Email Print

ZAKONIK O KRIVIČNOM POSTUPKU: JAVNI TUżILAC MOżE ODLOżITI KRIVIčNO GONJENJE ZA KRIVIčNA DELA ZA KOJA JE PREDVIđENA NOVčANA KAZNA ILI KAZNA ZATVORA DO PET GODINA, AKO OSUMNJIčENI PRIHVATI DA NA RAčUN PROPISAN ZA UPLATU JAVNIH PRIHODA UPLATI ODREđENI NOVčANI IZNOS, KOJI SE KORISTI ZA HUMANITARNE ILI DRUGE JAVNE SVRHE. SINDIKAT PRAVOSUđA SRBIJE OD MINISTARSTVA PRAVDE TRAżI IZVEšTAJ O TROšENJU NOVCA PRIKUPLJENOG NA OSNOVU NAčELA ODLAGANJA KRIVIčNOG GONJENJA


Prema informacijama Sindikata pravosuđa Srbije tužilaštva su u toku 2015. godine na osnovu sporazuma o odustajanju od krivičnog gonjenja prihodovala preko 629 miliona dinara. Iako je Zakonikom o krivičnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013 i 55/2014 - dalje: ZKP) predviđeno da sav novac prikupljen ovim putem bude razdeljen humanitarnim organizacijama, fondovima, javnim ustanovama ili drugim pravnim ili fizičkim licima, na konkursu Ministarstva pravde se vidi da na raspolaganju stoji oko 351 milion dinara.

Drugim rečima, Ministarstvo pravde će na konkursu podeliti približno 278 miliona dinara manje nego što su tužilaštva u Srbiji prihodovala.

Sindikat pravosuđa Srbije je iz ovog razloga zatražio od Ministarstva pravde izveštaj o trošenju novca prikupljenog na osnovu odlaganja krivičnog gonjenja zbog "nepodnošljivih uslova rada u tužilaštvima, zbog povećane stope kriminaliteta, odnosno povećanog broja predmeta u poslednje dve godine za 32 odsto, uvredljivo niskih zarada koje se isplaćuju sa zakašnjenjem".

- Srpska tužilaštva su u 2014. (iznos 661.886.665 dinara) i 2015. godini (iznos 629.449.065 dinara), na ime načela odlaganja krivičnog gonjenja zaradila ukupno skoro 1,3 milijarde dinara, odnosno 10,75 miliona evra. Početkom marta, ministar pravde pohvalio se da će Ministarstvo pravde raspisati konkurs za dodelu 2,86 miliona evra prikupljenih tuđim radom. Opravdano se postavlja pitanje šta je sa ostatkom "tužilačkog profita" od skoro osam miliona evra, kao i to da li tužilaštva mogu da konkurišu za dodelu tih sredstava, jer su prva na udaru u borbi protiv kriminala i korupcije pa ih treba ojačati"- navodi se u saopštenju Sindikata pravosuđa.

Odlaganje krivičnog gonjenja, nalazi se u našem pravnom sistemu od 2001. godine i predviđa da javni tužilac može odložiti krivično gonjenje za krivična dela za koja je predviđena novčana kazna ili kazna zatvora do pet godina, ako osumnjičeni, između ostalog, prihvati da na račun propisan za uplatu javnih prihoda uplati određeni novčani iznos, koji se koristi za humanitarne ili druge javne svrhe. Novac uplaćen po nalogu tužioca sliva se na podračun za te namene u Trezoru.

Prema ZKP-u, sredstva prikupljena na ovaj način se dodeljuju humanitarnim organizacijama, fondovima, javnim ustanovama ili drugim pravnim ili fizičkim licima, po sprovedenom javnom konkursu, koji raspisuje Ministarstvo pravde. Po sprovođenju javnog konkursa, Vlada Republike Srbije ima konačnu reč o tome ko dobija novac.

O rangiranju pristiglih zahteva za sredstvima odlučuje petočlana komisija koju imenuje ministar pravde. Kako se navodi u Pravilniku o dodeli sredstava prikupljenih po osnovu odlaganja krivičnog gonjenja ("Sl. glasnik RS", br. 13/2016), tri člana Komisije imenuju se iz reda istaknutih stručnjaka u zdravstvu, prosveti i socijalnom radu, jedan član iz reda javnih tužilaca ili zamenika javnih tužilaca i jedan član iz reda lica koja rade u Ministarstvu. Komisija odlučuje većinom glasova svih članova Komisije.

Izvor: Vebsajt Dnevnik, V. Jeremić, 08.04.2016.
Naslov: Redakcija