Email Print

U TOKU PRIPREMA NACRTA ZAKONA O STAROM SAJMIŠTU: OVAJ ZAKON, KOJI ćE BITI "LEKS SPECIJALIS", POMOćI ćE DA SE REšE IMOVINSKO-PRAVNI ODNOSI, JER JE PREDVIđENO ISELJAVANJE PORODICA KOJE TRENUTNO żIVE NA SAJMIšTU


Delegacija Internacionalne alijanse za sećanje na Holokaust (IHRA) i članovi Komisije za utvrđivanje programskih sadržaja i davanja predloga modela upravljanja Memorijalnim kompleksom na Starom beogradskom sajmištu, obišli su lokaciju gde se tokom Drugog svetskog rata nalazio logor Sajmište. Tokom obilaska centralne kule i nekoliko paviljona, predsednik komisije, vladika slavonski Jovan (Ćulibrk) i gradski menadžer Goran Vesić, član komisije, najavili su da će u narednim danima biti raspisan konkurs za rekonstrukciju Centralne kule na Starom sajmištu. Pri kraju je i izrada Nacrta zakona o Starom sajmištu.

Taj Zakon koji će biti "leks specijalis" pomoći će da se reše imovinsko-pravni odnosi. Imamo situaciju da su u nekadašnjem koncentracionom logoru usred grada nastanjeni mnogi ljudi. Oni moraju da se isele, ali će svi biti obezbeđeni, kao što su i umetnici koji su imali ateljee u centralnoj kuli, iseljeni odatle i svi su dobili nove prostore za umetničko stvaranje – rekao je Vesić.

Tek nakon rekonstrukcije centralne kule, čiji su neki delovi čak i nebezbedni, i rešavanja imovinsko-pravnih pitanja, odlučivaće se o budućem izgledu čitavog memorijalnog kompleksa. Sredstva za uređenje Sajmišta biće obezbeđena iz gradskog i republičkog budžeta, ali i iz međunarodnih fondova. Vesić je istakao i da je uređenje Sajmišta proces koji će trajati, dok je vladika slavonski Jovan podsetio da su gradnja i formiranje Jad Vašema trajali pet decenija.

Važno je, međutim, da smo sada tu, da smo prisutni na lokaciji i da sprovodimo stalne, konkretne korake – istakao je vladika Jovan.

Mihnea Konstantinesku, predsedavajući organizacije IHRA, obećao je da će, ukoliko se ukaže potreba, IHRA pružiti stručnu pomoć članovima komisije za Staro sajmište. U logoru Staro sajmište u periodu od 1942. do 1944. godine stradalo je najmanje 10.000 zatočenika. Velika većina među njima bili su Srbi iz Hrvatske i Bosne, ali je bilo i Hrvata, Bošnjaka, Grka, Albanaca, Jevreja.

Izvor: Vebsajt Politika, J. Čalija, 10.05.2016.
Naslov: Redakcija