ZAKON O PORESKOM POSTUPKU I PORESKOJ ADMINISTRACIJI: PORESKA UPRAVA DO 4. JULA 2016. GODINE PRIMILA GOTOVO 100.000 ZAHTEVA ZA REPROGRAM PORESKOG DUGA

Oko 100.000, uglavnom građana i preduzetnika, podnelo je zahtev za reprogram poreskih dugova uz otpis cele kamate. Četvrtina njih zahtev je podnela lokalnim Upravama prihoda koje naplaćuju porez na imovinu. Iako su zahtevi mogli da se predaju od 1. aprila, polovina dužnika uradila je to poslednjih dana.

Stanje na šalterima 4. jula 2016. godine, koji je bio i poslednji dan tromesečnog roka za najpovoljniji reprogram poreskog duga, pokazuje naše navike. U Poreskoj upravi kažu da su za gužve bili spremni.

"Oko 72.000 poreskih obveznika podnelo je zahteve, od tog broja 32.000 je podnelo u poslednjih nedelju dana", kaže Mira Stanojev iz Poreske uprave.

Pravo na potpuni otpis kamata, ako u ratama vrate glavnicu, imali su svi čiji dug nije bio veći od dva miliona dinara. Za porez na imovinu u Beogradu je zahteve podnelo oko 6.500, a u Nišu više od 4.000 dužnika, uglavnom građana.

"To su dugovi koji se kreću u rasponu od 1.000 dinara do 200.000 dinara, i u tom rasponu je najviše duga – on je negde u iznosu od četiri milijardi dinara", ističe Velibor Pešić iz Gradskog sekretarijata za finasije u Beogradu.

Svega 3.000 preduzeća tražilo je reprogram bilo kog poreza, uz otpis kamte. Za daleko veću spremnost građana i preduzetnika da se reše dugova, razloge ne treba tražiti u ekonomskim mogućnostima već činjenici da su preduzeća navikla da im država prašta, ocenjuju stručnjaci.

Nedopustivo je, kažu, da firme štede ne plaćajući porez, a za to vreme nabavljaju repromaterijal.

"To je legitiman trošak kao i svaki drugi, a održiv biznis je samo onaj koji može dugoročno da posluje – znači da pokriva celokupne troškove", napominje ekonomista Saša Ranđelović.

U poslednje dve decenije ovo je četvrta ponuda potpunog otpisa kamata, nadležni kažu – i poslednja.

Onima koji su to propustili preostaje od ove godine trajna ponuda države da podnesu zahtev za reprogram uz koji im se otpisuje polovina kamate. Druga polovina kamate sa glavnicom duga deli se na rate i vraća u roku od najduže pet godina.

Uz efikasnu tekuću naplatu, poreznici su rešeni da raščiste stara dugovanja. Preračunavaju se rezultati reprograma koji je istekao pre godinu dana i efekti ovog novog. Koliko će slika poreskih dugova biti drugačija moglo bi da bude jasnije do sredine iduće godine. Do tada još i podatak da su dugovanja Poreskoj upravi početkom 2013. godine dostigla 950 milijardi dinara, od čega su dve trećine bile kamate.

Izvor: Vebsajt RTS, Olivera Petrović Stojančić, 09.07.2016.
Naslov: Redakcija