VRHOVNI KASACIONI SUD: PREDSTAVLJEN GODIšNJI IZVEšTAJ O RADU VKS I SUDOVA OPšTE I POSEBNE NADLEżNOSTI ZA 2015. GODINU

Sudovi u Srbiji su u toku 2015. godine rešili 300.000 predmeta više nego u 2014. godini, iako su prilimili u rad pola miliona predmeta više, rekao je predsednik Vrhovnog kasaconog suda (VKS), Dragomir Milojević predstavljajući Godišnji izveštaj o radu Vrhovnog kasacionog suda i sudova opšte i posebne nadležnosti za 2015. godinu.

"Sudije su u proseku radile dobro i ulozile su maksimalan napor da se reši veliki broj, posebno starih predmeta. Očekujem da i u narednom periodu rade naporno kako bi se povećala efikanost u radu", rekao je Milojević.

On je pritom istakao da se u narednom periodu mora više raditi na jačanju nezavisnosti i odgovornosti sudstva jer, kako je naveo, "odgovornost bez nezavisnosti svodi sudstvo na vladinu agenciju".

"Jačanjem odgovornosti i nezavisnosti će se povećati i efikasnost, a samim tim i dostupnost građana pravdi", naglasio je predsednik VKS.

U kontekstu pooštravanja disciplinske odgovornosti, sudija Milojević je napomenuo da je broj disciplinskih prijava povećan u poslednjih šest godina čak 20 puta.

U toku 2010. godine podneto je svega 55 disciplinskih prijava, naredne godine 175, zatim 2012. godine 476 prijava, 2013. godine 540 prijava, 2014. godine 940 prijava i u toku prošle godine čak 956 prijava.

Po tim prijavama 2012. godine je razrešen jedan sudija, 2014. godine razrešene su četiri sudije, a prošle godine dvoje sudija, naveo je Milojević i napomenuo da su sudije kažnjavane i drugim merama kao što su opomene ili privremeno odbijanje određenog iznosa od plate.

Milojević je predstavio podatke prema kojima je u toku prošle godine ukupno u radu sudova bio 4.973.951 predmet, od čega je rešeno 2.087.332 predmeta.

Prema njegovim rečima, od ukupnog broja nerešenih predmeta, 1,7 milion su izvršni premeti, od kojih se 800.000 odnosi na komunalna potraživanja.

Navodeći da izvršna materija opterećuje sudove, predsednik VKS je izrazio nadu da će novi Zakon o izvršenju i obezbeđenju ("Sl. glasnik RS", br. 106/2015 - dalje: ZIO), koji stupa na snagu 1. jula 2016. godine, znatno rasteretiti sudove i da će veliki broj predmeta biti završen preko izvršitelja ili na drugi način.

Milojević je ukazao da prema novom ZIO poverioci imaju obavezu da se u roku od tri meseca izjasne da li i na koji način žele da se njihovo izvršenje sprovede, a ukoliko to ne učine u datom roku smatraće se da su odustali od svog potraživanja.

Tada će predmet biti obustavljen i smatraće se rešenim, naveo je predsednik VKS ukazujući da su javna preduzeća kao poverioci veoma neaktivini u postupku izvršenja i koče rešavanje predmeta, zatrpavajući statistiku nepotrebnim brojkama.

Milojević je podsetio i da Zakon o javnom beležništvu ("Sl. glasnik RS", br. 31/2011, 85/2012, 19/2013, 55/2014 - dr. zakon, 93/2014 - dr. zakon, 121/2014, 6/2015 i 106/2015) predviđa prelazak nadležnosti za ostavinske postupke sa sudova na javne beležnike od maja 2016. godine, što će dodatno rasteretiti sudstvo.

Prema nejgovim rečima, broj predmeta koji su zastareli nije zabrijavajuć, jer je njih naviše bilo u osnovnim sudovima koji se bave lakšim krivičnim delima, nešto više od 800 predmeta u svim sudovima u toku prošle godine.

Predsednik VKS, koji je i predsednik Visokog saveta sudstva zaključio je da su sudovi prošle godine radili "vrlo dobro, ali i da uvek može da se radi više".

Analizu rada svih sudova u Republici Srbiji za 2015. godinu možete preuzeti ovde.