Email Print

ZAKON O ZAŠTITI KORISNIKA FINANSIJSKIH USLUGA: PRODAJA POTRAżIVANJA OD GRAđANA MOGUćA SAMO AKO JE KUPAC DRUGA BANKA. U SLUčAJU PRODAJE POTRAżIVANJA, USLOVI KOJE KLIJENT IMA KAO KORISNIK TOG KREDITA NE SMEJU BITI PROMENJENI I KLIJENTI NE MOGU BITI STAVLJENI U NEPOVOLJNIJI POLOżAJ OD ONOGA U KOJEM VEć JESU


U Srbiji je nenaplativo oko 3,5 milijarde evra kredita. Najveći problem sa otplatom imaju pravna lica, dok su građani redovniji u izmirivanju obaveza. Kako se rešava problem koji se već deceniju uglavnom samo nagomilava.

Od početka 2016. godine udeo zajmova koje građani i privreda vraćaju teško ili nikako smanjio se tek neznatno. Za oko 20 milijardi dinara ili nešto više od jednog procenta. Srbija je tako regionalni rekorder u neslavnoj statistici. Slovenija ima skoro deset odsto manje dužnika, Bosna i Hercegovina oko 14 odsto, Hrvatska je blizu sa više od 17 procenata.

Bankare u Srbiji raduju čak i vesti o stagnaciji, posebno dugova u privredi. Da brže dođu do novca koji su pozajmili, kažu, najveća prepreka su propisi.

"Mislim na stečajne procese koji predugo traju i na probleme koji relativno često nalazimo u katastrima i zemljišnim knjigama gde kada banke žele da prodaju nepokretnost koja je bila založena za neki kredit jednostavno imaju probleme", kaže Slavko Carić, bankar.

Građani su bolje platiše od privrednika. U lošim zajmovima učestvuju sa oko 60 milijardi dinara. Bankarima ipak smeta što im Zakono zaštiti korisnika finansijskih usluga ("Sl. glasnik RS", br. 36/2011 i 139/2014)ne dozvoljava da posebnim agencijama prodaju kredite onih građana koji sa ratama ne mogu da izađu na kraj.

Dugove iz privrede mogu da prenesu na fondove koji uz deo profita preuzimaju i rizik naplate. Međutim, od 2014. godine to su učinile kod nešto više od trećine dužnika. Najveći deo u poslednjih devet meseci.

Stvari se kreću, kažu u NBS, od kada postoji Strategija za rešavanje problematičnih kredita ("Sl. glasnik RS", br. 72/2015). Neophodna je jer zdravi klijenti u privredi ne mogu da dođu do novih zajmova po povoljnim uslovima, sve dok je novac banaka vezan dugovima posrnulih kompanija, a takvih nije malo.

Petar Sekulić, savetnik guvernera NBS kaže da je problem u tome što je percepcija banaka o riziku stvorena tako da je dostupnost izvora fiansiranja privrede i građana mnogo manja nego što za to postoji osnova, imajući u vidu da su naše banke izuzetno likvidne, novca ima u bankama i standardi kreditni su izuzetno visoki.

Stručnjaci veruju da bi trebalo olakšati teret starih i ukloniti prepreke pred novim dužnicima.

"Potrebno je naći zakonski okvir kako po pitanju kamatne stope, eventualno nekog fonda gde bi se deo poreza prelivao pa iz tog fonda novac išao na subvencioniranje stanovništva što bi na srednji rok dovelo do pospešivanja celokupne aktivnosti i u krajnjoj liniji topljenja tog lošeg portfelja u bankama", rekao je Vladimir Medan sa Beogradske bankarske akademije.

Nijedno rešenje ne može da donese rezultat u kratkom roku. Značajniji pokazatelji očekuju se za pet do deset godina.

Izvor: Vebsajt RTS, Jelena Terzić, 09.05.2016.
Naslov: Redakcija