PREGOVARAČKA POGLAVLJA 23 I 24

Iskustvo Hrvatske pokazuje da pregovaračka poglavlja 23 i 24, koja se odnose na pitanja pravde, slobode i bezbednosti, moraju da budu otvorena sve vreme dok traju pregovori pridruživanja Evropskoj uniji.

 To znači da se u ovim poglavljima nalaze najbitnije stvari, koje zavise od celokupne reforme društva. Ona polaze od toga koliko je u državama na Balkanu, a samim tim i Srbiji, neophodno raditi na ukupnoj reformi društva, na osnovnim ljudskim pravima, na reformi pravosuđa, te uspostavljanju celog sistema vladavine prave, kaže za Danas Maja Stojanović, izvršna direktorka Građanskih inicijativa.

Koji su najveći problemi na koje država može da naiđe kada je reč o ovim poglavljima?

- Najveći problemi su, svakako, reforma pravosuđa, odnosno pitanja u vezi sa vladavinom prava i implementacijom različitih zakona. Naime, nakon ovog procesa Srbija će sasvim sigurno usvojiti sve potrebne zakone, ali kada se dođe do implementacije i donošenja podzakonskih akata, odnosno edukacije ljudi koji treba da sprovode zakone, potrebna je veća kontrola od cele javnosti.

Kako unaprediti položaj nacionalnih manjina?

- Za pitanja nacionalnih manjina ne postoji određeni standard ni u Evropskoj uniji. Kroz proces pregovora bićemo primorani da implementiramo sopstvene zakone i sve međunarodne konvencije o nacionalnim manjinama koje smo potpisali. Dakle, nema standarda koji EU propisuje, te je u ovom procesu ključno da pokušamo da, kroz pritiske i saradnju sa institucijama, ali i reformu sistema, uspostavimo što veće standarde koji su bliži najvišim standardima u različitim državama EU.

Koliko se uspešno naša država bori sa diskriminacijom?

- Srbija ima strategiju borbe protiv diskriminacije, ali i dalje čekamo akcioni plan.

U ovim poglavljima je sadržano i pitanje slobode okupljanja?

Potrebno je da se prekine sa opravdavanjem diskriminacije prema LGBT populaciji koje na neki način rade određene institucije.

Tu je i pitanje slobode izražavanja, te koliko poslednja dešavanja?

- Kada je reč o slobodi izražavanja, neophodno je da mediji imaju mnogo veću proaktivnu ulogu i u kontroli i u kritici vlasti. U trenutku kada mediji nisu slobodni da pišu o onome što se dešava, nego samo na neki način, prenoseći saopštenja i ne postavljajući prava pitanja, postaju pres služba Vlade, onda i ne možemo da govorimo o slobodi izražavanja i slobodi medija.

Iskustvo drugih zemalja koje su pristupale EU - posebno Bugarske i Rumunije - pokazalo je da je stvarni napredak u oblastima obuhvaćenim pregovaračkim poglavljima 23 i 24 (pravosuđe, ljudska prava, sistem za azil...) veoma teško ostvariv. Koliko Srbija može da uči iz njihovih primera?

- Bugarska i Rumunija su u samoj Evropskoj uniji dovele do pitanja koliko pristup pridruživanja treba da bude brz, kao i koliko zemlje treba da se reformišu pre pristupanja. Primeri ove dve države samo mogu da nam pomognu. Oni nam, naime, pokazuju da će naš pristup EU biti duži, kao i da nas očekuju sveobuhvatnije reforme, koje će biti kontrolisanije.

Izvor: http://www.danas.rs, Boban Karović