Email Print

PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O UPRAVLJANJU OTPADOM - TEKST PROPISA


PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O UPRAVLjANjU OTPADOM

Član 1.

U Zakonu o upravljanju otpadom ("Službeni glasnik RS", br. 36/09 i 88/10), član 4. menja se i glasi:

"Član 4.

Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na:

1)         gasovite materije koje se ispuštaju u atmosferu;

2)         zemlju (in situ) uključujući neiskopanu kontaminiranu zemlju i građevine trajno povezane sa zemljištem;

3)         nekontaminirano zemljište i druge materijale iz prirode iskopane tokom građevinskih aktivnosti gde je izvesno da će materijal biti korišćen u građevinske svrhe u svom prirodnom obliku na gradilištu na kom je iskopan;

4)         radioaktivni otpad;

5)         deaktivirane eksplozive;

6)         fekalije, ako nisu obuhvaćene stavom 2. tačka 2) ovog člana;

7)         slamu i druge prirodne bezopasne poljoprivredne ili šumske materijale korišćene u poljoprivredi, šumarstvu ili za proizvodnju energije od takve biomase kroz procese ili metode, koji ne štete životnoj sredini ili ugrožavaju zdravlje ljudi;

8)         mulj iz kanalizacionih sistema i sadržaj septičkih jama, osim mulja iz postrojenja za tretman otpadnih voda.

Odredbe ovog zakona, u meri u kojoj je upravljanje otpadom uređeno drugim propisima, ne primenjuju se na:

1)         otpadne vode;

2)         sporedne proizvode životinjskog porekla, uključujući i dobijene proizvode na koje se primenjuju propisi u oblasti veterinarstva, osim onih koji su namenjeni za spaljivanje, korišćenje u postrojenjima za biogas ili postrojenjima za kompostiranje ili odlaganje na sanitarnu deponiju pod posebnim uslovima, u skladu sa posebnim propisom;

3)         leševe životinja koje nisu zaklane, kao i na ubijene životinje u cilju iskorenjivanja epizootične bolesti, a koje su odložene u skladu sa propisima u oblasti veterinarstva;

4)         otpad koji nastaje pri istraživanju, iskopavanju, eksploataciji, pripremi i skladištenju mineralnih sirovina, kao i pri radu u kamenolomima na koje se primenjuju propisi o upravljanju rudarskim otpadom.

Na sedimente premeštene unutar površinskih voda radi upravljanja vodama i vodnim putevima ili sprečavanja poplava ili smanjenja efekata poplava ili suša ili melioracije zemljišta, ne primenjuju se odredbe ovog zakona, ako je utvrđeno da su sedimenti neopasni."

Član 2.

U članu 5. tač. 2), 3), 4) i 5) menjaju se i glase:

"2) bio otpad jeste biorazgradivi otpad iz bašti, parkova, od hrane, kuhinjski otpad iz domaćinstva, restorana, ugostiteljstva i maloprodajnih objekata i sličan otpad iz proizvodnje prehrambenih proizvoda;

3)         centar za sakupljanje otpada jeste mesto određeno odlukom opštine, grada, odnosno grada Beograda (u daljem tekstu: jedinica lokalne samouprave), na koje građani donose otpad i kabasti otpad (nameštaj i bela tehnika, baštenski otpad, materijal pogodan za reciklažu, uključujući i opasan otpad iz domaćinstva);

4)         dekontaminacija obuhvata sve operacije koje omogućavaju ponovno korišćenje, reciklažu ili bezbedno odlaganje opreme, objekata ili materijala kontaminiranih opasnim materijama i može uključiti uklanjanje ili zamenu opasnih materija odgovarajućim manje štetnim materijama;

5)         deponija jeste mesto za konačno sanitarno odlaganje otpada na površini ili ispod površine zemlje uključujući:

-           interna mesta za odlaganje (deponija gde proizvođač odlaže sopstveni otpad na mestu nastanka),

-           stalna mesta (više od jedne godine) koja se koriste za privremeno skladištenje otpada, ali isključujući skladišta gde se otpad istovara radi pripreme za dalji transport do mesta za tretman, odnosno ponovno iskorišćenje ili odlaganje na drugim lokacijama i skladištenje otpada pre tretmana, odnosno ponovnog iskorišćenja najduže do tri godine ili skladištenje otpada pre odlaganja najduže do jedne godine);".

Posle tačke 5) dodaje se tačka 5a), koja glasi:

"5a) divlja deponija jeste mesto, javna površina, na kojoj se nalaze nekontrolisano odložene različite vrste otpada i koje ne ispunjava uslove utvrđene propisom kojim se uređuje odlaganje otpada na deponije;".

Tačka 6) menja se i glasi:

"6) dozvola jeste rešenje nadležnog organa kojim se pravnom licu ili preduzetniku odobrava sakupljanje, transport, uvoz, izvoz i tranzit, skladištenje, tretman odnosno ponovno iskorišćenje ili odlaganje otpada i utvrđuju uslovi postupanja sa otpadom na način koji obezbeđuje najmanji rizik po zdravlje ljudi i životnu sredinu;".

Posle tačke 6) dodaju se tač. 6a) i 6b), koje glase:

"6a) držalac jeste proizvođač otpada, fizičko ili pravno lice koje je u posedu otpada;

6b) farmaceutski otpad jesu svi lekovi, uključujući i primarnu ambalažu, kao i sav pribor korišćen za njihovu primenu koji se nalaze kod pravnog lica, odnosno preduzetnika koji se bavi delatnošću zdravstvene zaštite ljudi i životinja, a koji su postali neupotrebljivi zbog isteka roka upotrebe, neispravnosti u pogledu njihovog propisanog kvaliteta, kontaminirane ambalaže, prolivanja, rasipanja, koji su pripremljeni, pa neupotrebljeni, vraćeni od krajnjih korisnika ili se ne mogu koristiti iz drugih razloga, kao i farmaceutski otpad iz proizvodnje lekova i prometa lekova na veliko i malo i izrade galenskih, odnosno magistralnih lekova i drugi farmaceutski otpad. Otpad nastao u procesu proizvodnje lekova spada u industrijski (organski i neorganski) otpad, sa kojim se postupa u skladu sa odredbama ovog zakona. Farmaceutski otpad može biti:

-           neopasan farmaceutski otpad koji ne predstavlja opasnost po životnu sredinu i zdravlje ljudi i ne tretira se po postupku propisanom za upravljanje opasnim farmaceutskim otpadom,

-           opasan farmaceutski otpad nastao od lekova i dezinficijenasa koji sadrže teške metale, kao i lekova poznatog sastava i lekova čiji se sastav ne može utvrditi, a zahtevaju posebne postupke tretmana i uključuje citotoksični i citostatički otpad, odnosno citotoksične i citostatičke lekove koji su postali neupotrebljivi, otpad koji nastaje prilikom korišćenja, transporta i pripreme lekova sa citotoksičnim i citostatičkim efektom, uključujući primarnu ambalažu koja je bila u kontaktu sa opasnom materijom i sav pribor korišćen za pripremu i primenu takvih proizvoda. Citotoksični i citostatički lekovi su toksična jedinjenja koja imaju kancerogeni, mutageni i/ili teratogeni efekat;".

Tačka 8) menja se i glasi:

"8) inertni otpad jeste otpad koji nije podložan bilo kojim fizičkim, hemijskim ili biološkim promenama, ne rastvara se, ne sagoreva ili na drugi način fizički ili hemijski reaguje, nije biološki razgradiv ili ne utiče nepovoljno na druge materije sa kojima dolazi u kontakt na način koji može da dovede do povećanja zagađenja životne sredine ili ugrozi zdravlje ljudi, a ukupno izluživanje i sadržaj zagađujućih materija u otpadu i ekotoksičnost izluženih materija ne smeju biti značajni, a posebno ne smeju da ugrožavaju kvalitet površinskih i/ili podzemnih voda;".

Posle tačke 13) dodaje se tačka 13a), koja glasi:

"13a) medicinski otpad jeste otpad koji nastaje iz objekata u kojima se obavlja zdravstvena zaštita ljudi ili životinja i/ili sa drugih mesta u kojima se pružaju zdravstvene usluge (iz dijagnostike, eksperimentalnog rada, laboratorija, čišćenja, održavanja i dezinfekcije prostora i opreme), a obuhvata neopasan i opasan medicinski otpad, i to:

-           neopasan medicinski otpad koji nije zagađen opasnim ili drugim materijama, a koji je po svom sastavu sličan komunalnom otpadu (reciklabilan, biorazgradiv i dr.),

-           opasan medicinski otpad koji zahteva posebno postupanje, odnosno koji ima jednu ili više opasnih karakteristika koje ga čine opasnim otpadom, i to: patoanatomski otpad, oštri predmeti, farmaceutski otpad, uključujući citotoksični i citostatički otpad, otpad zagađen krvlju i telesnim tečnostima, infektivni, ostali opasan medicinski otpad (hemijski otpad, otpad sa visokim sadržajem teških metala i otpadne boce pod pritiskom);".

Tačka 14) menja se i glasi:

"14) mobilno postrojenje za upravljanje otpadom jeste postrojenje za preuzimanje, pripremu za ponovnu upotrebu, ponovno iskorišćenje i druge operacije tretmana otpada sa R i D liste (R2 do R13, D8 i D9), po pravilu na lokaciji na kojoj otpad nastaje ili na nekoj drugoj lokaciji koja je u vlasništvu generatora otpada na kojoj se otpad propisno skladišti i koje je takve konstrukcije da nije vezano za podlogu ili objekat i može se premeštati od lokacije do lokacije, uključujući mobilno postrojenje koje se koristi radi sanacije zagađene lokacije;".

Posle tačke 14) dodaje se tačka 14a), koja glasi:

"14a) najbolje dostupne tehnike jesu najbolje dostupne tehnike u skladu sa zakonom kojim se uređuje integrisano sprečavanje i kontrola zagađivanja životne sredine;".

Posle tačke 15) dodaju se tač. 15a) i 15b), koje glase:

"15a) nesanitarna deponija - smetlište jeste mesto gde jedinice lokalne samouprave odlažu otpad u polukontrolisanim uslovima, kojim upravlja javno komunalno preduzeće i koje ima određenu infrastrukturu (ogradu, kapiju, buldožer), a telo deponije nije izgrađeno u skladu sa propisom kojim se uređuje odlaganje otpada na deponije (nema vodonepropusni sloj, drenažni sistem za odvođenje otpadnih voda i dr.);

15b) odvojeno sakupljanje jeste sakupljanje otpada pri čemu se različite vrste sakupljenog otpada čuvaju odvojeno po vrsti i prirodi tako da se olakša njihov poseban tretman;".

Tačka 16) menja se i glasi:

"16) odlaganje otpada jeste bilo koja operacija, koja nije ponovno iskorišćenje otpada, čak i kada ta operacija ima za sekundarnu posledicu nastajanje supstance ili energije (D lista predstavlja neiscrpnu listu operacija odlaganja);".

Posle tačke 16) dodaje se tačka 16a), koja glasi:

"16a) organizovano tržište otpadom jeste funkcionalni okvir koji omogućava efikasan, održiv i transparentan promet otpadom i sekundarnim sirovinama;".

Tačka 17) menja se i glasi:

"17) otpad jeste svaka materija ili predmet koji držalac odbacuje, namerava ili je neophodno da odbaci;".

Posle tačke 17) dodaje se tačka 17a), koja glasi:

"17a) otpad od građenja i rušenja jeste otpad koji nastaje u toku obavljanja građevinskih radova na gradilištima ili pripremnih radova koji prethode građenju objekata, kao i otpad nastao usled rušenja ili rekonstrukcije objekata, a obuhvata neopasan i opasan otpad od građenja i rušenja, i to:

-           neopasan otpad od građenja i rušenja koji ne sadrži opasne materije, a koji je po svom sastavu sličan komunalnom otpadu (reciklabilan, inertan i dr.),

-           opasan otpad od građenja i rušenja koji zahteva posebno postupanje, odnosno koji ima jednu ili više opasnih karakteristika koje ga čine opasnim otpadom (otpad koji sadrži azbest, otpad sa visokim sadržajem teških metala i dr.) na koje se primenjuju posebni propisi;".

Tačka 21) menja se i glasi:

"21) ponovno iskorišćenje otpada je svaka operacija, čiji je glavni rezultat upotreba otpada u korisne svrhe kada otpad zamenjuje druge materijale koje bi inače trebalo upotrebiti za tu svrhu ili otpad koji se priprema kako bi ispunio tu svrhu, u postrojenju ili šire u privrednim delatnostima (R lista predstavlja neiscrpnu listu operacija ponovnog iskorišćenja);".

Posle tačke 21) dodaje se tačka 21a), koja glasi:

"21a) ponovna upotreba jeste svaka operacija kojom se proizvodi ili njihovi delovi koji nisu otpad, ponovo koriste za istu svrhu za koju su namenjeni;".

Posle tačke 22) dodaje se tačka 22a), koja glasi:

"22a) posrednik jeste pravno lice ili preduzetnik koji organizuje ponovno iskorišćenje ili odlaganje otpada u ime drugih lica, uključujući i posrednika koji ne preuzima otpad u posed;".

Posle tačke 24) dodaju se tač. 24a) i 24b), koje glase:

"24a) prevencija obuhvata mere preduzete pre nego što supstanca, materijal ili proizvod postane otpad, kojima se smanjuju količine otpada, uključujući ponovnu upotrebu proizvoda ili produženje životnog ciklusa proizvoda ili štetnih uticaja proizvedenog otpada na životnu sredinu i zdravlje ljudi ili sadržaj štetnih supstanci u materijalima i proizvodima;

24b) priprema za ponovnu upotrebu otpada jesu operacije ponovnog iskorišćenja otpada koje se odnose na proveru, čišćenje ili popravku kojima se proizvodi ili delovi tih proizvoda koji su postali otpad, pripremaju tako da mogu biti ponovno upotrebljeni, bez bilo kakve druge prethodne obrade;".

Tačka 25) menja se i glasi:

"25) proizvođač otpada jeste svako lice, čijom aktivnošću nastaje otpad (izvorni proizvođač otpada) ili svako lice čijom aktivnošću prethodnog tretmana, mešanja ili drugim postupcima dolazi do promene sastava ili prirode otpada;".

Posle tačke 25) dodaje se tačka 25a), koja glasi:

"25a) proizvođač proizvoda jeste pravno lice ili preduzetnik koji u okviru svoje delatnosti izrađuje, proizvodi i prodaje proizvod, bez obzira na način prodaje, uključujući prodaju na daljinu ili uvozi proizvod u Republiku Srbiju i stavlja proizvod na tržište Republike Srbije;".

Tačka 27) menja se i glasi:

"27) reciklaža jeste svaka operacija ponovnog iskorišćenja kojom se otpad prerađuje u proizvod, materijale ili supstance bez obzira da li se koriste za prvobitnu ili drugu namenu, uključujući ponovnu proizvodnju organskih materijala, osim ponovnog iskorišćenja u energetske svrhe i ponovne prerade u materijale koji su namenjeni za korišćenje kao gorivo ili za prekrivanje deponija;".

Tačka 28) menja se i glasi:

"28) sakupljanje otpada jeste prikupljanje otpada, uključujući i preliminarno razvrstavanje i preliminarno skladištenje otpada za potrebe transporta do postrojenja za upravljanje otpadom;".

Posle tačke 29) dodaje se tačka 29a), koja glasi:

"29a) sekundarna sirovina jeste otpad koji se može koristiti za reciklažu radi dobijanja sirovine za proizvodnju istog ili drugog proizvoda (papir, karton, metal, staklo, plastika i dr.);".

Posle tačke 32) dodaje se tačka 32a), koja glasi:

"32a) trgovac jeste svako pravno lice ili preduzetnik koji u svoje ime kupuje i prodaje otpad, uključujući i trgovca koji ne preuzima otpad u posed;".

Tač. 35), 36) i 37) menjaju se i glase:

"35) tretman otpada obuhvata operacije ponovnog iskorišćenja ili odlaganja, uključujući prethodnu pripremu za ponovno iskorišćenje ili odlaganje;

36)       upravljanje otpadom jeste sprovođenje propisanih mera za postupanje sa otpadom u okviru sakupljanja, transporta, skladištenja, tretmana, odnosno ponovnog iskorišćenja i odlaganja otpada, uključujući i nadzor nad tim aktivnostima i brigu o postrojenjima za upravljanje otpadom posle zatvaranja i aktivnosti koje preduzima trgovac i posrednik;

37)       vlasnik otpada jeste proizvođač otpada, lice koje učestvuje u prometu otpada kao neposredni ili posredni držalac otpada ili pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice koje poseduje otpad."

Član 3.

