Email Print

PRED POSLANICIMA SU PREDLOZI ZAKONA O OSNOVNOM I SREDNJEM OBRAZOVANJU I VASPITANJU, O OBRAZOVANJU ODRASLIH, KAO I IZMENE ZAKONA O OSNOVAMA SISTEMA OBRAZOVANJA I VASPITANJA I O UČENIČKOM I STUDENTSKOM STANDARDU


Poslanici republičkog parlamenta završili su rad, a nastavljaju rad debatom o setu zakona iz oblasti obrazovanja.

Pred poslanicima su predlozi zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, o srednjem obrazovanju i vaspitanju, o obrazovanju odraslih, kao i izmene zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i o učeničkom i studentskom standardu.

Opozicija kritikuje predložena rešenja i tvrdi da će dodatno opteretiti učenike, ali i roditelje, dok iz vladajuće koalicije odbacuju te ocene i poručuju da nova rešenja predstavljaju "kvaliteta iskorak napred" i da će unaprediti obrazovni sistem.

Usvajanje seta zakona iz oblasti obrazovanja, kako je naglasio resorni ministar doprineće podizanju kvaliteta i dostupnosti obrazovanja u Srbiji, a broj đaka u odeljenjima limitira se na najviše 30.

U ovom trenutku, kako je rekao, u osnovnom i srednjem obrazovanju ima oko 866.000 učenika, koji pohađaju 1.804 škole, u kojima funkcioniše 42.666 odeljenja, a u kojem je 105.000 zaposlenih.

"Vodili smo računa o onome što je moguće učiniti, neka rešenja nismo mogli sada da primenimo, jer ne postoje ni prostorni, ni materijalni uslovi. Nismo mogli da izađemo u susret zahtevu sindikata da broj đaka u odeljenjima bude 25, pa smo broj đaka limitirali na 30", objasnio je Obradović.

Međutim, demokrate smatraju da predložena rešenja ne vode računa o osnovnim potrebama đaka, jer gradivo u osnovnim školama ostaje nepromenjeno i jako naporno za njih.

Kako ocenjuju, preopterećeni su i roditelji, jer moraju da traže pomoć u dodatnoj nastavi što dodatno opterećuje kućne budžete, dok nastavnici nisu u mogućnosti da izađu na kraj sa svim zahtevima.

Liberali naglašavaju da je većina predloženih rešenja manje-više tehničke prirode i da je propuštena prilika da se krene u ozbiljnu reformu obrazovnog sistema.

Predložena rešenja, prema njihovom mišljenju, ne bave se dovoljno vršnjačkim nasiljem, niti starosnom strukturom predavača u školama.

Za liberale, ali i DSS sporno je uvođenje još jedne agencije, a reč je o Agenciji za obrazovanje i vaspitanje, koja bi trebalo da počne sa radom 2016. godine.

Sa druge strane, SNS, SPS, URS, PUPS i SDPS najavljuju podršku rešenjima koja u parlamentu brani Žarko Obradović.

Za socijaliste reč je o rešenjima koja predstavljaju "kvalitetan iskorak napred", koja bi trebalo da na bolji način urede oblast obrazovanja.

U URS-u veruju da predložena rešenja donose novine kojim se rasterećuju učenici osnovnih škola, smanjuje fond časova, ali i omogućuje veća senzitivnost za decu sa smetnjama u razvoju i osobe sa invaliditetom.

Ipak, iz te stranke ukazuju da bi stepen reformi obrazovnog sistema trebalo da bude veći, ali da se recesija i finansijske mogućnosti ne mogu zaobići ni kada se govori o reformi obrazovnog sistema.

Iz PUPS-a poručuju da je reč o "primerenim dobrim rešenjima", a SDPS da bi trebalo razmisliti i o uvođenju obaveznog srednjeg obrazovanja i konkurencije među školama i univerzitetima.

Inače, parlamentarci o tim zakonima raspravljaće 10 umesto uobičajenih pet sati, pošto je usvojen predlog poslanika SNS Zorana Babića da se vreme za raspravu udvostruči.

Izvor: Tanjug