Paragraf besplatno • Besplatni propisi • Besplatni obrasci • Aktuelni statistički podaci • Paragraf sertifikat
• Kalendar poreskih obaveza • Državni i ostali praznici - neradni dani • Registar službenih glasila • 100 pitanja 100 odgovora



Email Print

KLEVETA ĆE U SRBIJI BITI DEKRIMINALIZOVANA


Gde je „linija” između slobode medija i uvrede i koliki je prag tolerancije javnih ličnosti. Kleveta će u Srbiji biti dekriminalizovana, potvrđeno je i zvanično. Evropski i mnogi domaći stručnjaci pozdravili su takvu odluku.

UVREDA OSTAJE KAO KRIVIČNO DELO, ALI MNOGI SE PITAJU U ČEMU JE RAZLIKA IZMEĐU NJE I KLEVETE.

Odgovor bi, u najkraćem, glasio: Kleveta je laž, a uvredljiva izjava može biti i istinita i lažna. Uvreda se čini omalovažavanjem, potcenjivanjem, ruganjem, psovkama, pljuvanjem, pa i prosipanjem vode u lice. Bitno je da je počinilac imao umišljaj da uvredi, kao i da se oštećeni oseća uvređenim.

Može se očekivati da klevete budu kvalifikovane kao uvrede jer i laž ima za cilj da uvredi i tako povredi čast i ugled.

Međutim, ako su vesti istinite,  može se tužiti za krivično delo „iznošenje ličnih i porodičnih prilika”, jer imaju pravo da njihova privatnost bude sačuvana od očiju javnosti. Bračnim neverstvom oni ne ugrožavaju javne interese, čak i ako su javne ličnosti.

Vrhovni sud Srbije pre više godina zauzeo je stav da javne ličnosti moraju pokazati viši stepen tolerancije prema medijima koji obaveštavaju javnost o njihovim poslovnim, porodičnim i ličnim prilikama, jer su na udaru javnosti i moraju voditi više računa o svom ponašanju, kao i o ugledu svoje porodice i svojih saradnika.

Zato, ako paparaco uslika nekog ministra pri neprikladnim radnjama, ima pravo da o tome obavesti javnost, ministar može da tuži zbog „iznošenja ličnih prilika”, ali će sud reći da je on morao da pazi na svoje ponašanje koje je neprikladno za državnog funkcionera.

Kada mediji iznose svoja saznanja da je neka javna ličnost počinila krivično delo, na primer da je ministarka primila mito, a direktor banke proneverio novac, tada je reč o javnom interesu, ali se postavlja pitanje poštovanja pretpostavke nevinosti.

Biće teško proceniti gde je granica između uvrede i slobode iznošenja sumnji i negativnih vrednosnih ocena, odnosno prava na slobodu izražavanja.

Čast može biti „unutrašnja i spoljašna”. Prva označava subjektivni stav pojedinca prema sopstvenoj vrednosti, a druga predstavlja priznanje tih vrednosti i od društvene sredine, to jest mišljenje drugih o vrednostima pojedinca.

Izvor: Aleksandra Petrović, www.nuns.rs