U članu 6. stav 1. posle tačke 1) dodaje se tačka 1a), koja glasi:

"1a) Načelo samodovoljnosti

Primena načela samodovoljnosti podrazumeva uspostavljanje integrisane i odgovarajuće mreže postrojenja za ponovno iskorišćenje i odlaganje mešanog komunalnog otpada sakupljenog iz domaćinstava, uključujući sakupljanje ove vrste otpada koji nastaje kod drugih proizvođača otpada, uzimajući u obzir najbolje dostupne tehnike, u skladu sa ovim zakonom. Mreža tih postrojenja treba da bude projektovana tako da omogući Republici Srbiji ostvarivanje načela samodovoljnosti u odlaganju otpada, kao i u ponovnom iskorišćenju otpada, uzimajući u obzir geografske karakteristike regiona i potrebu za posebnim postrojenjima za pojedine vrste otpada. Ova mreža treba da omogući odlaganje ili ponovno iskorišćenje otpada u jednom od najbližih odgovarajućih postrojenja, najprimerenijim metodama i tehnologijama, kako bi se osigurao visok nivo zaštite životne sredine i javnog zdravlja."

Tačka 3) menja se i glasi:

"3) Načelo hijerarhije upravljanja otpadom

Hijerarhija upravljanja otpadom predstavlja redosled prioriteta u praksi upravljanja otpadom.

Hijerarhija upravljanja otpadom se primenjuje kao prioritetan redosled u prevenciji i upravljanju otpadom, propisima i politikama:

-           prevencija;

-           priprema za ponovnu upotrebu;

-           reciklaža;

-           ostale operacije ponovnog iskorišćenja (ponovno iskorišćenje u cilju dobijanja energije i dr.);

-           odlaganje.

Kada se primenjuje hijerarhija otpada na koju se odnosi redosled hijerarhije upravljanja otpadom, preduzimaju se mere kojima se podstiču rešenja kojima se postiže najbolji ukupan rezultat za životnu sredinu što može zahtevati kod posebnih tokova otpada odstupanje od hijerarhije gde je to opravdano životnim ciklusom, uzimajući u obzir ukupne uticaje na nastajanje i upravljanje takvim otpadom.

Razvoj zakonodavstva i politike u oblasti upravljanja otpadom je u potpunosti transparentan proces, u skladu sa važećim propisima o konsultacijama i uključivanju građana i svih zainteresovanih strana.

U primeni načela hijerarhije uzimaju se u obzir opšti principi zaštite životne sredine, predostrožnosti i održivosti, tehničke izvodljivosti i ekonomske vrednosti, zaštite resursa, kao i ukupan uticaj na životnu sredinu, zdravlje ljudi, ekonomski i socijalni uticaji."

Član 4.

U članu 8. st. 2. i 3. menjaju se i glase:

"Katalog otpada je zbirna lista neopasnog i opasnog otpada prema poreklu i sastavu.

Opasan otpad se klasifikuje, kada je neophodno, prema graničnim vrednostima koncentracije opasnih materija."

Posle stava 6. dodaju se st. 7, 8, 9. i 10, koji glase:

"U propisu iz stava 6. tač. 2), 3) i 5) ovog zakona ministar utvrđuje listu srpskih standarda koji sadrže tehničke zahteve za kategorije i komponente otpada.

Uključivanje materije ili objekta u listu iz stava 7. ovog člana ne znači da je to otpad u svim slučajevima, već će se smatrati otpadom samo ukoliko ispunjava uslove u skladu sa ovim zakonom.

Ponovna klasifikacija opasnog otpada kao neopasnog otpada ne može se postići razređivanjem ili mešanjem otpada sa ciljem smanjenja početne koncentracije opasnih materija na nivo ispod graničnih vrednosti za definisanje opasnog otpada.

Otpad se može smatrati neopasnim otpadom u skladu sa katalogom otpada iz stava 2. ovog člana."

Član 5.

Posle člana 8. dodaju se nazivi članova i čl. 8a, 8b, 8v i 8g, koji glase:

"Nusproizvod

Član 8a

Vlasnik i/ili drugi držalac materije ili predmeta koji je nastao kao rezultat proizvodnog procesa čiji primarni cilj nije proizvodnja te materije ili predmeta, može sa njima postupati kao sa nusproizvodom, ako su ispunjeni sledeći uslovi:

1)         da je dalja upotreba ove materije ili predmeta izvesna;

2)         da se materija ili predmet može upotrebiti direktno bez dodatne obrade, osim uobičajenim industrijskim postupcima, koji ne uključuju postupke odvajanja neželjenih ili opasnih sastojaka;

3)         da je materija ili predmet nastao kao sastavni deo proizvodnog procesa;

4)         da je dalja upotreba materije ili predmeta dozvoljena, odnosno nije zabranjena, da materija ili predmet ispunjava sve relevantne zahteve u pogledu proizvoda, zaštite životne sredine i zdravlja ljudi za tu konkretnu upotrebu i da neće dovesti do štetnih posledica po životnu sredinu ili zdravlje ljudi.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, nusproizvod je otpad kada je tehničkim propisom kojim se uređuje postupanje sa proizvodima ili sa otpadom, odnosno smernicama Evropske unije u ovim oblastima određeno da se sa nusproizvodom postupa kao sa otpadom ili je njegova dalja upotreba zabranjena.

Ministar propisuje kriterijume za određivanje nusproizvoda.

Dokazivanje ispunjenosti uslova za nusproizvod

Član 8b

Vlasnik i/ili drugi držalac materije ili predmeta iz člana 8a može sa njima postupati kao sa nusproizvodom ako pribavi potvrdu o upisu u registar nusproizvoda.

Zahtev za upis u registar nusproizvoda podnosi se ministarstvu nadležnom za poslove zaštite životne sredine.

Vlasnik i/ili drugi držalac materije ili predmeta iz stava 1. ovog člana dokazuje ispunjenost uslova iz člana 8a stav 1. ovog zakona sledećim dokumentima:

1)         ugovorom zaključenim sa budućim korisnikom te materije ili predmeta za koju se traži upis u registar;

2)         tehničkom specifikacijom budućeg korisnika materije ili predmeta;

3)         dokazom da materija ili predmet za koju se traži upis u registar nusproizvoda zadovoljava uslove u priloženoj specifikaciji.

Ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine izdaje potvrdu o upisu u registar nusproizvoda na osnovu ispunjenosti uslova iz čl. 8a i 8b ovog zakona i uzimajući u obzir smernice Evropske unije o nusproizvodima.

Ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine rešenjem odbija upis u registar nusproizvoda ako utvrdi da je tehničkim propisom kojim se uređuje postupanje sa proizvodima ili sa otpadom, odnosno smernicama Evropske unije u ovim oblastima određeno da se sa nusproizvodom postupa kao sa otpadom ili je njegova dalja upotreba zabranjena ili da nisu ispunjeni uslovi iz stava 3. ovog člana.

Potvrda, odnosno rešenje iz st. 4. i 5. ovog člana izdaje se u roku od 30 dana od dana prijema zahteva za upis u registar nusproizvoda.

Protiv rešenja iz stava 5. ovog člana može se pokrenuti upravni spor.

Vlasnik i/ili drugi držalac materije ili predmeta koji je upisan u registar nusproizvoda dužan je da obavesti ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine o svakoj promeni podataka na osnovu kojih je izvršen upis u registar nusproizvoda u roku od 30 dana od dana kada je promena nastala.

Vlasnik i/ili drugi držalac materije ili predmeta iz stava 8. ovog člana dužan je da Agenciji za zaštitu životne sredine dostavi izveštaj o nusproizvodima u roku od 30 dana od dana izdavanja potvrde o upisu u registar nusproizvoda.

Ministar bliže propisuje obrazac izveštaja o nusproizvodima, način i rokove za njegovo dostavljanje.

Prestanak statusa otpada

Član 8v

Pojedine vrste otpada prestaju da budu otpad u smislu člana 5. stav 1. tačka 17) ovog zakona, ako su bile podvrgnute operacijama ponovnog iskorišćenja, uključujući i reciklažu, pod sledećim uslovima:

1)         da se materija ili predmet obično koristi za posebne namene;

2)         da postoji tržište ili potražnja za takvim materijama ili predmetima;

3)         da materija ili predmet ispunjava tehničke uslove za posebne namene i uslove propisane zakonom i standardima koji se primenjuju na te proizvode;

4)         da upotreba materije ili predmeta neće dovesti do ukupnog štetnog uticaja na životnu sredinu ili zdravlje ljudi.

Uslovi iz stava 1. ovog člana uključuju granične vrednosti zagađujućih materija, kada je to neophodno, uzimajući u obzir bilo koje moguće štetne uticaje materija ili predmeta.

Količine materija ili predmeta koje su u skladu sa stavom 1. ovoga člana prestale da budu otpad, uračunavaju se u ukupne količine recikliranog i iskorišćenog otpada za potrebe ispunjavanja nacionalnih ciljeva reciklaže i ponovnog iskorišćenja koji su utvrđeni za ambalažni otpad, otpadna vozila, otpadnu električnu i elektronsku opremu i otpadne baterije i akumulatore.

Ministar propisuje:

1)         tehničke zahteve za pojedine vrste otpada koje, u skladu sa smernicama Evropske unije, prestaju da budu otpad (papir, staklo, guma, tekstil, agregat i metal), kao i postupak ocenjivanja usaglašenosti;

2)         tehničke zahteve za pojedine vrste otpada koje nisu obuhvaćene tačkom 1) ovog stava, kao i postupak ocenjivanja usaglašenosti;

3)         druge posebne kriterijume za određivanje prestanka statusa otpada.

Ocenjivanje usaglašenosti sa tehničkim zahtevima iz stava 4. tačka 1) ovog člana sprovodi vlasnik i/ili drugi držalac otpada na propisan način.

O prestanku statusa otpada iz stava 4. tačka 2) ovog člana ministarstvo sprovodi ocenjivanje usaglašenosti i izdaje ispravu o usaglašenosti proizvoda, u skladu sa zakonom, uzimajući u obzir praksu Evropske unije o proglašenju prestanka statusa otpada.

Vlasnik i/ili drugi držalac otpada podnosi zahtev ministarstvu za sprovođenje ocenjivanja usaglašenosti iz stava 6. ovog člana, uz koji prilaže studiju opravdanosti o ispunjenosti uslova za prestanak statusa otpada.

Ministarstvo rešenjem odbija zahtev za sprovođenje ocenjivanja usaglašenosti ako nisu ispunjeni propisani tehnički zahtevi.

Rešenje iz stava 8. ovog člana je konačno.

Protiv rešenja iz stava 8. ovog člana može se pokrenuti upravni spor.

O prestanku statusa otpada iz stava 6. ovoga člana ministarstvo obaveštava Evropsku komisiju na način određen posebnim propisom.

Član 8g

Ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine vodi:

1)         registar nusproizvoda na osnovu izdatih potvrda za upis u registar;

2)         registar otpada koji je prestao da bude otpad na osnovu izdatih isprava o usaglašenosti proizvoda.

Podatke iz registra ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine dostavlja Agenciji za zaštitu životne sredine.

Ministar propisuje sadržinu zahteva za upis u registar nusproizvoda i registar otpada koji je prestao da bude otpad, sadržinu i obrazac potvrde o upisu u registar, način vođenja, sadržinu i obrazac registra."

Član 6.

U članu 9. tačka 2) menja se i glasi:

"2) programi prevencije stvaranja otpada;"

Član 7.

U članu 10. st. 1, 2. i 3. menjaju se i glase:

"Strategija je osnovni dokument kojim se dugoročno određuje i usmerava upravljanje otpadom na osnovu analize postojećeg stanja i ciljeva upravljanja otpadom, određuju mere za unapređivanje upravljanja otpadom (priprema za ponovnu upotrebu, reciklaža, ponovno iskorišćenje, odlaganje i drugi načini tretmana otpada) na teritoriji Republike Srbije.

Strategija sadrži naročito:

1)         analizu i ocenu stanja upravljanja otpadom;

2)         nacionalne ciljeve upravljanja otpadom;

3)         Nacionalni plan upravljanja otpadom.

Strategiju donosi Vlada za period od šest godina, a ocenjuje i po potrebi revidira jednom u tri godine."

Član 8.

Naziv člana 11. i član 11. menjaju se i glase:

"Nacionalni plan upravljanja otpadom

Član 11.

Nacionalni plan upravljanja otpadom (u daljem tekstu: Nacionalni plan), koji je sastavni deo Strategije, sadrži naročito:

1)         očekivane vrste, količine i poreklo otpada koji će biti proizveden na teritoriji Republike Srbije, uvezen ili izvezen u drugu državu, uključujući i procenu stvaranja posebnih tokova otpada, a na osnovu količina proizvoda stavljenih na tržište Republike Srbije;

2)         postojeći sistem sakupljanja otpada i mreža velikih postrojenja za ponovno iskorišćenje i odlaganje otpada, uključujući svako postupanje sa otpadnim uljima, opasnim otpadom i posebnim tokovima otpada;

3)         procenu potrebe za novim sistemom sakupljanja, zatvaranja postojećih postrojenja za upravljanje otpadom, dodatnom infrastrukturom postrojenja za upravljanje otpadom u skladu sa načelom samodovoljnosti i blizine i, po potrebi, ulaganjima u izgradnju te infrastrukture;

4)         plan za implementaciju smanjenja količina biorazgradivog otpada, koji se odlaže na deponije, mere za postizanje ciljeva smanjenja odlaganja ove vrste otpada, posebno, za reciklažu, kompostiranje, proizvodnju bio gasa ili ponovno iskorišćenje materijala/energije;

5)         kriterijume za određivanje lokacije i potrebne kapacitete novih postrojenja za ponovno iskorišćenje i/ili odlaganje otpada;

6)         organizaciju upravljanja otpadom, uključujući podelu odgovornosti između javnog i privatnog sektora u oblasti upravljanja otpadom;

7)         izvore i visinu finansijskih sredstava za sprovođenje svih mera upravljanja otpadom;

8)         procenu korisnih efekata i održivosti primene ekonomskih i drugih instrumenata u upravljanju otpadom, uz nesmetano funkcionisanje unutrašnjeg tržišta;

9)         mere i smernice za sprovođenje Nacionalnog plana;

10)       način i rokove sprovođenja Nacionalnog plana.<0}

Mere i smernice iz stava 1. tačka 9) ovog člana sadrže:

1)         opšte mere upravljanja otpadom;

2)         mere upravljanja opasnim otpadom;

3)         mere upravljanja posebnim tokovima otpada;

4)         opšte smernice (politike) upravljanja otpadom, planirane tehnologije i metode upravljanja otpadom, uključujući otpad sa specifičnim problemima upravljanja;

5)         smernice za ponovno iskorišćenje i odlaganje otpada, uzimajući u obzir nacionalne ciljeve za smanjenje ambalažnog otpada i smanjenje otpada čiji se nastanak ne može izbeći, posebno smanjenje biorazgradivog otpada koji se odlaže na deponije;

6)         smernice za osiguranje najpovoljnijih tehničkih, proizvodnih i drugih mera za postizanje ciljeva upravljanja otpasmernice za osiguranje najpovoljnijih tehničkih, proizvodnih i drugih mera za postizanje ciljeva upravljanja otpadom;

7)         kriterijume tehničke i ekonomske izvodljivosti upravljanja opasnim otpadom;

8)         finansiranje i mere za uspostavljanje sistema upravljanja otpadom;

9)         mere za sprovođenje kampanja za jačanje svesti javnosti i pružanje informacija namenjenih široj javnosti ili određenoj grupi zainteresovanih potrošača;

10)       podatke o deponijama kontaminiranim istorijskim otpadom i mere za njihovu sanaciju;

11)       druge mere od značaja za upravljanje otpadom."

Član 9.

Posle člana 11. dodaju se naziv člana i član 11a, koji glase:

"Programi prevencije stvaranja otpada

Član 11a

Programi prevencije stvaranja otpada donose se radi sprečavanja negativnog uticaja ekonomskog rasta na životnu sredinu stvaranjem otpada (u daljem tekstu: programi prevencije).

Programima prevencije utvrđuju se ciljevi i mere prevencije stvaranja otpada, kao i procena mera prevencije ili drugih odgovarajućih mera koje mogu imati uticaj na:

1)         opšte uslove stvaranja otpada;

2)         dizajn, proizvodnju i fazu distribucije proizvoda;

3)         potrošnju i fazu upotrebe proizvoda.

Programe prevencije donosi Vlada za period od šest godina, a ocenjuje i po potrebi revidira jednom u tri godine.

Ministar propisuje listu mera prevencije stvaranja otpada.

Za mere prevencije usvojene u programima iz stava 1. ovog člana određuju se odgovarajuća posebna kvalitativna i kvantitativna merila za praćenje i procenu napretka u primeni mera, a mogu se odrediti i posebni kvalitativni i kvantitativni ciljevi i indikatori."

Član 10.

U članu 12. st. 1. i 2. broj: "200.000" zamenjuje se brojem: "250.000".

Član 11.

U članu 14. stav 2. tačka 13) menja se i glasi:

"13) lokaciju postrojenja za sakupljanje otpada, tretman odnosno ponovno iskorišćenje i odlaganje otpada, uključujući podatke o lokacijskim uslovima;"

Stav 3. menja se i glasi:

"Planovi iz stava 1. ovog člana moraju da budu usaglašeni sa Nacionalnim planom i dostavljaju se ministarstvu u roku od 30 dana od dana donošenja."

Član 12.

