Email Print

ZAKON O BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJA NA PUTEVIMA: PROPISIVANJE USLOVA ZA REGISTRACIJU, ODNOSNO PRODUżENJE REGISTRACIJE DA JE VLASNIK VOZILA IZMIRIO SVE NOVčANE OBAVEZE PO OSNOVU SAOBRAćAJNIH PREKRšAJA NIJE U SAGLASNOSTI SA USTAVOM RS


Ustavni sud je na sednici održanoj 7.3.2013. godine doneo Odluku kojom je utvrdio da odredbe člana 270. st. 3. i 4. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima ("Sl. glasnik RS", br. 41/2009, 53/2010 i 101/2011 - dalje: Zakon)nisu u saglasnosti sa Ustavom Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006 - dalje: Ustav). Odredbe člana 270. st. 3. i 4. Zakona prestale su da važe danom objavljivanja odluke u "Sl. glasniku RS".

Ova odluka je objavljena u "Sl. glasniku RS", br. 32/2013 od 8.4.2013. godine.

Odredbama člana 270. Zakona je propisano: da teritorijalno nadležna organizaciona jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova neće registrovati vozilo, odnosno izdati registracionu nalepnicu, ukoliko ima saznanaja da fizičko lice (osim preduzetnika), podnosilac zahteva za registraciju, odnosno izdavanje registracione nalepnice nije izmirilo sve novčane obaveze povodom učinjenih prekršaja, odnosno krivičnih dela propisanih ovim zakonom, ili povodom povrede odredaba lokalnih propisa vezanih za poslove saobraćaja (stav 3.) i da pravno lice koje ima ovlašćenje Ministarstva unutrašnjih poslova za izdavanje registracione nalepnice neće izvršiti izdavanje registracione nalepnice, ukoliko ima saznanja da fizičko lice (osim preduzetnika), podnosilac zahteva za registraciju, odnosno izdavanje registracione nalepnice nije izmirilo sve novčane obaveze povodom učinjenih prekršaja, odnosno krivičnih dela propisanih ovim zakonom (stav 4).

Po shvatanju Ustavnog suda navedenim odredbama propisano ovlašćenje nadležnog organa, odnosno organizacije da ne izvrši upis u registar vozila, odnosno da ne izda registracionu nalepnicu podnosiocu zahteva za vozilo koje ispunjava sve zakonom propisane uslove, osim uslova da sam podnosilac nema "neizmirene novčane obaveze po osnovu izvršenih prekršaja" ima u suštini značenje propisivanja uslova kojim se ograničava pravo vlasnika motornog vozila da (upisom u registar, odnosno dobijanjem registracione nalepnice) svoju stvar, motorno vozilo, koristi za namenu za koju ga je pribavio, odnosno da učestvuje u saobraćaju na putu.

Imajući u vidu da se osporenim odredbama Zakona odbijanjem registracije, odnosno produženja registracije vlasniku vozila ograničava pravo korišćenja vozila iz razloga ispunjavanja "fiskalnih obaveza, odnosno kazni" prema državi, odnosno iz razloga obezbeđenja "efikasne naplate" novčanih kazni za prekršaje, Ustavni sud je pošao od toga da je, saglasno Ustavu i članu 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (dalje: Konvencija), mešanje države u pravo na mirno uživanje imovine dozvoljeno ako su ispunjena kumulativno tri uslova i to:

1) ako je propisano zakonom (odnosno legalno);

2) ako je opravdano, odnosno u opštem interesu (odnosno legitimno) i

3) ako je neophodno u demokratskom društvu, odnosno proporcionalno svrsi ograničenja i razumno.

Ocenjujući u konkretnom slučaju ispunjenost navedenih uslova, Ustavni sud je u pogledu prvog uslova - da je mešanje države u pravo na imovinu propisano zakonom, utvrdio da je osporenim odredbama Zakona predviđena mogućnost ograničavanja prava korišćenja motornog vozila u saobraćaju na putu davanjem ovlašćenja nadležnom organu i organizaciji kojoj je zakonom povereno vršenje poslova registracije vozila da ne izvrše registraciju, odnosno produženje važenja registracije licu koje nije izmirilo sve novčane obaveze povodom saobraćajnih prekršaja. Međutim, kako dato ovlašćenje nadležnom organu (i organizaciji) da odbije upis u registar, odnosno da odbije da izda registracionu nalepnicu, na način na koji je propisano osporenim odredbama Zakona, po shvatanju Suda, ne utvrđuju dovoljno precizan osnov za postupanje nadležnog organa (i organizacije) kojim se ograničava pravo vlasnika motornog vozila koji ispunjava sve druge zakonom propisane uslove, osim uslova da nije izmirio "sve novčane obaveze povodom učinjenih prekršaja" da registruje vozilo kao zakonom predviđen uslov za korišćenje vozila u saobraćaju, to osporene odredbe Zakona ne zadovoljavaju već prvi od kumulativno utvrđenih uslova za dozvoljeno mešanje države u pravo na mirno uživanje imovine.

Imajući u vidu da osporene odredbe Zakona imaju značenje očiglednog ograničenja Ustavom zajemčenog prava na imovinu, a polazeći od Ustavom i Konvencijom predviđene zaštite tog prava, te izgrađenih stavova Evropskog suda u pogledu uslova pod kojima je "mešanje države" u pravo na mirno uživanje imovine dozvoljeno, Ustavni sud nalazi da osporene odredbe Zakona zbog svoje nepreciznosti i nepotpunosti nisu u funkciji obezbedjivanja vladavine prava i jednakosti svih pred zakonom, što osporene odredbe iz navedenih razloga čini nesaglasnim s Ustavom.

Izvor: Redakcija, 11.4.2013.