Email Print

ZAKON O UPOTREBI ZNAKOVNOG JEZIKA: UDRUżENJA GLUVIH I NAGLUVIH OSOBA OčEKUJU IZMENU ZAKONA, BOLJE FINANSIRANJE TUMAčA I DA SE šKOLOVANJE TUMAčA UVEDE U SISTEM OBRAZOVANJA


Prema nekim procenama u Srbiji živi najmanje najmanje 30.000 gluvih i nagluvih osoba. Iako Zakon o upotrebi znakovnog jezika ("Sl. glasnik RS", br. 38/2015 - dalje: Zakon) obavezuje javne ustanove da obezbede tumače znakovnog jezika, komunikacija nije uvek laka. Pomoć tumača gluvim i nagluvim osobama potrebna je da bi osetili sigurnost, dobili pravu informaciju u javnim ustanovama, naročito sudstvu i zdravstvu.

"To je toliko bitno da ima ko nama da objasni šta kaže doktor, šta je u pitanju, šta nas boli, kada treba da prepiše terapiju, tako da je sve to nama od suštinskog značaja", ističe Zorica Petković, predsednica Međuopštinskog udruženja gluvih i nagluvih u Čačku.

Preko prevodilačkog servisa pomoć tumača svakodnevno zatraži više osoba oštećenog sluha i govora. Nenad Prodanović je jedini prevodilac u Čačku sa sertifikatom tumača za znakovni jezik, koji im je uvek na raspolaganju. Ipak, problema ponekad ima.

"Ako se zakaže više pregleda istog dana za više lica, a to bude na različitim mestima, onda nastaje problem, ja prosto ne mogu fizički da budem prisutan svugde. Mnogo bi bilo lakše da je više tumača ili bar još jedan ovde pored mene", objašnjava Prodanović.

Zaposleni u čačanskoj bolnici ne poznaju znakovni jezik, ali su voljni da pomognu članovima organizacije gluvih.

"Na šalterima će oni pokazati članske karte i to će biti preporuka da se ta lica primaju bez čekanja na preglede i na dopunsku dijagnostiku", naglašava Rade Milošević, v. d. direktora bolnice u Čačku.

Iako je Zakon stupio na snagu 7. maja 2015. godine, gluvi i nagluvi ističu da još nema pomaka. Očekuju promene Zakona, bolje finansiranje tumača i da se školovanje tumača uvede u sistem obrazovanja.

Izvor: Vebsajt RTS, Silvija Pašajlić, 10.02.2016.
Redakcija