U članu 16. posle stava 2. dodaje se novi stav 3, koji glasi:

"Radni plan postrojenja za termički tretman otpada, pored elemenata iz stava 2. ovog člana sadrži i podatke kojima se potvrđuje:

1)         da je postrojenje projektovano, opremljeno i ispunjava uslove propisane ovim zakonom i propisom o termičkom tretmanu otpada, u zavisnosti od kategorija otpada predviđenog za insineraciju ili ko-insineraciju;

2)         da se proizvedena toplota koja se dobija insineracijom ili ko-insineracijom otpada u najvećoj mogućoj meri ponovo koristi, odnosno da se koristi za kombinovano dobijanje toplotne ili električne energije, za proizvodnju procesne pare ili za sisteme daljinskog grejanja;

3)         da se ostaci otpada nakon termičkog tretmana otpada svode na minimum, da se ti ostaci ponovno koriste, ako je to tehnički izvodljivo i ekonomski opravdano;

4)         da se ostaci otpada nakon termičkog tretmana odlažu;

5)         da se odlaganje ostataka čije se nastajanje ne može sprečiti, smanjiti ili koji se ne mogu reciklirati, vrši u skladu sa ovim zakonom i propisima o termičkom tretmanu i odlaganju otpada."

Posle dosadašnjeg stava 3. koji postaje stav 4. dodaju se novi st. 5. i 6, koji glase:

"Za nesanitarne deponije-smetlišta izrađuju se projekti sanacije i rekultivacije, u skladu sa zakonom o zaštiti životne sredine, ovim zakonom i posebnim propisom, na koje saglasnost daje ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina.

Radni plan postojećih postrojenja za upravljanje otpadom, pored elemenata iz st. 2. i 3. ovog člana sadrži i podatke o vrsti i količini istorijskog otpada u postrojenju, kao i akcioni plan uklanjanja istorijskog otpada sa procenom troškova."

Dosadašnji stav 4. postaje stav 7.

Posle dosadašnjeg stava 5. koji postaje stav 8. dodaje se stav 9, koji glasi:

"Ministar propisuje sadržinu projekata sanacije i rekultivacije neuređenih deponija."

Član 13.

U članu 18. stav 2. tačka 1) reči: "pojedinačne nacionalne planove upravljanja otpadom" zamenjuju se rečima: "programe prevencije stvaranja otpada".

Član 14.

U članu 19. stav 1. tačka 1) reči: "pojedinačnih nacionalnih planova upravljanja otpadom" zamenjuju se rečima: "programa prevencije stvaranja otpada".

Član 15.

U članu 23. stav 1. tač. 2) i 3) menjaju se i glase:

"2) tretman, odnosno ponovno iskorišćenje i odlaganje otpada;

3)         prestanak statusa otpada."

Član 16.

U članu 24. stav 4. menja se i glasi:

"Ovlašćenje za ispitivanje otpada ministar oduzima zbog nesavesnog i nestručnog obavljanja poslova za koje je izdato ovlašćenje, i to:

1)         ako se utvrdi da ovlašćena organizacija ne ispunjava propisane uslove;

2)         ako se utvrdi da je ovlašćenje izdato na osnovu netačnih i neistinitih podataka;

3)         ako ovlašćena organizacija ne vrši ispitivanje otpada u skladu sa izdatim ovlašćenjem;

4)         ako se utvrdi da ovlašćena organizacija, u vršenju poslova za koje joj je izdato ovlašćenje, postupa na protivpravan, nemoralan i nedostojan način (primanje mita, davanje mita, primanje i davanje provizije, korupcija, falsifikat i slično)."

Član 17.

U članu 26. stav 1. tač. 5) i 6) menjaju se i glase:

"5) sakuplja nastali otpad odvojeno i razvrstava ga u skladu sa potrebom budućeg tretmana, u količini, odnosno procentu koji je utvrđen nacionalnim ciljevima;

6)         skladišti otpad na način koji ne utiče na zdravlje ljudi i životnu sredinu i obezbedi uslove da ne dođe do mešanja različitih vrsta otpada, kao ni mešanja otpada sa vodom;"

Posle stava 2. dodaje se stav 3, koji glasi:

"Proizvođač otpada ili drugi držalac otpada može vršiti tretman otpada samostalno ili preko posrednika ili preko drugog pravnog lica ili preduzetnika koje obavlja poslove tretmana otpada, odnosno sakupljanja otpada ili preko javnog komunalnog preduzeća ili putem javno privatnog partnerstva, u skladu sa članom 6. ovog zakona."

Član 18.

Posle člana 28. dodaju se naziv člana i član 28a, koji glase:

"Obaveze posrednika i trgovca

Član 28a

Delatnost posredovanja u upravljanju otpadom obuhvata poslove organizacije tretmana, odnosno ponovnog iskorišćenja i odlaganja otpada, odnosno posredovanje u prenosu prava i obaveza u vezi sa otpadom za potrebe drugih.

Zabranjena je trgovina otpadom za koji proizvođač otpada ima zaključen ugovor o predaji sakupljaču, odnosno operateru postrojenja za upravljanje otpadom.

Trgovac otpadom smatra se držaocem otpada kojeg je otkupio i može preuzeti otpad u posed ako raspolaže skladištem otpada za koje je izdata dozvola u skladu sa ovim zakonom.

Plaćanja za otkup otpada vrše se preko bankovnog računa, odnosno izdaje se priznanica u skladu sa posebnim propisima.

Trgovac otpadom je dužan da licu od koga otkupljuje otpad izda potvrdu o količini kupljenog otpada, kao i priznanicu ukoliko se plaćanje ne vrši preko bankovnog računa.

Trgovac otpadom dužan je da od lica od kojeg otkupljuje otpad pribavi podatke iz lične karte ili drugog dokumenta kojim se dokazuje identitet tog lica, kao i dokaz o poreklu otpada ili izjavu o državini otpada.

Trgovac otpadom ne može otkupiti otpad ako ne poseduje dokaze iz stava 5. ovog člana.

Posrednik, odnosno trgovac otpadom dužan je da se upiše u registar posrednika u upravljanju otpadom, odnosno trgovaca otpadom.

Posrednik, odnosno trgovac otpada koji je registrovan za obavljanje delatnosti posredovanja, odnosno prometa otpadom podnosi zahtev za upis u registar.

Ministarstvo izdaje rešenje o upisu posrednika, odnosno trgovca u registar, ako posrednik, odnosno trgovac ispunjava uslove, i to:

1)         da nije kažnjavan za bilo koje krivično delo, odnosno privredni prestup i prekršaj u skladu sa zakonom;

2)         da ima lice odgovorno za obavljanje poslova za koje se podnosi zahtev za registraciju;

3)         da je u mogućnosti da ispuni finansijske obaveze ili obaveze koje mogu nastati u obavljanju poslova, posebno obavezu vraćanja otpada u skladu sa propisima o prekograničnom kretanju otpada.

Rešenje iz stava 9. izdaje se na period od pet godina.

Rešenjem iz stava 9. ovog člana utvrđuju se uslovi zaštite životne sredine, obaveza vođenja evidencije i dostavljanja izveštaja, odnosno mere sprečavanja ilegalnog prometa otpada.

Protiv rešenja kojim se odbija zahtev za upis u registar i izdavanje potvrde može se izjaviti žalba u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.

Registracija se može obnoviti na zahtev posrednika, odnosno trgovca koji se podnosi 30 dana pre isteka registracije.

Rešenje o registraciji može se ukinuti:

1)         ako posrednik, odnosno trgovac postupa suprotno rešenju o upisu u registar posrednika, odnosno trgovaca;

2)         ako bi posrednik, odnosno trgovac kontinuiranim obavljanjem poslova mogao da prouzrokuje zagađivanje životne sredine;

3)         ako posrednik, odnosno trgovac postupa suprotno propisima o prekograničnom kretanju otpada;

4)         ako posrednik, odnosno trgovac ne ispunjava obaveze u skladu sa zakonom.

Odredbe st. 9, 10, 11. i 12. ovog člana koje se odnose na upis u registar, odnosno odbijanje upisa u registar, primenjuju se i na obnovu, odnosno ukidanje rešenja.

Posrednik i trgovac otpadom dostavlja Agenciji godišnji izveštaj o upravljanju otpadom u skladu sa ovim zakonom."

Član 19.

U članu 34. stav 1. posle reči: "odlaganje otpada" dodaju se reči: "kojim upravljaju".

U stavu 4. posle tačke 2) dodaje se tačka 2a), koja glasi:

"2a) planirana namena prostora i mogućnost izgradnje i rada postrojenja u skladu sa urbanističkim uslovima i uslovima zaštite životne sredine;"

Član 20.

U članu 35. posle stava 1. dodaju se novi st. 2, 3. i 4, koji glase:

"Lice iz stava 1. ovog člana mora da ima zaključen ugovor sa operaterom za upravljanje otpadom kojim se uređuje način preuzimanja otpada, plaćanje preko bankovnog računa, kao i druga pitanja od značaja za preuzimanje otpada (vrste, količine, poreklo, klasifikacija otpada i dr.).

Nadležni organ preduzima odgovarajuće mere u skladu sa članom 3. i članom 6. stav 1. tačka 3) ovog zakona tako da podstakne:

1)         odvojeno sakupljanje biootpada za potrebe kompostiranja i digestije;

2)         tretman biootpada na takav način da obezbeđuje visok nivo zaštite životne sredine;

3)         upotrebu materijala bezbednih za životnu sredinu proizvedenih iz biootpada.

Sakupljen mešoviti otpad može se prihvatiti kao reciklabilni materijal u postrojenju za upravljanje otpadom ako se ovi materijali u daljem procesu razdvajaju, u skladu sa standardima kvaliteta, odnosno reciklaže."

Dosadašnji st. 2, 3. i 4. postaju st. 5, 6. i 7.

Dosadašnji stav 5. koji postaje stav 8. menja se i glasi:

"Otpad se transportuje u zatvorenom vozilu, ambalaži, kontejneru ili cisterni kako bi se sprečilo rasipanje ili ispadanje otpada prilikom transporta, utovara ili istovara, odnosno zagađenje vazduha, vode, zemljišta i životne sredine."

Dosadašnji st. 6, 7, 8. i 9. postaju st. 9, 10, 11. i 12.

Dosadašnji stav 10. koji postaje stav 13. menja se i glasi:

"Na transport opasnog otpada, odnosno način transporta, uslove koji se odnose na pakovanje opasnog otpada i na vozilo i zaposlene na rukovanju i transportu opasnog otpada primenjuju se propisi kojima se uređuje transport opasnog tereta."

Član 21.

Član 36. menja se i glasi:

"Član 36.

Otpad se skladišti na mestima koja su tehnički opremljena za privremeno čuvanje otpada na lokaciji proizvođača ili vlasnika i/ili drugog držaoca otpada, u centrima za sakupljanje, transfer stanicama i drugim lokacijama u skladu sa ovim zakonom.

Skladište otpada iz stava 1. ovog člana može biti:

1)         privremeno skladište na mestu nastanka otpada u kojem se otpad čuva radi sakupljanja;

2)         skladište otpada kao postrojenje u kojem se obavlja delatnost skladištenja otpada, odnosno proces njegovog sakupljanja i razvrstavanja, smeštaja i čuvanja, kao i priprema za predaju ili otpremanje, odnosno transport u postrojenja za ponovnu upotrebu, reciklažu, ponovno iskorišćenje ili odlaganje, uključujući i centre za sakupljanje otpada;

3)         skladište otpada u postrojenju za reciklažu, ponovno iskorišćenje ili odlaganje otpada u kojem se otpad priprema za tretman, uključujući i transfer stanicu.

Dozvolom o upravljanju otpadom, odnosno potvrdom o izuzeću koja se izdaje u skladu sa ovim zakonom, određuje se vrsta skladišta iz stava 2. ovog člana uzimajući u obzir njegovu namenu, vrstu i količinu otpada, kao i vreme njegovog skladištenja.

Opasan otpad ne može biti privremeno skladišten na lokaciji proizvođača, vlasnika i/ili drugog držaoca otpada duže od 12 meseci, osim ako je u toku postupak pribavljanja dozvole, a najduže 120 dana od isteka roka iz ovog stava."

Član 22.

U članu 37. st. 4. i 5. menjaju se i glase:

"Za tretman otpada u mobilnom postrojenju pribavljaju se dozvole, saglasnosti ili isprave u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima.

Ministar bliže propisuje vrste otpada koje se mogu tretirati u mobilnim postrojenjima i vrste mobilnih postrojenja za koje se izdaje dozvola za tretman otpada."

Član 23.

Naziv člana i član 38. menjaju se i glase:

"Ponovna upotreba i ponovno iskorišćenje

Član 38.

Nadležni organ za upravljanje otpadom preduzima neophodne mere koje obezbeđuju da se operacije ponovnog iskorišćenja otpada vrše u skladu sa čl. 3. i 6. ovog zakona.

Nadležni organ za upravljanje otpadom preduzima odgovarajuće mere za podsticanje ponovne upotrebe i pripreme za ponovnu upotrebu proizvoda, gde je to moguće, a naročito razvojem sistema za reparaciju i ponovnu upotrebu proizvoda, primenom ekonomskih instrumenata, kriterijuma pri sprovođenju postupka javnih nabavki, kao i utvrđivanjem drugih ciljeva i mera.

Nadležni organ za upravljanje otpadom preduzima mere kojima obezbeđuje i promoviše ili unapređuje ponovno iskorišćenje otpada, kada je to u skladu sa načelom iz člana 6. stav 1. tačka 3) ovog zakona i u tom cilju uspostavlja odvojeno sakupljanje otpada kada je to tehnički, ekološki i ekonomski izvodljivo i obezbeđuje da se otpad ne meša sa drugim vrstama otpada ili drugim materijalima sa različitim svojstvima.

Nadležni organ za upravljanje otpadom preduzima i mere kojima se obezbeđuje visok kvalitet reciklaže i, u tom cilju, uspostavlja odvojeno sakupljanje otpada gde je tehnički, ekološki i ekonomski izvodljivo i odgovarajuće, radi ispunjenja neophodnih standarda kvaliteta za relevantne oblasti reciklaže.

Otpad se može ponovo iskoristiti za istu ili drugu namenu, za reciklažu, odnosno druge operacije ponovnog iskorišćenja, radi dobijanja sirovine za proizvodnju istog ili drugog proizvoda, kao sekundarna sirovina (papir i karton, metal, staklo, plastika, otpad od građenja i rušenja, pepeo i šljaka od sagorevanja uglja iz termoenergetskih postrojenja, gips i sumpor od odsumporavanja dimnih gasova, otpadna ulja i dr.), ili radi iskorišćenja vrednosti otpada njegovom biorazgradnjom ili spaljivanjem otpada uz iskorišćenje energije.

Lice koje vrši ponovno iskorišćenje otpada obezbeđuje da nastali proizvodi ne prouzrokuju štetni uticaj na životnu sredinu veći od proizvoda koji su nastali od primarnih sirovina.

Zabranjeno je odlaganje i spaljivanje otpada koji ispunjava standarde za ponovnu upotrebu ili ponovno iskorišćenje.

Izuzetno, otpad iz stava 7. ovog člana može se odložiti ili spaliti, ako je to ekonomski opravdano i ne ugrožava zdravlje ljudi i životnu sredinu, uz prethodno pribavljenu dozvolu ministarstva.

Postrojenja za obavljanje delatnosti u oblasti upravljanja otpadom koja podležu izdavanju integrisane dozvole mogu ponovno iskoristiti uvezen neopasan otpad za sopstvene potrebe, u skladu sa dozvolom koju izdaje ministarstvo, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, prema propisima kojima se uređuje integrisano sprečavanje i kontrola zagađivanja životne sredine.

Ministar bliže propisuje uslove i način sakupljanja, transporta, tretmana, odnosno skladištenja, ponovnog iskorišćenja i reciklaže otpada koji se koristi kao sekundarna sirovina ili za dobijanje energije."

Član 24.

U članu 43. stav 1. menja se i glasi:

"Komunalni otpad se sakuplja, ponovno iskorišćava i odlaže u skladu sa ovim zakonom i posebnim propisima kojima se uređuju komunalne delatnosti."

St. 4. i 5. menjaju se i glase:

"Jedinica lokalne samouprave, u skladu sa lokalnim planom, uređuje i organizuje:

1)         selekciju i odvojeno sakupljanje otpada, uključujući i učestalost sakupljanja otpada radi reciklaže (papir, metal, plastika i staklo);

2)         obezbeđuje odlaganje otpada iz domaćinstva u kontejnere ili na drugi način;

3)         obezbeđuje i oprema centre za sakupljanje otpada iz domaćinstva koji nije moguće odložiti u kontejnere za komunalni otpad (kabasti, biorazgradivi i drugi otpad), uključujući i opasan otpad iz domaćinstva.

Domaćinstva su dužna da odlažu svoj otpad u kontejnere ili na druge načine, koje obezbeđuje jedinica lokalne samouprave, a opasan otpad iz domaćinstva (otpadne baterije i akumulatori, ulja, otpad od električnih i elektronskih proizvoda, boje i lakovi, pesticidi i dr.) da predaju u centre za sakupljanje otpada iz domaćinstva ili ovlašćenom pravnom licu za sakupljanje opasnog otpada."

