ZAKON O UMANJENJU NETO PRIHODA LICA U JAVNOM SEKTORU: UNIVERZITETSKI PROFESORI TUżILI PORESKU UPRAVU ZBOG KRšENJA ZAKONA. UPRAVNI SUD ODLUčIO DA NOVAC MORA DA IM SE NADOKNADI, I TO SA KAMATOM

Nakon što je obavezu poreske solidarnosti ukinula za porodilje, država će ponovo vraćati solidarni porez. Univerzitetski profesori tužili su Poresku upravu, tvrdeći da nije postupala po Zakon o umanjenju neto prihoda lica u javnom sektoru ("Sl. glasnik RS", br. 108/2013 - dalje: Zakon), a Upravni sud je odlučio ne samo da su u pravu, već i da novac mora da im se nadoknadi, i to sa kamatom.

Univerzitetski profesori su presavili tabak, tužili državu i dobili. Iz principa su, kako kažu, odbili da sa kamatom plaćaju to što Poreska uprava kasni i krši Zakon. Naime, umesto za najviše mesec dana, kako stoji u Zakonu, poreska rešenja stigla su im sa godinu dana zakašnjenja.

Problem je, zapravo, počeo kod tumačenja načina obračuna solidarnog poreza univerzitetskim profesorima. Naime, mesečna primanja profesora, osim plate, čini i nadoknada za učešće u naučnim projektima i honorari za neke druge poslove. Fakulteti su solidarni porez obračunavali pojedinačno, za svaku od ovih stavki. Među njima, uglavnom samo plata prelazi 60.000 dinara, i treba da bude oporezovana. Kada su kontrolisali naplatu, poreznici su zaključili da je ipak trebalo sabrati sva primanja i zbirno naplatiti solidarni porez, što uvećava njegov iznos. Poslali su nova rešenja, prema kojima su za profesore morali da doplate.

Zastupnik profesora sa Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Vladan Radojević, ističe da su se iz tog razloga obratili Upravnom sudu tužbom u upravnom sporu.

"Upravni sud je, bez jednog izuzetka, poništio rešenja i stao na stanovište da, pre svega, Poreska uprava u konkretnom slučaju nije postupala u Zakonom propisanom roku", kaže Radojević.

- Tužbe su podnete po dva osnova. Jedan je kašnjenje rešenja, a drugi je što u rešenju o porezu nije naveden osnov i način obračuna, već samo iznos - objašnjava prof. dr Aleksandar Ćetković sa Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

- Rešenja su stigla sa zakašenjenjem, što je osnov za tužbu - kaže advokat Marko Milutinović, koji zastupa nekoliko profesora Pravnog fakulteta. - Poreska uprava morala je za prvi kvartal da kontrolu završi do 15. aprila, a rešenje dostavi u roku od 30 dana. A profesorima tek ovih dana stižu rešenja za treći kvartal 2014. godine.

Milutinović objašnjava i da su profesori morali da podnose tužbe pojedinačno, za svaki kvartal. Rok za pritužbe na rešenje za prvi kvartal istekao je, i u njemu nije dobijen veliki broj presuda. Ali su za drugi kvartal tužbe bile masovne i ti procesi su u toku.

Poreski stručnjaci presudu vide kao presedan. Upravni sud je prvi put poništio akt izvršne vlasti zbog kašnjenja, koje je, kako kažu, hronično.

U Poreskoj upravi stvari, ipak, vide drugačije. U saopštenju se pozivaju na rok od pet godina za zastarevanje poreske obaveze, iako je Zakon propisao rok od 15 dana za kontrolu i 30 dana od isteka tromesečja za naplatu solidarnog poreza.

Poreznici priznaju da trenutno šalju rešenja za poslednje tromesečje 2014, ali se opravdavaju složenim i obimnim poslom. Rešenja će, uprkos konačnoj sudskoj presudi da je to protivzakonito, nastaviti da šalju.

Milica Bisić sa Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju smatra da bi Poreska uprava pogrešila ukoliko bi nastavila ponašanje koje je dovelo do poništenja rešenja, umesto da postupi u skladu sa odlukom suda.

"Pored toga što troši i sopstveno vreme i vreme poreskih obveznika, ona krši pravilo o odnosu izvršne i sudske vlasti", ističe Bisić.

Prva presuda stigla je krajem prošle godine, po tužbi profesora Pravnog fakulteta. Zatim su usledile tužbe profesora Biološkog, Poljoprivrednog i Farmaceutskog fakulteta. Profesorske tužbe već se nazivaju masovnim. Iako još nema zvaničnih podataka, procenjuje se da nadoknada neće biti mala.

Radojević kaže da to, pojedinačno, možda i nisu veliki troškovi, pošto je upravni spor takav da se ne održavaju ročišta u konkretnom slučaju.

"Ali, s obzirom na brojnost, pretpostavljam da se radi o značajnoj sumi", ističe Radojević.

Bisić naglašava da država iz budžeta mora da isplati i odgovarajuću kamatu.

"I to sve od dana naplate pogrešno naplaćenog poreza do dana povraćaja, po kamatnoj stopi koja je donedavno bila prilično velika", objašnjava Bisić.

Posle prve presude, svaka sledeća po istom osnovu, imaće isti ishod. Tako bi se novac od solidarnog poreza mogao vratiti svim profesorima Univerziteta koji tuže Poresku upravu.

Zakon o umanjenju neto prihoda lica u javnom sektoru po kome se solidarni porez obračunavao, primenjivao se od 7. decembra 2013. do 1. novembra 2014. godine, na zarade i druga primanja u javnom sektoru iznad 60.000 dinara koja su isplaćena u jednom mesecu. Problem je nastao kod dela zaposlenih, ali i kod većeg broja porodilja, kojima je više mesečnih naknada odjednom "leglo" na račun, pa je država zaračunala solidarni porez na višak iznad date granice.