Paragraf besplatno • Besplatni propisi • Besplatni obrasci • Aktuelni statistički podaci • Paragraf sertifikat
• Kalendar poreskih obaveza • Državni i ostali praznici - neradni dani • Registar službenih glasila • 100 pitanja 100 odgovora



EKONOMISTI TVRDE DA NIJE DOBRO POVEĆAVATI POREZE


Bivši direktor Poreske uprave Srbije Vladimir Ilić smatra da ne bi bilo dobro povećavati poresku stopu, jer bi to imalo samo kratkoročnog efekta i da zato povećanje poreza treba da bude krajnja, a ne prva mera nove vlade. S druge strane, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dragan Đuričin smatra da su Srbiji neophodne snažne investicije i ohrabrenje za ulaganja u granama u kojima Srbija ima komparativne prednosti.

"Najlakše je povećati poreze. Mislim, međutim, da to nije dobro. Pogotovo ne s ovolikom sivom ekonomijom i haosom u naplati poreza. Efekti bi bili kratkotrajni", rekao je Ilić za današnju Politiku.

POVEĆANJE STOPE PDV-A TRENUTNO BI UVEĆALO PRIHODE, ALI BI ONI POSLE TOGA OPADALI, UKOLIKO SE NE BI OBEZBEDILA NAPLATA U CRNOJ ILI SIVOJ ZONI EKONOMIJE, KOJA ČINI SKORO 40 ODSTO BDP-A.

Ilić smatra da bi prvo trebalo uraditi ono što neće koštati ni građane, ni državu, a ni administraciju, niti će se odraziti na rast inflacije, a to je

 

Uz napomenu da su poreske stope u Srbiji "relativno konkurentne" i da je PDV je jedan od najnižih u Evropi, bivši direktor PU Srbije kaže da ono što boli investitore i domaću privredu jesu velika birokratija i korupcija, neravnopravan status i nejednak tretman države prema različitim igračima.

"I to je praksa iz devedesetih. Sve bivše velike kompanije bile su abolirane plaćanja poreza i to je postalo masovna pojava. I onaj ko je plaćao, prestao je, jer je video da može", ističe Ilić.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dragan Đuričin smatra da su za rešavanje ekonomskih problema Srbiji neophodne snažne investicije, a to podrazumeva prelazak na tzv. industrijske politike, koje ohrabruju ulaganja u granama u kojima Srbija ima komparativne prednosti.

"Srbija ima danas osnovni problem nizak nivo ekonomske aktivnosti i ekstremno visoku nezaposlenost. Glavni problem Srbije nije inflacija. U tom smislu, ako je to dijagnoza problema, iz te dijagnoze proizilaze recepti za izlazak iz te bolesti koja se zove nedovoljan nivo privredne aktivnosti", ocenio je Đuričin u izjavi Tanjugu.

Po Đuričinu, Srbiji su neophodne snažne investicije.

"To znači orijentaciju sa monetarističkih makroekonomskih politika, koje, između ostalog, pored ciljanja inflacije, idu i u fiskalnom delu sa merama štednje, prelazak na takozvane industrijske politike, koje ohrabruju investicije u granama u kojima Srbija ima komparativne prednosti", pre svega, u energetici, poljoprivredi, logističkom biznisu, informacionim tehnologijama.

Đuričin je istakao da monetarna i fiskalna politika, u zemlji koja ima ekonomske probleme poput Srbije, treba da predstavljaju samo "podmazivač" industrijskih politika.

"To je koncepcija vođenja ekonomskih politika koja se dokazala u zemljama kao što su Narodna Republika Kina, Južna Koreja, pre toga Japan, jer da te zemlje nisu sprovodile politike u kojima industrijske politike dominiraju nad takozvanim osnovnim makroekonomskim politikama, nikada ne bi dostigle nivo razvijenosti nekada razvijenih zemalja, i ne bi danas beležile čak i visoke stope rasta".

"Jedna od takvih zemalja je i Turska, koja ima relativno visoku inflaciju, ali ima stopu rasta od skoro 10 procenata u ovoj godini, i manju nezaposlenost u 2011. nego na startu krize 2008. godine. Znači, industrijske politike vode, a monetarna i fiskalna politika slede", zaključio je profesor Đuričin.

Izvor: Tanjug, Politika