Stav 7. menja se i glasi:

"Jedinica lokalne samouprave dužna je da izvši evidenciju divljih deponija i postojećih nesanitarnih deponija - smetlišta na svojoj teritoriji i da obezbedi njihovo uklanjanje i sanaciju."

Posle stava 7. dodaju se st. 8, 9. i 10, koji glase:

"Jedinica lokalne samouprave dužna je da izradi projekat sanacije i rekultivacije za postojeće nesanitarne deponije - smetlišta, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita životne sredine.

Javno komunalno preduzeće koje upravlja nesanitarnim deponijama - smetlištima komunalnog otpada dužno je da dostavi ministarstvu, odnosno nadležnom organu autonomne pokrajine na saglasnost radni plan postrojenja iz člana 16. ovog zakona sa programom korektivnih mera i dinamikom prilagođavanja rada postrojenja u skladu sa ovim zakonom i propisom kojim se uređuje odlaganje otpada na deponije.

Ministar propisuje način vođenja i izgled evidencije deponija i smetlišta na području jedinice lokalne samouprave, kao i način i rokove za njegovo dostavljanje."

Član 25.

Član 44. menja se i glasi:

"Član 44.

Proizvodnja, sakupljanje i transport opasnog otpada, kao i njegovo skladištenje i tretman, obavljaju se pod uslovima koji obezbeđuju zaštitu životne sredine i zdravlje ljudi u skladu sa članom 3. ovog zakona, uključujući sve aktivnosti od proizvodnje do tretmana opasnog otpada, u skladu sa izveštavanjem o otpadu, nadzorom i kaznenim odredbama na način propisan ovim zakonom.

Vlada obezbeđuje sprovođenje mera postupanja sa opasnim otpadom.

Tretman opasnog otpada ima prioritet u odnosu na tretmane drugog otpada i vrši se samo u postrojenjima koja imaju dozvolu za tretman opasnog otpada u skladu sa ovim zakonom.

Prilikom sakupljanja, razvrstavanja, skladištenja, transporta, ponovnog iskorišćenja i odlaganja, opasan otpad se pakuje i obeležava na način koji obezbeđuje sigurnost po zdravlje ljudi i životnu sredinu, u skladu sa međunarodnim i harmonizovanim srpskim standardima.

Opasan otpad se pakuje prema karakteristikama opasnog otpada (zapaljiv, eksplozivan, infektivan i dr.) i obeležava u skladu sa zakonom kojim se uređuje transport opasnog tereta i ovim zakonom.

Zabranjeno je mešanje različitih kategorija opasnog otpada ili mešanje opasnog otpada sa neopasnim otpadom, drugim supstancama i materijama, osim:

1)         u postrojenjima za koje je izdata dozvola za tretman opasnog otpada u skladu sa članom 64. ovog zakona;

2)         ako se primenjuje član 3. ovog zakona i ne dolazi do štetnog dejstva upravljanja otpadom na zdravlje ljudi i životnu sredinu;

3)         pod uslovima utvrđenim u dozvoli uz primenu najbolje dostupnih tehnika i pod nadzorom kvalifikovanog lica.

Mešanje otpada iz stava 6. ovog člana uključuje i razblaživanje opasnih materija.

U skladu sa tehničkim i ekonomskim kriterijumima izvodljivosti, kada je opasan otpad pomešan na način suprotan odredbama ovog člana, odvajanje se vrši ukoliko je to moguće i neophodno u postrojenju iz stava 6. ovog člana, pod nadzorom kvalifikovanog lica, u skladu sa članom 3. ovog zakona.

Odredbe st. 1, 5. i 6. ovog člana ne primenjuju se na mešani opasan otpad iz domaćinstva pre preuzimanja iz centara za sakupljanje radi predaje u postrojenja za ponovno iskorišćenje ili odlaganje otpada.

Odredba stava 5. ovog člana ne primenjuje se na izdvojene delove opasnog otpada nastale iz domaćinstva pre nego što budu sakupljeni, odloženi ili ponovo iskorišćeni od strane operatera koji imaju dozvolu ili su registrovani u skladu sa odredbama koje se odnose na izdavanje dozvole ili registre izdatih dozvola propisanim ovim zakonom.

Zabranjeno je odlaganje opasnog otpada bez prethodnog tretmana kojim se značajno smanjuju opasne karakteristike otpada.

Zabranjeno je razblaživanje opasnog otpada radi ispuštanja u životnu sredinu.

Ministar propisuje način skladištenja, pakovanja i obeležavanja opasnog otpada."

Član 26.

U članu 46. stav 2. tačka 1) menja se i glasi:

"1) kopije prethodnog obaveštenja koje proizvođač, vlasnik i/ili drugi držalac otpada šalje 48 sati pre započinjanja kretanja opasnog otpada ministarstvu sa podacima o proizvođaču, odnosno vlasniku u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti, kao i vrsti i procenjenim količinama otpada, klasifikaciji otpada, vrsti prevoza i odredištu, koju je potpisao proizvođač, odnosno vlasnik;".

Tačka 5) menja se i glasi:

"5) kopije dokumenta iz tačke 4) ovog stava koju primalac šalje ministarstvu, kao i nadležnom organu autonomne pokrajine, odnosno gradu Beogradu, ako se kretanje otpada vrši na njihovoj teritoriji."

Stav 5. menja se i glasi:

"Proizvođač, odnosno vlasnik i/ili drugi držalac otpada dužan je da kopiju dokumenta iz stava 2. tačka 6) ovog člana čuva trajno i dužan je da je dostavi Agenciji u elektronskom obliku unosom podataka u informacioni sistem Nacionalnog registra izvora zagađivanja."

Posle stava 5. dodaje se novi stav 6, koji glasi:

"Dokumentovani dokaz da su operacije upravljanja izvršene dostavlja se i na zahtev nadležnog organa ili prethodnog vlasnika i/ili drugog držaoca otpada."

Dosadašnji st. 6, 7. i 8. postaju st. 7, 8. i 9.

Stav 9. menja se i glasi:

"Ministar propisuje obrazac Dokumenta o kretanju opasnog otpada, obrazac prethodnog obaveštenja, način njegovog dostavljanja kao i uputstvo za njihovo popunjavanje."

Član 27.

U članu 52. st. 3. i 4. menjaju se i glase:

"Vlasnik i/ili drugi držalac PCB i PCB otpada dužan je da obezbedi njihovo odlaganje, odnosno dekontaminaciju, na način propisan ovim zakonom.

Vlasnik i/ili drugi držalac uređaja u upotrebi koji sadrži RSV ili za koji postoji mogućnost da je kontaminiran sadržajem RSV, dužan je da izvrši ispitivanje sadržaja RSV u laboratoriji akreditovanoj za ispitivanje sadržaja RSV."

Posle stava 5. dodaju se st. 6, 7. i 8, koji glase:

"Lica koja vrše odlaganje pcb dužna su da držaocima koji dostave upotrebljavani pcb, izdaju potvrdu kojom se specifikuju svojstva i količine pcb.

Vlasnik i/ili drugi držalac PCB, PCB otpada i/ili uređaja koji sadrže PCB dužan je da pre predaje PCB, PCB otpada i/ili opreme koja sadrži PCB licu koje ima dozvolu u skladu sa ovim zakonom, preduzme sve mere predostrožnosti kako bi se izbegao rizik od požara, uključujući i njihovo držanje dalje od zapaljivih proizvoda.

Uređaji koji sadrže PCB manje od 5 dm3koji su sastavni delovi drugih uređaja moraju se ukloniti i odvojeno sakupiti, reciklirati ili odložiti, po prestanku upotrebe uređaja čiji su sastavni deo."

Dosadašnji st. 6, 7. i 8. postaju st. 9, 10. i 11.

U dosadašnjem stavu 9. koji postaje stav 12. posle reči: "PCB" dodaju se reči: "čiji su podaci javni".

U dosadašnjem stavu 10. koji postaje stav 13. u tački 4), tačka na kraju zamenjuje se tačkom i zapetom, a posle tačke 4) dodaje se tačka 5), koja glasi:

"5) uputstvo za sakupljanje i odlaganje uređaja koji sadrže PCB manje od 5 dm3 koji su sastavni delovi drugih uređaja."

Član 28.

Naziv člana i član 56. menjaju se i glase:

"Upravljanje medicinskim otpadom

Član 56.

Proizvođač medicinskog otpada dužan je da sačini plan upravljanja medicinskim otpadom ako godišnje proizvodi više od 100 tona neopasnog medicinskog otpada i/ili 200 kg opasnog medicinskog otpada.

Na plan upravljanja medicinskim otpadom iz zdravstvenih ustanova, drugih oblika zdravstvene službe (u daljem tekstu: privatna praksa), drugih pravnih lica, odnosno ustanova u kojima se obavlja zdravstvena zaštita ljudi u skladu sa zakonom, kao i sa njima povezanih medicinskih, obrazovnih i naučno-istraživačkih delatnosti koje proizvode više od 500 kg opasnog medicinskog otpada godišnje, saglasnost daje ministarstvo nadležno za poslove zdravlja uz prethodno pribavljeno mišljenje zavoda za javno zdravlje osnovanog za teritoriju Republike Srbije, a u saradnji sa ministarstvom.

Plan upravljanja medicinskim otpadom iz veterinarskih organizacija i objekata u kojima se obavlja veterinarska delatnost odobrava ministarstvo nadležno za poslove veterinarstva, u skladu sa zakonom kojim se uređuje veterinarstvo i ovim zakonom.

Proizvođač medicinskog otpada, obezbeđuje, kada je to moguće, smanjenje količine i/ili opasnih karakteristika medicinskog otpada na mestu nastanka, kao i ponovno iskorišćenje otpada.

Proizvođač medicinskog otpada sakuplja sav otpad na mestu nastanka i razvrstava opasan od neopasnog otpada, odnosno različite vrste opasnog medicinskog otpada i odlaže u odgovarajuću ambalažu prilagođenu njegovim svojstvima, količini, načinu privremenog odlaganja, prevoza i tretmana.

Sakupljanje i transport opasnog medicinskog otpada, razvrstanog, upakovanog i obeleženog u skladu sa ovim zakonom i propisom donetim na osnovu ovog zakona, vrši se specijalnim vozilima za transport medicinskog otpada od proizvođača medicinskog otpada do operatera postrojenja za tretman otpada, u skladu sa propisima o upravljanju otpadom i propisima o transportu opasnih tereta.

Proizvođač opasnog medicinskog otpada mora da ima zaključen ugovor sa licem koje ima dozvolu za sakupljanje i transport medicinskog otpada, ako ne poseduje sopstveno vozilo za transport medicinskog otpada.

Lice koje ima dozvolu za sakupljanje i transport opasnog medicinskog otpada, u skladu sa zakonom, mora sa operaterom postrojenja za tretman otpada da zaključi ugovor o preuzimanju tog otpada.

Otpad koji je nastao obavljanjem kućnog lečenja i ostalih sličnih aktivnosti u kojima nastaje medicinski otpad, preuzima lice koje obavlja tu delatnost i obezbeđuje njegov tretman ili bezbedno odlaganje o sopstvenom trošku, u skladu sa propisima kojima se uređuje upravljanje otpadom.

Lice koje vrši transport opasnog medicinskog otpada obezbeđuje redovno čišćenje i dezinfekciju vozila za transport.

Proizvođač opasnog medicinskog otpada, pre transporta, tretmana ili predaje tog otpada operateru postrojenja za tretman otpada, skladišti taj otpad na mestu predviđenom samo za tu namenu.

Proizvođač opasnog medicinskog otpada vrši tretman sopstvenog medicinskog otpada samostalno ili preko trećeg lica sa kojim ima zaključen ugovor koje ispunjava uslove utvrđene ovim zakonom.

Proizvođač medicinskog otpada dužan je da podatke o količinama otpada po vrstama i načinu postupanja dostavlja Agenciji.

Lice koje vrši sakupljanje, transport, tretman, odnosno skladištenje, ponovno iskorišćenje i odlaganje ostatka nakon tretmana medicinskog otpada mora da ima dozvolu, da vodi evidenciju o količini i vrsti medicinskog otpada koja je sakupljena, transportovana, tretirana, odnosno uskladištena i odložena i da podatke o tome dostavlja Agenciji.

Medicinski otpad se izvozi ako u Republici Srbiji nema tehničkih mogućnosti i/ili nema postrojenja za ponovno iskorišćenje ili odlaganje tog otpada na ekološki prihvatljiv i efikasan način, u skladu sa ovim zakonom i propisima kojima se uređuje međunarodni transport otpada.

Ministar nadležan za poslove zdravlja i ministar sporazumno propisuju sadržinu plana upravljanja medicinskim otpadom iz ustanova u kojima se obavlja zdravstvena zaštita ljudi, način i postupak upravljanja medicinskim otpadom."

Član 29.

Posle člana 56. dodaju se nazivi članova i čl. 56a i 56b, koji glase:

"Upravljanje farmaceutskim otpadom

Član 56a

Apoteke koje su osnovane kao zdravstvene ustanove, odnosno veterinarska organizacija, kao i apoteke osnovane kao privatna praksa dužne su:

1)         da preuzmu farmaceutski otpad proizveden od građana i da taj otpad predaju licima koja vrše sakupljanje, transport, tretman, odnosno skladištenje, ponovno iskorišćenje i odlaganje ili izvoz farmaceutskog otpada;

2)         da vode posebnu evidenciju o sopstvenom farmaceutskom otpadu i podatke o tome dostavljaju Agenciji;

3)         da u poslovnom prostoru apoteke obezbede prostor za kontejner za besplatno sakupljanje neupotrebljivih lekova od građana;

4)         da zaključe ugovor sa licem iz tačke 1) ovog stava o pravima, obavezama i odgovornostima u oblasti upravljanja farmaceutskim otpadom od građana;

5)         da na vidnom mestu istaknu obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana, kao i da za vraćanje neupotrebljivih lekova građani ne plaćaju naknadu.

Građani, odnosno držaoci životinja su dužni da neupotrebljive lekove predaju apoteci koja je osnovana kao zdravstvena ustanova, odnosno veterinarska organizacija ili apoteci koja je osnovana kao privatna praksa.

Kontejner iz stava 1. tačka 3) ovog člana postavlja lice koje vrši sakupljanje, transport, tretman, odnosno skladištenje, ponovno iskorišćenje i odlaganje ili izvoz farmaceutskog otpada koje ima dozvolu u skladu sa ovim zakonom.

Otpad koji sadrži psihoaktivne kontrolisane supstance i prekursore tretira se u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast psihoaktivnih kontrolisanih supstanci i prekursora, zakonom kojim se uređuje oblast lekova, kao i zakonom kojim se uređuje upravljanje otpadom.

Ministar nadležan za poslove zdravstva, ministar nadležan za poslove veterinarstva i ministar sporazumno propisuju način i postupak upravljanja farmaceutskim otpadom.

Troškovi upravljanja medicinskim i farmaceutskim otpadom

Član 56b

Troškove upravljanja medicinskim otpadom, uključujući farmaceutski otpad nastao u apotekama iz člana 56a ovog zakona, snosi proizvođač otpada, osim troškova upravljanja farmaceutskim otpadom sakupljenim od građana.

Troškove upravljanja otpadom koji nastaje od lekova, za koje u Republici Srbiji nije izdata dozvola za stavljanje u promet, snosi uvoznik tih lekova.

Troškove upravljanja, odnosno izvoza farmaceutskog otpada sakupljenog od građana snosi proizvođač i/ili uvoznik koji stavlja farmaceutske proizvode na tržište Republike Srbije, proporcionalno učešću u masi plasmana svojih proizvoda na tržište Republike Srbije, u skladu sa ovim zakonom, a na osnovu evidencije Agencije za lekove i medicinska sredstva.

Troškovi upravljanja farmaceutskim otpadom iz stava 3. ovog člana podrazumevaju:

1)         preuzimanje i prevoz otpada;

2)         pripremu zajedničkog plana;

3)         nabavku i raspored kontejnera za sakupljanje;

4)         privremeno skladištenje i prevoz radi odlaganja;

5)         tretman, odnosno ponovno iskorišćenje, odlaganje ili izvoz otpada;

6)         administrativne troškove (elektronska obrada podataka, vođenje sistema, obaveštavanje i priprema dokumentacije za izvoz)."

Član 30.

U članu 59. stav 1. tačka 3) briše se.

Tačka 4) menja se i glasi:

"4) dozvola za tretman otpada, i to:

-           dozvola za skladištenje;

-           dozvola za ponovno iskorišćenje;

-           dozvola za odlaganje;"

Tačka 5) briše se.

Stav 4. menja se i glasi:

"Dozvole iz st. 1. i 2. ovog člana izdaju se za obavljanje delatnosti u oblasti upravljanja otpadom za koje se, prema propisima kojima se uređuje integrisano sprečavanje i kontrola zagađivanja životne sredine, ne izdaje integrisana dozvola."

Posle stava 4. dodaje se novi stav 5. koji glasi:

"Izuzetno, dozvola iz st. 1. i 2. ovog člana izdaje se i za rad novih i rad postojećih postrojenja u oblasti upravljanja otpadom koja podležu izdavanju integrisane dozvole, uključujući vreme trajanja probnog rada, a najduže još 240 dana po završetku probnog rada, kao privremena dozvola do izdavanja integrisane dozvole."

