Email Print

ZAKON O PREKRŠAJIMA: PREDLOG ZA UVOĐENJE PROGRESIVNOG SANKCIONISANJA ZA RAZNE PREKRŠAJE. NA OSNOVU PRIHODA PREKRŠIOCA


UKOLIKO šef ne primeti da je zaposleni zapalio cigaretu na poslu uprkos zabrani, taj će ga previd koštati jednomesečne zarade, jer zakon predviđa za službeno lice kaznu od 50.000 dinara. Ako vozač koji nema dozvolu samo preparkira automobil na drugo mesto, za svoju će nesmorenost „iskeširati“ tri republičke plate - 120.000 dinara. Tolika je i novčana kazna za kretanje zaustavnom trakom na auto-putu.

I dok većina evropskih zemalja kazne prekršiocu određuje u zavisnosti od ličnog bogatstva, u Srbiji je i dalje na snazi uravnilovka pa tako „običan“ prekršaj, koji nije uzrok nikakve štete, prosečnu srpsku porodicu može dovesti do bankrota. S druge strane, oni kojima novac ne predstvlja problem, svoje divljanje na ulicama mogu da kompenzuju sićom.

Zato i Milan Škulić, profesor Krivičnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu, podseća da nije suština da novčane kazne dovedu siromašne porodice do ekonomske paralize, a ni da omoguće jeftinu kupovinu hirova bogatijim građanima, već da je poenta kazni u prevenciji i prevaspitavanju nesavesnih. A izvesno je da kazna od 120.000 dinara nema isti efekat na učiteljicu kao na vlasnika privatne kompanije:

- U Krivični zakon Srbije je pre šest godina uneta odredba da se novčane kazne određuju u odnosu na imovinski status okrivljenog. Većina sudija, međutim, i dalje okleva u primeni tog mehanizma jer smatraju da im je veoma komplikovano da se bave tuđim prihodima. Situacija je, ipak, mnogo jednostavnija i naše sudije bi mogle, poput onih u Evropi, da svoju procenu baziraju na mnogo jednostavnijim metodama jer zaista nije teško utvrditi nečiji status, čak i na prvi pogled.

Profesor Škulić kaže da će u novom zakonu o prekršajnom postupku biti uneto progresivno kažnjavanje jer samo ono odgovara suštini. Tako bi i u Srbiji bogatiji plaćali veće kazne, a oni sa skromnijim prihodima bi davali manje novačnica za isti prestup. Kada će ovaj zakon biti usvojen, nije izvesno, ali je on prebačen u parlament.

U većini evropskih zemalja ovo je rešenje već u primeni, pa tako u Italiji, na primer, prekoračenje brzine može koštati 39 ali i 3.199 evra, U Grčkoj od 40 do 750 evra, u Nemačkoj od 15 do 600 evra, vožnja pod uticajem alkoloha u Velikoj Britaniji košta od 2.500 do 5.000 funti, u Makedoniji od 250 do 400 evra, u Austriji od 300 do 5.900...

Poznat je primer direktora „Nokije“ kojem je za za prekoračenje brzine od 25km/h izrečena kazna od 116.000 evra. Nakon što se žalio sudiji da je preterano „oguljen“, kazna mu je smanjena jer su pale cene deonica „Nokije“.

Prema domaćem Zakonu o bezbednosti saobraćaja, najmanji prestup kod nas se plaća 6.000 dinara, a najveći staje 120.000 dinara. Tako će nesavesni vozači, najskuplju tarifu - uz zabranu upravljanja od najmanje osam meseci i oduzimanje 14 kaznenih poena - platiti za upravljanje vozilom bez vozačke dozvole, vožnju sa više od dva promila alkohola u krvi, za odbijanje alko-testa, za prekoračenje brzine za više od 70 km/h u naselju...

PROFESOR Škulić kaže da će novim zakonom o prekršajnom postupku drugačije tarifirati i zatvorski dani. Tako vrednost svakog dana provedenog u zatvoru (u zamenu za novčanu kaznu) neće biti ista za one koji imaju redovne i visoke prihode kao za one koji su na ivici preživljavanja.

Izvor: Vecernjenovosti.rs