Arhiva vesti
<<< Nazad na ostale vesti
11.5.2012

ZAKON O PENZIJSKOM I INVALIDSKOM OSIGURANJU: MMF zahteva smanjenje javne potrošnje i reformu penzionog sistema


Jedan od razloga što MMF nije potpisao aranžman iz predostrožnosti sa Vladom RS je i zahtev za smanjenjem javne potrošnje, a unutar toga i nova reforma penzionog sistema. Kao što je poznato, za normalno funkcionisanje penzionog fonda, potrebno je 3-3,5 zaposlenih na jednog penzionera. Taj odnos u Srbiji je samo 1:1,06 (1.638.645 penzionera prema 1.736.963 zaposlenih) na kraju 2011. godine. Ovaj odnos u zemljama EU je 1:3, pa i pored toga i oni imaju sve više problema sa isplatom penzija. Sve ovo je dovelo i do smanjenja penzija u nekim zemljama EU (Portugal - za 113 eura, u Grčkoj za 150 eura, u Engleskoj za 162, Španiji 67 eura, dok su u Italiji penzije zamrznute), a ima i zemalja u kojima su nešto i porasle penzije (Nemačka, Finska, Irska). Sa 120 miliona penzionera u EU, što je 25% ukupnog stanovništva, analitičari i njima u narednih 2-3 decenije predviđaju odnos 1:1 zbog čega i u zemljama EU svi rade na reformi penzionog sistema i traženju novih modela funkcionisanja fondova. U zemljama EU penzioni fondovi su uglavnom privatni ili kombinacija državno-privatne penzije. Neke države čak i stimulišu učešće zaposlenih u privatnim fondovima (Češka, Hrvatska, Rusija i dr.). Samo su skandinavske zemlje u ovom sektoru daleko ispred svih i u njima fondovi solidno posluju.

U Srbiji funkcioniše 6 privatnih fondova, ali samo 60.000 zaposlenih uplaćuje privatno osiguranje, što je samo 3,45% zaposlenih. Samo 11 milijardi dinara u 2011. godini uplaćeno je u ove fondove, što znači da je ovaj vid penzionog osiguranja u Srbiji daleko od poželjnog.

Srbija ima još jedan veliki problem koji se ogleda u nedopustivom odnosu države prema PIO fondu, jer da bi izbegla socijalne nemire, država toleriše privredne subjekte koji ne uplaćuju doprinose PIO fondu, kome se samo po ovom osnovu duguje oko 230 milijardi dinara, zbog čega se preko 50% sredstava za isplatu penzija obezbeđuje iz budžeta RS, čime se ometa razvoj drugih delatnosti.

Velika svetska ekomomska kriza ogolila je sve slabosti sadašnjeg kapitalističkog sistema, jer su i mnogi dojučerašnji ekonomski divovi na kolenima i grcaju u dugovima, ekonomije su im u recesiji, broj nezaposlenih dostigao je čak 25%, pa svi imaju problem sa isplatom penzija i svi ubrzano reformišu svoje penzione sisteme. Suština reformi ogleda se u produžavanju radnog veka, godina starosti za odlazak u penziju, pooštravanja uslova za sticanje penzija i sve sa opravdanjem da se produžio životni vek zaposlenih.

Sve je više zemalja u kojima zbog prosečno dužeg životnog veka žene rade duže od muškaraca, što se u Srbiji ne može dogoditi zbog Zakona o rodnoj ravnopravnosti, pa se u Srbiji radi samo na izjednačavanju uslova za sticanje penzija žena i muškaraca. Ovo pravo, ustvari, već imaju žene u Srbiji koje mogu koristiti po našem ustavu "muške" uslove za odlazak u penziju. Međutim, u Srbiji je posebno zabrinjavajuće to što je prosečna penzija, jezikom statistike, previsoka. Naime, one su oko 60% od prosečnih zarada, dok je taj prosek u zemljama EU nešto ispod 40%. Zvuči paradoksalno kada se zna da u Srbiji najveći broj penzionera ima penzije ispod proseka (23.435), što je 2,3 puta manje od potrošačke korpe,pa ne obezbeđuje ni minimum životne egzistencije. Minimalne penzije prima skoro 1/3 penzionera, a one su dvostruko niže od prosečne potrošačke korpe koje neobezbeđuju ni puko preživljavanje, jer jedva pokrivaju režijske troškove. Stoga će jedan od najbolnijih segmenata reformi penzionog sistema biti smanjenje visine penzija.

Srbija se i dalje smatra zemljom u kojoj se lako dolazi do penzija, otkriveno je mnogo "kupljenih" penzija, ima puno invalidskih penzionera i sl. zbog čega su prošlim izmenama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 34/2003, 64/2004 - odluka USRS, 84/2004 - dr. zakon, 85/2005, 101/2005 - dr. zakon, 63/2006 - odluka USRS, 5/2009, 107/2009 i 101/2010 - prim. red.) znatno pooštreni uslovi za odlazak u penziju, koji očito nisu zadovoljili MMF, koji je ostavio novoj Vladi RS da odmah nakon formiranja započne nove reforme penzionog sistema, čija će suština biti da se :

- Pooštre uslovi za odlazak u penziju
- Podigne starosna granica
- Da se smanje prosečne penzije
- Da se usklađuju sa realnim rastom BDP
- Da se smanji deo sredstava za PIO fond iz budžeta RS
- Da se ne toleriše izbegavanje uplata doprinosa PIO fondu, jer 120.335 privrednih subjekata ne uplaćuje doprinose, a obzirom da od 1.jula 2012. počinje stroga kontrola uplata doprinosa, poslodavci najavljuju nova otpuštanja, pa se može dogoditi da Srbija uskoro ima više penzionera nego zaposlenih.

Obzirom da nam predstoji novo bodovanje zaposlenih i utvrđivanje tehnoloških viškova za novu školsku godinu, skrećemo pažnju svim zaposlenima u obrazovanju koji ispunjavaju uslove za odlazak u penziju, da to pravo iskoriste što pre, jer će sasvim izvesno doći do novih zakonskih rešenja koja će biti rigidnija od sadašnjih.

Izvor: Vebsajt Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, 10.5.2012.

<<< Nazad na ostale vesti