Dosadašnji stav 5. postaje stav 6.

Član 31.

U članu 60. st. 4. i 5. menjaju se i glase:

"Gradu Beogradu poverava se izdavanje dozvola za sakupljanje, transport, tretman, odnosno skladištenje, ponovno iskorišćenje i odlaganje otpada za sve aktivnosti na teritoriji grada Beograda i za sva postrojenja za koja dozvolu za izgradnju izdaje nadležni organ grada Beograda.

Gradu, odnosno opštini, poverava se izdavanje dozvole za sakupljanje, transport, tretman, odnosno skladištenje, ponovno iskorišćenje i odlaganje inertnog i neopasnog otpada na njihovoj teritoriji."

Član 32.

U članu 61. stav 1. tačka 5), tačka na kraju zamenjuje se tačkom zapetom.

Posle tačke 5) dodaje se tačka 6) koja glasi:

"6) slučaj testiranja koje se vrši radi utvrđivanja tehničko tehnoloških parametara ponovnog iskorišćenja otpada u svrhu pribavljanja podataka radi sprovođenja procedure za izradu studije o proceni uticaja."

Stav 2. menja se i glasi:

"Za mesta na kojima se skladišti inertni i neopasni otpad i za mehaničku pripremu neopasnog otpada za transport iz stava 1. tač. 3), 4) i 6) ovog člana, izdaje se potvrda o izuzimanju od obaveze pribavljanja dozvole."

U stavu 3. tačka 4) menja se i glasi:

"4) saglasnost na plan zaštite od udesa i plan zaštite od požara ako je operater u obavezi da takvu saglasnost pribavi ili pravila zaštite od požara u zavisnosti od kategorije ugroženosti od požara i druge podatke na zahtev nadležnog organa."

Posle stava 3. dodaje se novi stav 4. koji glasi:

"Potvrda iz stava 1. tačka 6) ovog člana, izdaje se na period od najduže 60 dana."

Dosadašnji stav 4. postaje stav 5.

Član 33.

U članu 62. stav 1. reči: "skladištenje, tretman i odlaganje", zamenjuju se rečima: "tretman, odnosno skladištenje, ponovno iskorišćenje i odlaganje".

U stavu 2. tačka 2) posle reči: "lokaciji" dodaju se reči: "a posebno opis lokacije uključujući njene hidrogeološke i geološke karakteristike u zahtevu za odlaganje otpada na deponije".

U tački 5) posle reči: "koristiti" dodaju se reči: "za svaku vrstu operacije sadržane u dozvoli, tehničke i druge zahteve koji se odnose na konkretnu lokaciju, kao i predložene metode za prevenciju i smanjenje zagađenja".

U stavu 3. tačka 3) menja se i glasi:

"3) saglasnost na plan zaštite od udesa i plan zaštite od požara ako je operater u obavezi da takvu saglasnost pribavi ili pravila zaštite od požara u zavisnosti od kategorije ugroženosti od požara, kao i program osnovne obuke zaposlenih iz oblasti zaštite od požara u skladu sa zakonom;"

U tač. 5) i 6) posle reči: "tretmana" dodaju se reči: "odnosno ponovnog iskorišćenja".

Posle tačke 9) dodaje se tačka 9a) koja glasi:

"9a) finansijske ili druge garancije kojima se osigurava ispunjavanje uslova iz dozvole za odlaganje otpada na deponiju, sa rokom važnosti za vreme rada deponije, uključujući procedure zatvaranja deponije i održavanje nakon zatvaranja u skladu sa članom 30. ovog zakona;".

Posle stava 3. dodaje se novi stav 4. koji glasi:

"Zahtev za izdavanje dozvole za odlaganje otpada na deponiju pored podataka iz stava 2. ovog člana sadrži i podatke o postupku zatvaranja i održavanja deponije posle zatvaranja."

U dosadašnjem stavu 4. koji postaje stav 5. reči: "skladištenje, tretman i odlaganje" zamenjuju se rečima: "tretman, odnosno skladištenje, ponovno iskorišćenje i odlaganje".

Dosadašnji stav 5. postaje stav 6.

Član 34.

Član 63. menja se i glasi:

"Član 63.

Zahtev za izdavanje dozvole za tretman, odnosno skladištenje, ponovno iskorišćenje i odlaganje otpada podnosi se ministarstvu, odnosno autonomnoj pokrajini, odnosno jedinici lokalne samouprave.

Nadležni organ za izdavanje dozvole, u roku od 15 dana od dana prijema zahteva za izdavanje dozvole dužan je da od podnosioca zahteva, zatraži dokaze i dokumentaciju potrebnu za dopunu zahteva, ako je zahtev nepotpun, odnosno neuredan.

Nadležni organ za izdavanje dozvole, u roku od 15 dana od dana prijema urednog zahteva, obaveštava javnost o podnetom zahtevu i pribavlja zapisnik o ispunjenosti uslova za izgradnju i rad postrojenja od nadležnog inspekcijskog organa.

Ministarstvo, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, istovremeno sa obaveštenjem iz stava 3. ovog člana dostavlja podneti zahtev jedinici lokalne samouprave, zajedno sa dokumentacijom radi pribavljanja mišljenja.

Kada dozvolu za upravljanje opasnim otpadom izdaje nadležni organ grada Beograda, istovremeno sa obaveštenjem iz stava 3. ovog člana dostavlja podneti zahtev gradskoj opštini, zajedno sa dokumentacijom radi pribavljanja mišljenja, s tim da je gradska opština dužna da postupa na način propisan u st. 6. i 7. ovog člana.

Jedinica lokalne samouprave u roku od 30 dana od dana prijema zahteva iz stava 3. ovog člana, dužna je da razmotri zahtev i da ministarstvu, odnosno nadležnom organu autonomne pokrajine dostavi svoje mišljenje sa obrazloženim predlogom za prihvatanje ili odbijanje zahteva.

Jedinica lokalne samouprave, pre davanja mišljenja iz stava 3. ovog člana, po potrebi pribavlja mišljenja drugih zainteresovanih organa i organizacija (urbanizma, zaštite prirode, komunalnih delatnosti, unutrašnjih poslova, zaštite potrošača i dr).

Nadležni organ za izdavanje dozvole, razmatra podneti zahtev, priloženu dokumentaciju, pribavljena mišljenja, kao i zapisnik o ispunjenosti uslova od strane nadležnog inspekcijskog organa i izdaje dozvolu podnosiocu zahteva u roku od 15 dana od dana prijema mišljenja iz stava 5. ovog člana ili donosi rešenje kojim odbija zahtev, uz obrazloženje o razlozima odbijanja.

Ako dozvolu izdaje ministarstvo, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, o izdatoj dozvoli obaveštava jedinicu lokalne samouprave i na njen zahtev dostavlja kopiju izdate dozvole."

Član 35.

Član 64. menja se i glasi:

"Član 64.

Dozvolom se utvrđuju uslovi za upravljanje otpadom u postrojenju za tretman, odnosno skladištenje, ponovno iskorišćenje i odlaganje otpada.

Dozvola sadrži naročito:

1)         podatke o lokaciji;

2)         tehničke i tehnološke uslove za rad postrojenja;

3)         metode koje se koriste za svaku pojedinačnu operaciju;

4)         podatke o poreklu, odredištu i tretmanu otpada;

5)         podatke o vrsti i količini otpada koji se ponovno iskorišćava ili odlaže;

6)         procedure za kontrolu rada postrojenja i monitoring životne sredine;

7)         mere zaštite od udesa, uključujući uslove za sprečavanje udesa i smanjenje posledica udesa, mere zaštite od požara, kao i procedure za zatvaranje postrojenja;

8)         visinu finansijske garancije ili drugog instrumenta za pokriće troškova rada postrojenja;

9)         obavezu dostavljanja najmanje jednom godišnje podataka o vrsti i količinama tretiranog, odnosno ponovno iskorišćenog i odloženog otpada, kao i o rezultatima monitoringa.

Ako se dozvola izdaje za odlaganje otpada na deponiju, pored podataka iz stava 2. ovog člana, sadrži i podatke o:

1)         klasi deponije (za inertni, opasni ili neopasni otpad);

2)         proceduri za prijem otpada;

3)         drugim postrojenjima na lokaciji i ukupnom kapacitetu deponije;

4)         tehničkoj dokumentaciji za izgradnju deponije i o postrojenju i opremi koja će se koristiti;

5)         operativnom planu sa rasporedom i dinamikom punjenja deponije;

6)         zahtevima za pripremu deponije za odlaganje, operacije odlaganja i monitoring rada deponije, kontrolne procedure, uključujući i interventne planove;

7)         zahtevima za zatvaranje deponije i operacijama naknadnog održavanja deponije posle zatvaranja;

8)         visini finansijske garancije ili drugog instrumenta za pokriće troškova rada deponije i naknadnog održavanja lokacije posle zatvaranja.

Ako se dozvola izdaje za termički tretman otpada, pored podataka iz stava 2. ovog člana, sadrži i podatke koji se odnose na:

1)         granične vrednosti emisija u vazduh i vodu i način merenja emisija, u skladu sa zakonom;

2)         vrstu i količinu opasnog otpada koji se može tretirati;

3)         najmanji i najveći udeo, najnižu i najvišu kaloričnu vrednost i graničnu vrednost zagađujućih materija (npr. PCB/PCT, PCP, hlorin, fluorin, sumpor, teški metali i dr.), za svaku vrstu opasnog otpada;

4)         zahteve u vezi sa pH vrednošću, temperaturom i protokom ispuštanja otpadnih voda;

5)         metode uzorkovanja, učestalost merenja, metode i sredstva za merenje emisije štetnih materija u otpadnim gasovima i emisije štetnih i opasnih materija u otpadnim vodama za obavljanje sopstvenog monitoringa, u skladu sa zakonom;

6)         najduži dozvoljeni period trajanja svih tehnički neizbežnih zastoja, poremećaja ili otkazivanja uređaja za prečišćavanje ili uređaja za merenje u toku koga emisije u vazduh i ispuštanje otpadne vode mogu premašiti propisane granične vrednosti emisije.

Dozvola za mobilno postrojenje za tretman otpada sadrži i obavezu operatera da o svakoj promeni lokacije, odnosno o početku i završetku rada na lokaciji obavesti ministarstvo, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.

Dozvola koja obuhvat insineraciju i ko-insineraciju uz iskorišćenje energije izdaje se pod uslovom da su ispunjeni uslovi u pogledu visokog nivoa energetske efikasnosti.

Lista kategorija otpada koju dozvola treba da sadrži može se propisati za ko-insineraciju otpada u pojedinim kategorijama postrojenja za ko-insineraciju otpada.

Ministar bliže propisuje sadržinu i izgled dozvole, vrstu i visinu finansijske garancije ili drugog instrumenta za pokriće troškova upravljanja otpadom."

Član 36.

U članu 65. stav 1. tač. 1) i 2) menjaju se i glase:

"1) zahtev nije u skladu sa regionalnim, odnosno lokalnim planom upravljanja otpadom ili lokacija postrojenja nije u skladu sa namenom utvrđenom važećim prostornim, odnosno urbanističkim planom;

2)         nisu ispunjeni uslovi u pogledu metoda upravljanja otpadom, odnosno ako je nameravana metoda tretmana neprihvatljiva sa aspekta zaštite životne sredine, a posebno ako metoda nije u skladu sa članom 3. ovog zakona;".

U tački 3) tačka na kraju zamenjuje se tačkom zapetom.

Posle tačke 3) dodaju se tač. 4) i 5) koje glase:

"4) ne ispunjava druge uslove u skladu sa članom 62. ovog zakona;

5)         ne ispunjava i druge uslove propisane ovim zakonom."

Član 37.

U članu 66. st. 1, 2. i 3. menjaju se i glase:

"Dozvola za tretman, odnosno skladištenje, ponovno iskorišćenje i odlaganje otpada izdaje se na period od deset godina.

Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, dozvole se mogu izdavati i za kraći period od deset godina i to za vreme trajanja probnog rada, a za rad novih postrojenja u oblasti upravljanja otpadom koja podležu izdavanju integrisane dozvole, uključujući i period do 240 dana po završetku probnog rada.

Dozvola se može obnoviti na zahtev koji se podnosi 120 dana pre isteka važenja dozvole radi obezbeđenja kontinuiteta važenja dozvole."

Stav 5. menja se i glasi:

"Ako se pokrene postupak stečaja ili likvidacije lica koje ima dozvolu, a koje nije izvršilo sanaciju zagađene lokacije u okviru prestanka rada i zatvaranja postrojenja, troškovi sanacije podmiruju se iz stečajne, odnosno likvidacione mase."

Posle stava 5. dodaje se stav 6, koji glasi:

"Ako pravni sledbenik preuzima prava i obaveze lica koje ima dozvolu, odgovornost za ispunjenje uslova u dozvoli, uključujući sanaciju zagađene lokacije, prenosi se na pravnog sledbenika ili vlasnika zemljišta, a ako to nije moguće odgovornost za ispunjenje uslova u dozvoli preuzima nadležni organ za izdavanje dozvole i ima pravo na naknadu troškova od budućeg vlasnika, odnosno korisnika lokacije."

Član 38.

Član 67. menja se i glasi:

"Član 67.

Dozvola se oduzima rešenjem nadležnog organa za izdavanje dozvole, ako se utvrdi da lice koje ima dozvolu:

1)         ne ispunjava uslove za izdavanje dozvole;

2)         ne postupa u skladu sa uslovima utvrđenim u dozvoli;

3)         ne postupa u skladu sa zakonom i propisima u oblasti upravljanja otpadom.

Ako se inspekcijskim nadzorom utvrdi da lice koje ima dozvolu ne postupa u skladu sa uslovima utvrđenim u dozvoli, inspektor za zaštitu životne sredine:

1)         nalaže licu koje ima dozvolu mere i utvrđuje rok za izvršenje naloženih mera, a ako to lice u utvrđenom roku ne postupi po nalogu inspektora, predlaže nadležnom organu za izdavanje dozvole oduzimanje dozvole;

2)         bez odlaganja predlaže nadležnom organu za izdavanje dozvole oduzimanje dozvole, ako lice koje ima dozvolu postupa sa otpadom na način kojim ugrožava životnu sredinu i zdravlje ljudi, odnosno ne primenjuje mere zaštite životne sredine, kontrole zagađivanja, sprečavanja udesa ili požara.

Rešenjem o oduzimanju dozvole operateru postrojenja za upravljanje otpadom, zabranjuje se prijem otpada u postrojenje i obavezuje da dalje postupa u skladu sa uslovima iz dozvole, odnosno u skladu sa zakonom.

Protiv rešenja iz stava 4. ovog člana može se pokrenuti upravni spor..

Pokretanje upravnog spora iz stava 5. ovog člana ne zadržava izvršenje rešenja.

O oduzimanju dozvole nadležni organ obaveštava javnost."

Član 39.

Član 68. menja se i glasi:

"Član 68.

Dozvola se može izmeniti u roku važenja dozvole, ako:

1)         operater, odnosno lice koje ima dozvolu podnese zahtev za izmenu dozvole (promena vrste i/ili količine otpada, promena kvalifikovanog lica odgovornog za stručni rad za upravljanje otpadom, otvaranja novog postrojenja na istoj ili drugoj lokaciji sa istom tehnologijom i metodama tretmana);

2)         dođe do promene operatera, odnosno lica koje ima dozvolu;

3)         postoji opasnost ili nastane šteta po zdravlje ljudi i životnu sredinu ili uslovi bezbednosti zahtevaju izmenu dozvole;

4)         dođe do izmena zakona i drugih propisa.

Izmenu dozvole iz stava 1. tač. 3) i 4) ovog člana vrši nadležni organ po službenoj dužnosti.

Ako operater, odnosno lice koje ima dozvolu podnese zahtev za izmenu dozvole iz stava 1. tačka 1) ovog člana nadležni organ donosi rešenje o izmeni dozvole.

Ako dođe do promene operatera, odnosno lica na čije ime je izdata dozvola, prava i obaveze koje proizilaze iz dozvole prenose se na pravnog sledbenika ako ispunjava uslove za izdavanje dozvole utvrđene ovim zakonom.

Nadležni organ na zahtev operatera, odnosno lica koje ima dozvolu donosi rešenje o prenosu prava i obaveza na pravnog sledbenika iz stava 4. ovog člana ili odbija zahtev za prenos prava i obaveza.

Nadležni organ za izdavanje dozvole donosi novo rešenje o izdavanju dozvole ako se menjaju uslovi u dozvoli.

Ako izmenu dozvole vrši ministarstvo, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, o izvršenoj izmeni dozvole obaveštava jedinicu lokalne samouprave i dostavlja kopiju donetog rešenja.

Protiv rešenja iz st. 3, 5. i 6. ovog člana može se izjaviti žalba u roku od 15 dana od dana prijema rešenja."

Član 40.

U članu 74. stav 1. reči: "u dve godine" zamenjuju se rečju: "godišnje".

