da mu je predsednik Tomislav Nikolić bio saučesnik, a to je poznato široj javnosti, onda mu valjda treba verovati", istakao je Ivošević.

On je dodao da je Komisija za lustraciju trebalo da daje zeleno ili crveno svetlo kandidaturi za svaku vrstu izbora, ali da njen sastav nikada nije kompletiran, a oni koji su bili članovi dali su ostavke nakon godinu dana.

"Lustracija je suočavanje sa prošlošću, a to je ne samo period pre, nego i posle 5. oktobra, tako da je kod svakog novog imenovanja, Zakon trebalo da bude upotrebljen i da crveno ili zeleno svetlo. Niko ne bi mogao da bude kandidat za bilo koje izbore bez prethodne saglasnosti Komisije za lustraciju", kazao je Ivošević.

Prema njemu, Ustavni sud je jedini organ koji je mogao da proglasi Zakon nevažećim ali to nije učinio. "Politička volja bila je jača od Ustavnog suda", kazao je profesor Ivošević.

Izvor: EurActiv.rs, 11.6.2013.