U stavu 2. reči: "u dve godine" zamenjuju se rečju: "godišnje", a posle reči: "na svojoj teritoriji" dodaju se reči: "i izveštaj dostavlja ministarstvu i Agenciji".

U st. 3. i 4. reči: "u dve godine" zamenjuju se rečju: "godišnje".

Posle stava 4. dodaje se novi stav 5. koji glasi:

"Izveštaji iz st. 2, 3. i 4. ovog člana dostavljaju se Agenciji do 31. marta tekuće godine."

Dosadašnji stav 5. postaje stav 6.

Član 41.

Član 75. menja se i glasi:

"Član 75.

Proizvođač, vlasnik i/ili drugi držalac otpada, izuzev domaćinstva, dužan je da vodi i čuva dnevnu evidenciju o otpadu i dostavlja redovni godišnji izveštaj Agenciji.

Pravna lica, odnosno preduzetnici koji učestvuju u prometu otpada dužni su da Agenciji dostavljaju podatke o vrsti i količini otpada, uključujući i sekundarne sirovine koje su stavljene u promet, na propisan način.

Proizvođač i uvoznik proizvoda koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada dužan je da vodi i čuva dnevnu evidenciju o količini i vrsti proizvedenih i uvezenih proizvoda, odnosno dostavlja redovni godišnji izveštaj Agenciji.

Izveštaj iz stava 1. ovog člana sadrži podatke o vrsti, količini, poreklu, karakterizaciji i klasifikaciji, sastavu, skladištenju, transportu, uvozu, izvozu, tretmanu, odnosno ponovnom iskorišćenju i odlaganju nastalog otpada, kao i otpada primljenog u postrojenje za upravljanje otpadom.

Operater na deponiji dužan je da vodi i čuva dnevnu evidenciju iz stava 1. ovog člana o preuzetim i odloženim količinama otpada, odnosno da dostavlja Agenciji redovni godišnji izveštaj o vrstama i količinama odloženog otpada i rezultatima monitoringa.

Izveštaj iz stava 5. ovog člana posebno sadrži i podatke o svim neophodnim troškovima u toku rada deponije.

Operater na deponiji dužan je da u toku rada deponije obezbedi kontrolu i monitoring rada deponije prema programu koji se uređuje propisom o odlaganju otpada na deponiju.

Operater na deponiji dužan je da obavesti nadležni organ za izdavanje dozvole, odnosno nadležnu inspekciju o bilo kakvom značajnom uticaju na životnu sredinu uočenom u postupku kontrole i monitoringa koji se vrše u skladu sa članom 16. ovog zakona.

U slučaju iz stava 8. ovog člana operater na deponiji dužan je da postupi po odluci nadležnog organa za izdavanje dozvole, odnosno nadležne inspekcije u pogledu prirode i rokova preduzimanja korektivnih mera i da snosi troškove tih mera.

Nadležni organ preduzima mere za započinjanje procedure zatvaranja deponije ili dela deponije kada je to potrebno, u skladu sa dozvolom, i to:

1)         kada su za to ispunjeni uslovi u skladu sa dozvolom ili

2)         na zahtev operatera, a u skladu sa odobrenjem nadležnog organa ili

3)         na osnovu obrazložene odluke nadležnog organa.

Deponija ili deo deponije smatra se konačno zatvorenom posle izvršenog konačnog pregleda lokacije od strane nadležne inspekcije, provere svih izveštaja koje je operater dostavio, odnosno nakon obaveštavanja operatera o odluci o zatvaranju deponije.

Odredba stava 11. ovog člana ne umanjuje odgovornost operatera u skladu sa uslovima iz dozvole.

Posle zatvaranja deponije operater je dužan da deponiju održava, vrši nazor i kontrolu u periodu naknadnog održavanja, koji odredi nadležni organ za izdavanje dozvole, uzimajući u obzir rok u kojem deponija može predstavljati opasnost po životnu sredinu.

Proizvođač, vlasnik i/ili drugi držalac otpada, uključujući proizvođača i uvoznika proizvoda koji nakon upotrebe postaju posebni tokovi otpada i operatera na deponiji čuvaju osnovna dokumenta (evidencije, izveštaje i dr.) najmanje pet godina, osim ukoliko nije drugačije propisano ovim zakonom i posebnim propisom.

Jedinica lokalne samouprave vodi i čuva evidenciju o prikupljenom komunalnom otpadu, kao i popis neuređenih deponija i podatke o tome dostavlja Agenciji.

Agencija čuva originale izveštaja o otpadu najmanje 25 godina za potrebe statistike Republike Srbije o proizvodnji otpada.

Agencija jednom godišnje, najkasnije do 31. maja tekuće godine, kao i po potrebi, odnosno na zahtev, dostavlja podatke ministarstvu.

Ministar propisuje:

1)         metodologiju za prikupljanje podataka o upravljanju otpadom, obrazac dnevne evidencije, obrazac, način i rokove dostavljanja godišnjeg izveštaja;

2)         metodologiju za prikupljanje podataka o sastavu i količinama komunalnog otpada na teritoriji jedinice lokalne samouprave;

3)         metodologiju za prikupljanje podataka o vrstama i količinama otpada, uključujući i sekundarne sirovine, koje su stavljene u promet;

4)         metodologiju za prikupljanje podataka o neuređenim deponijama na teritoriji jedinice lokalne samouprave;

5)         metodologiju za prikupljanje podataka o proizvodima koji nakon upotrebe postaju posebni tokovi otpada, obrazac, način i rokove dostavljanja godišnjeg izveštaja."

Član 42.

Naziv člana 76. i član 76. menjaju se i glase:

"Registri u oblasti upravljanja otpadom

Član 76.

Nadležni organ za izdavanje dozvole za upravljanje otpadom, odnosno potvrde o izuzimanju od obaveze pribavljanja dozvole dužan je da vodi registar izdatih dozvola, odnosno registar izdatih potvrda o izuzimanju od obaveze pribavljanja dozvole i da podatke iz registra dostavlja Agenciji u roku od 15 dana od dana upisa u registar.

Ministarstvo vodi registar posrednika u upravljanju otpadom, odnosno trgovaca otpadom i podatke iz registra tromesečno dostavlja Agenciji.

Registar izdatih dozvola je baza podataka u kojoj se evidentiraju podaci o izdatim dozvolama za upravljanje otpadom i dozvolama za uvoz, izvoz i tranzit otpada.

Registar izdatih potvrda o izuzimanju od obaveze pribavljanja dozvole je baza podataka u kojoj se evidentiraju podaci o izdatim potvrdama o izuzimanju od obaveze pribavljanja dozvole.

Registar posrednika u upravljanju otpadom i trgovaca otpadom je baza podataka u kojoj se evidentiraju podaci o posrednicima, odnosno trgovcima otpadom.

Podaci upisani u registre iz st. 1. i 2. ovog člana su javni.

Evidencije, registri i druge zbirke podataka propisane ovim zakonom, vode se se u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti i zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata.

Ministar propisuje sadržinu, način vođenja i izgled registra izdatih dozvola za upravljanje otpadom, registra izdatih potvrda o izuzimanju od obaveze pribavljanja dozvole i registra posrednika u upravljanju otpadom i trgovaca otpadom."

Član 43.

U članu 79. stav 1. menja se i glasi:

"Pravno lice ili preduzetnik koje obavlja delatnost sakupljanja, transporta, tretmana, odnosno skladištenja, ponovnog iskorišćenja i odlaganja otpada naplaćuje svoje usluge prema ceni utvrđenoj u skladu sa zakonom."

U stavu 2. posle reči: "Cena usluge" dodaju se reči: "upravljanja otpadom, koja uključuje i prethodni tretman".

Stav 3. menja se i glasi:

"Cena usluge deponovanja otpada pokriva sve troškove uspostavljanja i rada deponije, uključujući finansijske garancije ili druge ekvivalentne instrumente i procenjene troškove zatvaranja i naknadnog održavanja lokacije za period od najmanje 30 godina, za sve vrste otpada na lokaciji."

Stav 6. menja se i glasi:

"Sredstva ostvarena od naknade iz stava 4. ovog člana prihod su budžeta Republike Srbije."

Posle stava 6. dodaju se novi st. 7. i 8. koji glase:

"Vlada propisuje kriterijume za klasifikaciju operatera koji vrše ponovnu upotrebu i reciklažu otpada, kao i drugih subjekata upravljanja otpadom.

Vlada na predlog ministarstva nadležnog za poslove životne sredine, ministarstva nadležnog za poslove privrede i ministarstva nadležnog za poslove finansija, bliže uređuje osnivanje, uslove, način funkcionisanja i organizovanja organizovanog tržišta otpadom."

Dosadašnji stav 7. postaje stav 9.

Član 44.

Član 80. menja se i glasi:

"Član 80.

Sredstva za finansiranje upravljanja otpadom u Republici Srbiji obezbeđuju se iz:

1)         budžeta Republike Srbije;

2)         budžeta autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave;

3)         fondova Evropske unije i drugih međunarodnih fondova;

4)         donacija, poklona, priloga, pomoći i sličnih izvora za upravljanje otpadom;

5)         kredita međunarodnih finansijskih institucija;

6)         drugih izvora u skladu sa zakonom.

Sredstva iz stava 1. ovog člana mogu se koristiti samo za svrhu određenu ovim zakonom i na način propisan zakonom kojim se uređuje zaštita životne sredine.

Sprovođenje Strategije i planova upravljanja otpadom, kao i izgradnja postrojenja za tretman, odnosno skladištenje, ponovno iskorišćenje i odlaganje otpada iz nadležnosti Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, finansira se u skladu sa zakonom."

Član 45.

Naziv člana 81. i član 81. menjaju se i glase:

"Korišćenje sredstava za finansiranje upravljanja otpadom

Član 81.

Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave sredstva iz člana 80. ovog zakona koriste za investicione i operativne troškove upravljanja otpadom, i to:

1)         izgradnju novih postrojenja za upravljanje otpadom, rekonstrukciju, revitalizaciju i iskorišćenje postojećih postrojenja;

2)         unapređenje organizacije upravljanja otpadom;

3)         upravljanje istrošenim baterijama i akumulatorima, otpadnim uljima, otpadnim gumama, otpadom od električnih i elektronskih proizvoda, otpadom od fluorescentnih cevi koje sadrže živu i otpadnim vozilima;

4)         podsticanje odvojenog sakupljanja otpada;

5)         implementaciju regionalnih, odnosno lokalnih planova upravljanja otpadom;

6)         razvoj informacionog sistema za upravljanje otpadom;

7)         pomoć u razvoju i primeni novih tehnologija za tretman otpada;

8)         sanaciju dugogodišnjeg zagađenja industrijskim i komunalnim otpadom;

9)         programe obrazovanja i jačanja svesti javnosti o pitanjima zaštite životne sredine i upravljanja otpadom;

10)       podsticanje tržišta recikliranih materijala i izvoz otpada za koji nema mogućnosti tretmana u Republici Srbiji;

11)       druge troškove, u skladu sa zakonom."

Član 46.

U članu 85. stav 1. tačka 1) posle reči: "upravljanja otpadom" dodaju se reči: "i programa prevencije stvaranja otpada".

Posle tačke 2) dodaju se tač. 2a) i 2b) koje glase:

"2a) ispunjenost uslova za postupanje sa proizvodnim ostacima kao sa nusproizvodima i posedovanje dokumenata kojima se dokazuje ispunjenost propisanih uslova;

2b) ispunjenost uslova za prestanak statusa otpada i tehničkih zahteva za pojedine vrste otpada koje prestaju da budu otpad;"

U tački 4) reči: "skladištenje, tretman, transport i odlaganje otpada" zamenjuju se rečima: "transport, tretman, odnosno skladištenje, ponovno iskorišćenje i odlaganje".

U tački 6) reči: "skladištenje, tretman i odlaganje" zamenjuju se rečima: "tretman, odnosno skladištenje, ponovno iskorišćenje i odlaganje".

U tački 7) posle reči: "u toku njegovog kretanja" dodaju se reči: "(poreklo, priroda, količina i odredište)".

U tački 9) posle reči: "uslova za rad," dodaju se reči: "posebno nadzor lokacije pre otpočinjanja operacija odlaganja radi utvrđivanja ispunjenosti uslova iz dozvole, kao i".

Član 47.

U članu 86. stav 1. tačka 1) menja se i glasi:

"1) naredi sprovođenje plana upravljanja otpadom i programa prevencije stvaranja otpada i njihovo ažuriranje, odnosno revidiranje;"

U tački 7) reči: "pravnom ili fizičkom licu" zamenjuju se rečima: "pravnom licu ili preduzetniku".

Posle tačke 10) dodaje se tačka 10a) koji glasi:

"10a) zabrani obavljanje poslova posredovanja u upravljanju otpadom, odnosno trgovine otpadom licu koje nije upisano u registar posrednika u upravljanju otpadom, odnosno registar trgovaca otpadom, odnosno naredi obavljanje poslova u skladu sa ovim zakonom;"

U tački 17) posle reči: "pravnom licu" dodaju se reči: "i preduzetniku".

U tački 18) posle reči: "pravnom licu" dodaju se reči: "i preduzetniku".

U tački 20) reči: "skladištenje, tretman ili odlaganje" zamenjuju se rečima: "tretman, odnosno skladištenje, ponovno iskorišćenje ili odlaganje".

U tački 21) posle reči: "tretman" dodaju se reči: "odnosno ponovno iskorišćenje".

Posle tačke 27) dodaje se tačka 27a) koja glasi:

"27a) naredi licu da ukloni uskladišteni otpad kada otpad skladišti na mestu za koje ne poseduje dozvolu za skladištenje otpada, kao i ako je istekao propisani period skladištenja, odnosno period na koji je dozvola za skladištenje izdata;"

U tački 30) reči: "odobrenje za lokaciju, odnosno", brišu se.

U tački 40) reči: "skladištenje, transport, tretman i odlaganje" zamenjuju se rečima: "transport, tretman, odnosno skladištenje, ponovno iskorišćenje i odlaganje".

Posle tačke 50) dodaje se tačka 50a) koja glasi:

"50a) naloži proizvođaču i uvozniku proizvoda koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada da vodi i čuva dnevnu evidenciju i dostavi godišnji izveštaj;".

Član 48.

U članu 88. stav 1. tačka 1) menja se i glasi:

"1) postupa sa proizvodnim ostatkom kao sa nusproizvodom suprotno propisanim uslovima i/ili ne poseduje dokaze o ispunjenosti tih uslova (čl. 8a i 8b);"

Posle tačke 1) dodaju se tač. 1a) i 1b koje glase:

"1a) krši odredbe o prestanku statusa otpada (član 8v);

1b) obavlja poslove bez plana upravljanja otpadom ili ne vrši njegovo ažuriranje u propisanom roku (član 15. st. 1. do 3);".

Posle tačke 2) dodaje se tačka 2a) koja glasi:

"2a) obavlja poslove posredovanja u upravljanju otpadom, odnosno trgovine otpadom suprotno odredbama ovog zakona (član 28a);".

Tačka 8) menja se i glasi:

"8) tretman otpada obavlja suprotno odredbama ovog zakona ili za mobilno postrojenje za tretman otpada ne pribavi dozvolu (član 37. st. 1. i 3);".

Posle tačke 8) dodaje se tačka 8a) koja glasi:

"8a) vrši ponovno iskorišćenje i odlaganje otpada suprotno članu 38. ovog zakona;".

Tačka 13) menja se i glasi:

"13) ne postupa u skladu sa članom 44. ovog zakona;".

Tačka 14) briše se.

Član 49.

U članu 90. stav 1. tačka 3) menja se i glasi:

"3) postupa suprotno članu 26. st. 1. i 3. ovog zakona;".

Tačka 12) menja se i glasi:

"12) ne postupa u skladu sa članom 75. st. 1, 2, 3, 5, 7, 8, 9, 13. i 14. ovog zakona.".

Tačka 13) briše se.

Stav 4. menja se i glasi:

"Za radnje iz člana 88. stav 1. ovog zakona i stav 1. ovog člana kazniće se preduzetnik novčanom kaznom od 250.000 do 500.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana."

Član 50.

Član 92. menja se i glasi:

"Član 92.

Novčanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u organu državne uprave, odgovorno lice u jedinici lokalne samouprave, imaocu javnih ovlašćenja, odnosno ovlašćenom pravnom licu, ako:

1)         ne vodi registar nusproizvoda i registar otpada koji je prestao da bude otpad i podatke iz registra ne dostavlja Agenciji (član 8g);

2)         ne donese regionalni, odnosno lokalni plan upravljanja otpadom usklađen sa nacionalnim planom i ne dostavi ga ministarstvu u propisanom roku (čl. 12, 13. i 14. stav 3);

3)         ne obezbedi i ne sprovodi upravljanje otpadom na teritoriji jedinica lokalne samouprave pod uslovima i na način utvrđenim zakonom, strategijom i sporazumom skupština jedinica lokalne samouprave (član 21. stav 1);

4)         vrši ispitivanje otpada bez propisanog ovlašćenja ili suprotno izdatom ovlašćenju ili u vršenju poslova postupa na protivpravan, nemoralan i nedostojan način (član 24. stav 4);

5)         ako ne uredi selekciju i odvojeno sakupljanje otpada, ne obezbeđuje odlaganje otpada iz domaćinstva u kontejnere ili na drugi način, ne organizuje i ne opremi centre za sakupljanje otpada iz domaćinstva koji nije moguće odložiti u kontejnere za komunalni otpad (član 43. stav 4);

6)         ne izvrši evidenciju divljih deponija i postojećih nesanitarnih deponija - smetlišta na svom području i ne obezbedi uklanjanje i sanaciju, ne izradi projekat sanacije i rekultivacije za postojeće nesanitarne deponije - smetlišta na način i u roku propisnim ovim zakonom i ne dostavi radni plan postrojenja sa programom korektivnih mera i dinamikom prilagođavanja rada postrojenja (član 43. st. 7, 8. i 9);

7)         izda dozvolu ako uz zahtev za njeno izdavanje nije podneta propisana dokumentacija (član 62);

8)         ne obaveštava javnost na način propisan ovim zakonom (član 69);

9)         ne dostavi Agenciji izveštaje o realizaciji planova u propisanom roku (član 74. st. 2, 3, 4. i 5);

10)       ne postupa u skladu sa članom 75. st. 10, 15, 16. i 17. ovog zakona;

11)       ne vodi registar izdatih dozvola za upravljanje otpadom, odnosno registar izdatih potvrda o izuzimanju od obaveze pribavljanja dozvole, odnosno registar posrednika u upravljanju otpadom, odnosno trgovaca otpadom i podatke iz registra ne dostavlja Agenciji (član 76. st. 1. i 2);

12)       nenamenski koristi sredstva za upravljanje otpadom (član 81)."

Član 51.

U članu 5. tačka 30), članu 8. stav 4, članu 27. st. 1, 2. i 4, članu 35. stav 1, članu 41. stav 4, članu 45. st. 2, 3, 4. i 5, članu 46. stav 1, stav 2. tač. 2) i 6), stav 3, 4, 7. i 9, članu 47. stav 7, članu 48. st. 4. i 7, članu 51. stav 3, članu 52. st. 5. i 8, članu 53. stav 3, članu 54. st. 2. i 3, članu 57. st. 3. i 4, članu 78. stav 1, članu 86. stav 1. tač. 6), 21) i 46), članu 88. stav 1. tačka 7) reč: "vlasnikˮ u odgovarajućem padežu zamenjuje se rečima: "vlasnik i/ili drugi držalacˮ u odgovarajućem padežu.

U članu 5. tač. 23) i 33), članu 6. tač. 2) i 5), članu 15. stav 1. tačka 4) i stav 4, članu 33. stav 1. tačka 1), članu 34. st. 1. i 3. i stav 4. tačka 2), članu 35. st. 1, 5. i 7, članu 50. st. 6. i 8, članu 51. stav 4, članu 53. stav 2. i članu 71. stav 4. posle reči: "tretman" u odgovarajućem padežu dodaju se reči: "odnosno ponovno iskorišćenje" u odgovarajućem padežu.

U članu 5. tačka 19) reči: "fizičko ili pravno lice", u odgovarajućem padežu zamenjuju se rečima: "pravno lice ili preduzetnik" u odgovarajućem padežu.

U nazivu člana 27. reč: "vlasnikaˮ u odgovarajućem padežu zamenjuje se rečima: "vlasnika i držaoca otpadaˮ u odgovarajućem padežu.

U članu 27. stav 2. reč: "vlasništvoˮ zamenjuje se rečima: "vlasništvo i/ili državinaˮ.

U članu 27. stav 3. reči: "držalac (vlasnik)ˮ zamenjuju se rečima: "vlasnik i/ili drugi držalacˮ.

U članu 27. stav 5. reči: "fizičkih i pravnih licaˮ zamenjuju rečima: "pravnih lica ili preduzetnikaˮ.

U članu 33. stav 5. posle reči: "tretirati" dodaju se reči: "odnosno ponovno iskoristiti".

U članu 60. st. 1. i 3, članu 77. stav 1. tačka 5), članu 78. stav 1. i članu 84. st. 4. i 5. reči: "skladištenje, tretman i odlaganje" u odgovarajućem padežu zamenjuju se rečima: "tretman, odnosno skladištenje, ponovno iskorišćenje i odlaganje" u odgovarajućem padežu.

U članu 60. stav 2. reči: "skladištenje, tretman i odlaganje" zamenjuju se rečima: "sakupljanje, transport, tretman, odnosno skladištenje, ponovno iskorišćenje i odlaganjeˮ.

U nazivu člana 78. posle reči: "proizvođača" dodaje se zapeta, a reči: "i vlasnikaˮ zamenjuju se rečima: "vlasnika i držaoca".

Član 52.

Propisi koji se donose na osnovu ovog zakona doneće se u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Vlada će doneti Strategiju upravljanja otpadom u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave dužna je da uskladi regionalne i lokalne planove upravljanja otpadom u roku od godinu dana od dana donošenja strategije iz stava 2. ovog člana.

Član 53.

Jedinica lokalne samouprave dužna je:

1)         da uredi selekciju i odvojeno sakupljanje otpada radi reciklaže najkasnije u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona, odnosno organizuje selektivno i odvojeno sakupljanje otpada radi reciklaže najkasnije u roku od tri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona;

2)         da organizuje i opremi centre za sakupljanje otpada iz domaćinstva najkasnije u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona;

3)         da izradi evidenciju divljih deponija u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona;

4)         da izradi evidenciju i projekte sanacije i rekultivacije postojećih nesanitarnih deponija - smetlišta, na koje saglasnost daje ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina, najkasnije u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona;

5)         da u sporazumu sa jednom ili više jedinica lokalne samouprave iz člana 34. stav 1. Zakona o upravljanju otpadom ("Službeni glasnik RS", br. 36/09 i 88/10), odredi lokaciju za izgradnju i rad postrojenja za tretman, odnosno skladištenje, ponovno iskorišćenje i odlaganje otpada na svojoj teritoriji, najkasnije u roku od tri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Evidencija i projekti sanacije postojećih nesanitarnih deponija - smetlišta sadrže podatke o lokaciji, prostornim i geometrijskim karakteristikama, vrstama i količinama odloženog otpada, rokove njihove sanacije i rekultivacije, kao i druge podatke od značaja za utvrđivanje i sprovođenje projekata iz stava 1. tačka 2) ovog člana, u skladu sa posebnim propisom.

Član 54.

Javno komunalno preduzeće koje upravlja postojećim nesanitarnim deponijama - smetlištima komunalnog otpada dužno je da pripremi i dostavi ministarstvu, odnosno nadležnom organu autonomne pokrajine na odobrenje plan prilagođavanja postrojenja do 31. decembra 2017. godine, uzimajući posebno u obzir uslove iz člana 64. Zakona o upravljanju otpadom ("Službeni glasnik RS", br. 36/09 i 88/10) i sve korektivne mere za koje operater smatra da su potrebne u cilju usklađivanja sa zahtevima ovog zakona, osim sa zahtevima koji se odnose na uslove za određivanje lokacije, u skladu sa propisom kojim se uređuje odlaganje otpada na deponije.

Nadležni organ dužan je da, na osnovu dostavljenog plana prilagođavanja postrojenja, donese do 31. decembra 2018. godine odluku da li postrojenje može da nastavi sa radom prema dostavljenom planu prilagođavanja, u skladu sa važećim propisima.

Nadležni organ, što je pre moguće, preduzima odgovarajuće mere za zatvaranje nesanitarnih deponija – smetlišta komunalnog otpada iz stava 1. ovog člana za koje nije doneta odluka da mogu da nastave sa radom, u skladu sa ovim zakonom i projektom za zatvaranje i sanaciju.

Nadležni organ, na osnovu plana prilagođavanja postrojenja, odobrava potrebne radove i određuje rok za ispunjenje zahteva u skladu sa ovim zakonom, propisom kojim se uređuje odlaganje otpada na deponije, osim sa zahtevima koji se odnose na uslove za određivanje lokacije utvrđenim propisom kojim se uređuje odlaganje otpada na deponije.

Pravna i fizička lica uskladiće svoje poslovanje sa odredbama ovog zakona u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Na zahteve za izdavanje dozvole za upravljanje otpadom koji su podneti pre stupanja na snagu ovog zakona primenjuju se odredbe zakona koji je važio u vreme podnošenja zahteva.

Član 55.

Odlaganje, odnosno dekontaminacija uređaja iz člana 52. stav 5. Zakona o upravljanju otpadom ("Službeni glasnik RS", br. 36/09 i 88/10) koji sadrže PCB i odlaganje PCB iz tih uređaja, izvršiće se najkasnije do 31. decembra 2019. godine.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, vlasnik i/ili drugi uređaja koji sadrži između 0,05-0,005 procenata masenog udela PCB dužan je da obezbedi odlaganje, odnosno dekontaminaciju uređaja po prestanku njihove upotrebe.

Plan zamene, odnosno odlaganja i dekontaminacije uređaja koji sadrži PCB vlasnik i/ili drugi uređaja dužan je da donese do 31. decembra 2017. godine.

Član 56.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", osim odredaba člana 5. ovog zakona u delu koji se odnosi na obaveštavanje Evropske unije o prestanku statusa otpada, koje se primenjuju od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji, kao i odredaba člana 18. ovog zakona i odredaba člana 42. ovog zakona u delu koji se odnosi na obavezu vođenja registra posrednika u upravljanju otpadom, odnosno trgovaca otpadom i obavezu tromesečnog dostavljanja podataka koje se primenjuju od 2020. godine.

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA I CILJEVI KOJI SE OSTVARUJU

Proces pridruživanja Evropskoj uniji i usvajanje pravnih tekovina EU ima značajan uticaj na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou. Iskustva iz zemalja članica, stečena tokom procesa pridruživanja Evropskoj uniji, pokazuju da je efikasna, odgovarajuća i blagovremena pripremna faza na svim nivoima, preduslov za uspešnu strategiju pridruživanja. Oko jedne trećine propisa Evropske unije se odnose ili utiču na političke ili tehničke aspekte zaštite životne sredine, a 26% ukupnih troškva aproksimacije u oblasti životne sredine, koje imaju značajan uticaj na nacionalni, regionalni i lokalni nivo, proizilazi iz propisa EU u oblasti upravljanja otpadom.

Nacionalnom Strategijom za aproksimaciju u oblasti životne sredine Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", broj 80/11) i Nacionalnim Programom za usvajanje pravnih tekovina EU za period 2013-2016. predviđena jerevizijaZakona o o upravljanju otpadom, radi potpune transpozicije Okvirne direktive o otpadu 2008/98/ES i Direktive 96/59/ES o odlaganju PCB i PCT i Direktiva o industrijskim emisijama 2010/75/EU.

Napredak koji je učinjen na polju transpozicije pravnih tekovina EU u oblasti životne sredine u poslednjih nekoliko godina, a posebno upravljanja otpadom rezultirao je donošenjem zakona i pratećih podzakonskih akata u Republici Srbiji:

  • Zakona o upravljanju otpadom ("Službeni glasnik RS", br. 36/09 i 88/10-u daljem tekstu: Zakon) - (36 podzakonskih akata) i
  • Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu ("Službeni glasnik RS", broj 36/09) - (12 podzakonskih akata).

Iako su brz tempo transpozicije i primeri iz prakse uslovili da Zakon o upravljanju otpadom, koji je usvojen 2009. godine, bude dopunjen i izmenjen tokom 2010. godine, određene pravne praznine i dalje postoje, imajući posebno u vidu zahteve iz važećih direktiva EU (Okvirna direktiva o otpadu 2008/98/ES, Direktiva o deponovanju 1999/31/EC, Direktiva o industrijskim emisijama 2010/75/EUi Direktiva o odlaganju PCB i PCT 96/59/ EC).

U 2014. godini sprovedeni su eksplanatorni i bilateralni skrining za poglavlje 27 – Životna sredina. U Postskrining dokumentu – Status i planovi prenošenja i sprovođenja pravnih tekovina EU za poglavlje 27 – životna sredina i klimatske promene, izrađenom i usvojenom nakon sprovedenog skrininga, sadržana je obaveza Republike Srbije koja se odnosi na usklađivanja nacionalnog zakonodavstva sa propisima EU u oblasti upravljanja otpadom, između ostalog i sa Okvirnom direktivom o otpadu 2008/98/ES do 2016. godine, odnosno u pogledu potpunog usklađivanja do 2018. godine.

Zakonom o upravljanju otpadom ("Službeni glasnik RS", br. 36/09 i 88/10) uređene su: vrste i klasifikacija otpada (čl. 7. i 8); planiranje upravljanja otpadom (čl. 9-16); subjekti upravljanja otpadom (čl. 17-24); odgovornosti i obaveze u upravljanju otpadom (čl. 25-31); organizovanje upravljanja otpadom (čl. 32-46); upravljanje posebnim tokovima otpada (čl. 47-58); uslovi i postupak izdavanja dozvola (čl. 59-70); prekogranično kretanje otpada (čl. 71-73); izveštavanje o otpadu i baza podataka (čl. 74-76); finansiranje upravljanja otpadom (čl. 77-82); nadzor (čl. 83-87); kazne (čl. 88-92); i druga pitanja od značaja za upravljanje otpadom (čl. 93-105). Na osnovu zakona doneti su podzakonski akti kojima se uređuju pojedina pitanja iz oblasti upravljanja otpadom.

Za usklađivanje sa propisima EU, pored izmena i dopuna koje se predlažu ovim zakonom, relevantne su i izmene određenih podzakonskih propisa koji se odnose na izdavanje dozvola, sistem izveštavanja, finansiranja upravljanja otpadom, ali i donošenje novih propisa.

U skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom doneta je Strategija upravljanja otpadom za period 2010-2019. godine ("Službeni glasnik RS", broj 29/10). Revizija ove strategije je potrebna radi usklađivanja sa strateškim dokumentima predviđenim važećom Okvirnom direktivom o otpadu 2008/98/EC, predloženim izmenama i dopunama zakona, kao i u cilju efikasnije implementacije strategije.

Niz propisa povezan je sa predloženim izmenama i dopunama.

Pravilnik o obrascu zahteva za izdavanje dozvole za skladištenje, tretman i odlaganje otpada ("Službeni glasnik RS", broj 72/09) propisuje sadržini obrasca koji operater postrojenja podnosi nadležnom organu za izdavanje dozvole za skladištenje, tretman i odlaganje otpada. Ovim izmenama i dopunama zakona predložena je i dopuna zahteva za izdavanje dozvole.

Pravilnik o sadržini i izgledu dozvole za skladištenje, tretman i odlaganje otpada ("Službeni glasnik RS", broj 96/09) propisuje sadržinu i izgled dozvole za skladištenje, tretman i odlaganje otpada. Ovim izmenama i dopunama zakona predložene su izmene i dopune sadržine dozvole.

Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine ("Službeni glasnik RS", br. 135/04 i 25/15) propisuje obavezu operatera da pribavi dozvolu nadležnog organa za rad postrojenja i obavljanje aktivnosti. Dozvolom se odobrava: rad novog postrojenja i obavljanje njegove aktivnosti; rad i bitne izmene u radu, odnosno funkcionisanju postojećeg postrojenja; otpočinjanje rada postrojenja posle dobijanja dozvole osim za vreme probnog rada kao i nakon probnog rada a najduže još 240 dana po njegovom završetku, pod uslovom da su u toku trajanja probnog rada svi rezultati merenja zagađivanja činilaca životne sredine u skladu sa propisanim dozvoljenim vrednostima i da to potvrđuje nalaz komisije za tehnički pregled postrojenja. Ovim izmenama i dopunama zakona predloženo je povezivanje sa navedenim zakonom u oblasti izdavanja dozvola. predloženo je povezivanje sa navedenim zakonom u oblasti izdavanja dozvola.

Uredba o utvrđivanju Programa dinamike podnošenja zahteva za izdavanje integrisane dozvole ("Službeni glasnik RS", broj 108/08) u okviru Programa dinamike propisuje rokove prema kojima se podnose zahtevi za izdavanje integrisane dozvole po vrstama aktivnosti postojećih postrojenja, od novembra 2009. do marta 2014. godine (npr. za upravljanje otpadom: postrojenja za odlaganje/tretman neopasnog otpada - biološki i fizičko-hemijski tretman i deponije, isključujući deponije inertnoga otpada, kao rok predviđen je januar 2013. godine - decembar 2013. godine).

Uredbom o proizvodima koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada, obrascu dnevne evidencije o količini i vrsti proizvedenih i uvezenih proizvoda i godišnjeg izveštaja, načinu i rokovima dostavljanja godišnjeg izveštaja, obveznicima plaćanja naknade, kriterijumima za obračun, visinu i način obračunavanja i plaćanja naknade ("Službeni glasnik RS", br. 54/10, 86/11, 15/12 i 3/14), utvrđeni su visina i način obračunavanja i plaćanja naknade za proizvode koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada.

Zakonom o prestanku važenja Zakona o Fondu za zaštitu životne sredine ("Službeni glasnik RS", broj 93/12) prestao je sa radom Fond za zaštitu životne sredine.

Uredba o visini i uslovima za dodelu podsticajnih sredstava ("Službeni glasnik RS", br. 88/09, 67/10, 101/10, 16/11, 86/11, 35/12, 48/12, 41/13 i 81/14) kojom su utvrđeni visina i uslovi za dodelu podsticajnih sredstava za ponovnu upotrebu i iskorišćenje otpada kao sekundarne sirovine ili za dobijanje energije: otpadnih guma; otpadnih baterija i akumulatora; otpadnih ulja kao sekundarne sirovine, električne i elektronske opreme, proizvodnju kesa - tregerica za višekratnu upotrebu: debljine preko 20 mikrona i debljine preko 20 mikrona koje sadrže biorazgradive aditive.

Pravilnik o usklađenim iznosima podsticajnih sredstava za ponovnu upotrebu, reciklažu i korišćenje određenih vrsta otpada ("Službeni glasnik RS", broj 30/15) i Pravilnik o usklađenim iznosima nakanade za upravljanje posebnim tokovima otpada ("Službeni glasnik RS", broj 31/15) su pravilnici koji se donose godišnje.

Zakon o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", br. 72/09, 81/09, 24/11, 121/12, 42/13-US, 50/13-US, 98/13-US, 132/14 i 145/14) propisuje uslove i način uređenja prostora, uređivanje i korišćenje građevinskog zemljišta i izgradnju objekata. Ovim zakonom propisan je probni rad objekta i izdavanje upotrebne dozvole (čl. 157. i 158).

Zakon o budžetskom sistemu ("Službeni glasnik RS", br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13-ispravka, 108/13, 142/14, 68/15 i 103/15) sa kojim se u pogledu finansiranja usklađuju i zakoni u oblasti životne sredine, kao sistemskim zakonom.

Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti ("Službeni glasnik RS", br.97/08, 104/09 – dr.zakon, 68/12 – US i 107/12).

Jedan od razloga za predlaganje izmena i dopuna ovog zakona je usklađivanje određenih zakonodavno-pravnih rešenja sa propisima EU u oblasti upravljanja otpadom. Ovim izmenama i dopunama predloženo je usklađivanje sa nekim od relevantnih direktiva EU u ovoj oblasti i to sa: Okvirnom direktivom o otpadu 2008/98/ES, Direktivom o deponovanju 1999/31/EC, delom Direktive o industrijskim emisijama 2010/75/EC – u delu koji se odnosi na insineracijui Direktivom o odlaganju PCB i PCT 96/59/ ES

Takođe, jednu od ključnih izmena predstavlja i usklađivanje sa drugim važećim propisima u oblasti zaštite životne sredine i obezbeđivanje efikasnije primene propisa. Ovo se najpre odnosi nausklađivanje saZakonom o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja. Naime predloženim izmenama i dopunama obezbediće se kontinuitet u radu novih postrojenja koja podležu izdavanju integrisane dozvole, i to za period od početka probnog rada i 240 dana nakon probnog rada, odnosno do dobijanja integrisane dozvole, tako što bi u tom periodu ova postrojenja radila na osnovu pribavljene dozvole u skladu sa propisima u oblasti upravljanja otpadom. Ovim izmenama i dopunama urediće se bliže i pitanja troškova upravljanja medicinskim otpadom, što će obezbediti efikasniju primenu propisa. Razlog ovih izmena i dopuna jeste i preciziranje pojedinih odredaba koje se odnose na: uslove za oduzimanje ovlašćenja za ispitivanje otpada, sadržinu zahteva i dozvole za odlaganje otpada na deponije i termički tretman otpada, razloge za izmenu i oduzimanje dozvole, a u cilju njihove efikasnije primene.

Takođe, jedan od značajnijih razloga za predlaganje izmena i dopuna ovog zakona je obezbeđivanje usklađenosti zakonodavno-pravnih rešenja u oblasti upravljanja otpadom, koja se odnose na sistem finansiranja upravljanja otpadom nakon stupanja na snagu Zakona o prestanku važenja Zakona o Fondu za zaštitu životne sredine, septembra 2012. godine, koji se dosad ostvarivao preko ovog Fonda. Naime, stupanjem na snagu ovog zakona, prestao je sa radom Fond za zaštitu životne sredine. Sobzirom na nastalu situaciju, u cilju uspostavljanja kontinuiranog funkcionisanja sistema finansiranja zaštite životne sredine, predložene su izmene zakona i u ovom delu, a u skladu sa odredbama Zakona o budžetskom sistemu i odredbama Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine.

Težište politike zaštite životne sredine razvijenih zemalja, uključujući zemlje EU predstavlja visok nivo zaštite životne sredine i njeno utemeljenje na ekonomskim principima ("zagađivač plaćaˮ). Rešavanje problema zagađenja životne sredine i adekvatno upravljanja otpadom, uzima u obzir primenu principa "zagađivač plaća" u skladu sa Preporukom Saveta 75/436 Euratom, ECSC, EEC o određivanju troškova i akcija javne vlasti u oblasti zaštite životne sredine – princip "zagađivač plaća" (Council Recommendation 75/436 Euratom, ECSC, EEC – Polluter Pay Principle).

Izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom ostvaruju se opšti ciljevi ustanovljeni zakonom, odnosno primena načela "zagađivač plaćaˮ ustanovljenog Zakonom o zaštiti životne sredine pod jednakim uslovima za sva pravna lica koja obavljaju privrednu delatnost na teritoriji Republike Srbije. Utvrđuje se finansiranje upravljanja otpadom i korišćenje sredstava za finansiranje upravljanja otpadom u skladu sa rešenjima predviđenim u predloženim izmenama i dopunama zakona kojim se uređuje zaštita životne sredine, a kojim se ustanovljava budžetski fond za te namene (Zeleni Fond Republike Srbije).

Ovim izmenama vrši se takođe i usklađivanje zakona sa odredbama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, uspostavljanjem direktne veze između dva propisa, tako da se sve evidencije, registri i druge zbirke podataka propisane ovim zakonom, vode u skadu sa zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti.

Predloženim izmenama i dopunama zakona takođe se stvara pravni osnov za dalje uređenje organizovanog tržišta otpada. Razvoj konkurencije i zdravih tržišnih uslova poslovanja doveo bi i do smanjenja cena. Uređenim trgovanjem preko organizovanog tržišta otpadom smanjuju se troškovi javnih nabavki i ceo proces postaje brži i transparentniji. Trgovina putem organizovanog tržišta otpadom i razvoj sakupljačke mreže je od nacionalnog značaja za promet sekundarnih sirovina i razvoj reciklažne industrije u Srbiji. Pored toga, organizovano tržište obezbedilo bi osnov za nova zapošljavanja i razvoj zelene ekonomije. Uspostavljanje zelene (cirkularne) ekonomije predstavlja veliku razvojnu šansu za Srbiju. Zelena ekonomija je koncept privrednog razvoja koji obezbeđuje rastući trend privrednih aktivnosti na bazi potreba savremenog društva i koji uzima u obzir održivost resursa njihovom ponovnom upotrebom, odnosno reciklažom i očuvanjem životnog prostora. Veoma značajno sredstvo za ostvarenje strateških ciljeva održive politike u oblasti zelene ekonomije je organizovano tržište otpada kao funkcionalni okvir kojim se reguliše tržište otpadom na način kojim se omogućava transparentnost prometa otpada i usluga i kojim se uravnotežava ponuda i potražnja a istovremeno i obezbeđuje puna primena politike podsticaja u oblasti upravljanja otpadom. Cilj je da zelena ekonomija postane potpuno transparentna i usaglašena sa direktivama EU i jedna od pokretačkih snaga razvoja domaće privrede.

Takođe, predložena zakonodavna rešenja koja se odnose na klasifikaciju operatera upravljanja otpadom, doprinose utvrđivanju jasnijih pravila i procedura, većoj transparentnosti u oblasti upravljanja otpadom, podsticanju lojalne konkurentnosti, smanjenje rizika neadekvatnog zbrinjavanja otpada kao i stimulisanje ulaganja u sistem upravljanja otpadom i unapređenje celokupnog sistema upravljanja otpadom.

Predložena zakonodavna rešenja nemaju negativno dejstvo na privredne subjekte, naprotiv, doprineće efikasnijoj primeni propisa, jer se odnose na popunjavanje pravnih praznina, preciziranje odredaba, obezbeđivanje kontinuiteta u radu novih postrojenja koja podležu izdavanju integrisane dozvole, kao i na sistem finansiranja i u vezi su sa prestankom rada Fonda za zaštitu životne sredine. Takođe, predložena zakonska rešenja istovremeno obezbeđuju kontinuitet u funkcionisanju sistema finansiranja zaštite životne sredine, uključujući i upravljanje posebnim tokovima otpada. Imajući u vidu značaj pitanja koja su u praksi pokazala neophodnost njihovog preciznijeg definisanja, kao i potrebu popunjavanja pravnih praznina i usklađivanja sa propisima EU, a sve radi efikasnije primene propisa, sačinjen je predlog dopuna ovog zakona.

III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA

Članom 1. predloženi su izuzeci od primene odredaba ovog zakona (član 4) kao i izuzeci od primene odredaba zakona u meri u kojoj je upravljanje otpadom uređeno drugim propisima. Navedena izmena predstavlja direktno usklađivanje odredaba zakona sa članom 2. Okvirne Direktive 2008/98/EC evropskog Parlamenta i Saveta o otpadu, koja detaljno uređuje izuzeće od primene odredaba te Direktive.

U članu 2. predložene su izmene i dopune člana 5. Zakona, koji uređuje značenje izraza, a koje se odnose na preciziranje i definisanje određenih pojmova kao što su: bio otpad, deponija, držalac, farmaceutski, medicinski otpad, inertni otpad, mobilno postrojenje za upravljanje otpadom, najbolje dostupne tehnike, odvojeno sakupljanje, odlaganje otpada, otpad, otpad od građenja i rušenja, ponovno iskorišćenje otpada, ponovna upotreba, posrednik, prevencija, priprema za ponovnu upotrebu otpada, proizvođač otpada, proizvođač proizvoda, reciklaža, sakupljanje otpada, trgovac, tretman otpada. Veći deo predloženih izmena ovog člana predstavlja usklađivanje sa pojmovima utvrđenim članom 3. Okvirne direktive o otpadu 2008/98/EC, kao i usklađivanje sa definicijama datim u Direktivi 1999/31 o deponijama. Takođe, preciziranje pojedinih pojmova, kao što su pojmovi farmaceutskog, medicinskog otpada, mobilnog postrojenja, predloženo je i sa stanovišta efikasnije primene odredaba zakona i boljeg funkcionisanja celokupnog sistema upravljanja otpadom.

U članu 3. zakona predložena je dopuna člana 6. Zakona koji se odnosi na načela, u smislu dopune osnovnih načela upravljanja otpadom i to uvođenjem principa samodovoljnosti kojise sastoji u uspostavljanjuintegrisane i odgovarajuće mreže postrojenja za ponovno iskorišćenje i odlaganje mešanog komunalnog otpada sakupljenog iz domaćinstava, kao i izmena principa hijerarhije upravljanja otpadom u smislu uređivanja prioriteta u upravljanju: prevencija; priprema za ponovnu upotrebu; reciklaža; ostale operacije ponovnog iskorišćenja (ponovno iskorišćenje u cilju dobijanja energije i dr.); odlaganje otpada. Ove izmene predstavljaju usklađivanje sa članom 4. Okvirne direktive o otpadu 2008/98/EC evropskog Parlamenta i Saveta.

Članom 4. predložena je dopuna člana 8. Zakona koji se odnosi na klasifikaciju otpada. Ova izmena predstavlja usklađivanje sa članom 3. stav 1. tačka 2. Aneksa III Direktive - definicija opasnog otpada, prema kojoj opasan otpad pretstavlja otpad koji sadrži jednu ili više supstanci sadržanih u Aneksu III. Ovaj Aneks sadrži samo karakteristike otpada koje ga čine opasnim (H listu) ali ne i Kategorije otpada (listu Q), Listu komponenti otpada koje ga čine opasnim (C listu), ni Listu kategorija ili srodnih tipova opasnog otpada prema njihovoj prirodi ili prema aktivnosti kojom se stvaraju (Y listu). U vezi sa navedenim listama, u Aneksu III Direktive navodi se da će metode koje se upotrebljavaju za utvrđivanje karakteristika otpada koje ga čine opasnim, biti propisane putem standarda (tehničkih zahteva). Ponovna klasifikacija opasnog otpada u neopasan otpad, odnosno kada se otpad može smatrati neopasnim otpadom propisana je u skladu sa članom 7. tač. 4. i 6. Direktive.

U članu 5. uređen je nusproizvod dodavanjem novih čl. 8a, 8b, 8v i 8g, odnosno utvrđeni su uslovi pod kojima se može postupati sa materijom ili predmetom nastalim u procesu proizvodnje kao sa nusproizvodom; takođe dat je izuzetak kada se proizvodni ostatak ipak smatra otpadom i pored ispunjenosti svih propisanih uslova za status nusproizvoda (veza sa smernicama EU). Uređen je i način dokazivanja ispunjenosti uslova za nusproizvod (član 8b). Dopuna zakona u ovom delu predstavlja usklađivanje sa institutom nusproizvoda utvrđenim članom 5. Direktive 2008/98/EC Evropskog Parlamenta i Saveta o otpadu, kao novim pravnim institutom EU u ovoj oblasti.

Istim članom, dodavanjem novog člana 8v uređen je i prestanak statusa otpada tako što su propisani uslovi kada pojedine vrste otpada koje su bile podvrgnute operacijama ponovnog iskorišćenja i reciklaže, prestaju da budu otpad pod utvrđenim uslovima. Takođe, predviđeno je da se količine materija ili predmeta koje su prestale da budu otpad, uračunavaju u ukupne količine recikliranog i iskorišćenog otpada za potrebe ispunjavanja nacionalnih ciljeva reciklaže i ponovnog iskorišćenja koji su utvrđeni za ambalažni otpad, otpadna vozila, otpadnu električnu i elektronsku opremu i otpadne baterije i akumulatore. Predloženo je ovlašćenje ministra za propisivanje tehničkih zahteva za pojedine vrste otpada koje, u skladu sa propisima Evropske unije, prestaju da budu otpad kao i tehničke zahteve za druge vrste otpada za koje prema smernicama EU nije predviđeno da li postaju otpad, kao i za propisivanje drugih posebnih kriterijuma za utvrđivanje prestanka statusa otpada. Predviđeno je da ocenu usaglašenosti pojedinih vrsta otpada sa tehničkim zahtevima, sprovodi vlasnik i/ili drugi držalac otpada, dok ocenjivanje usaglašenosti sa tehničkim zahtevima drugih vrsta proizvoda (za koje smernicama Evropske unije nije uređeno da li prestaju da budu otpad) sprovodi ministarstvo i izdaje ispravu o usaglašenosti proizvoda, a sve u skladu Zakonom o tehničkim zahtevima za proizvode, uzimajući u obzir praksu EU o proglašenju prestanka statusa otpada. Dopuna zakona u ovom delu predstavlja usklađivanje sa članom 6. Direktive 2008/98/EC evropskog Parlamenta i Saveta o otpadu, koji uređuje kraj statusa otpada. Istim članom, dodavanjem novog člana 8G, predloženo je da ministarstvo vodi registar nusproizvoda i registar otpada koji je prestao da bude otpad, a na osnovu izdatih potvrda.

Članom 6. predložena je dopuna člana 9. stav 1. tačka 2) Zakona koji se odnosi na vrste planskih dokumenata, i kojim se uvodi Program prevencije stvaranja otpada. Navedena izmena predstavlja usklađivanje sa čl. 28. i 29. Direktive 2008/98/EC, koji se odnose na planska dokumenta.

Članom 7. predložena je izmena člana 10. Zakona koji uređuje Strategiju i to u delu koji se odnosi na definisanje pojma i sadržine Strategije koju čine: analiza i stanje upravljanja otpadom, nacionalni ciljevi i Nacionalni plan upravljanja otpadom. Predviđeno je i ovlašćenja Vlade za njeno donošenje i rok važenja od šest godina sa mogućnošću revidiranja jednom u tri godine. Navedena dopuna predstavlja usklađivanje sa čl. 28. i 29. Direktive 2008/98/EC, koji se odnose na planska dokumenta i njihovu sadržinu, uz istovremeno obezbeđivanje njihove efikasnije implementacije s obzirom na trenutno stanje planskih dokumenata u Republici Srbiji u ovoj oblasti.

Članom 8. predviđena je izmena člana 11. Zakona, tako što je predložena sadržina Nacionalnog plana: vrsta, količina, poreklo otpada, postojeći sistem sakupljanja, mreža postrojenja, procena potrebe za novim sistemom, plan za implementaciju smanjenja količina biorazgradivog otpada, koji se odlaže na deponije, kriterijumi za lokacije, organizaciju upravljanja, visinu finansiranja, mere i smernice za sprovođenje plana, način i rokovi sprovođenja, kao i sadržina samih mera i smernica za sprovođenje Nacionalnog plana. Predložena izmena takođe predstavlja usklađivanje sa članom 28. tač. 2, 3. i 4. Okvirne direktive o otpadu 2008/98/EC koji propisuje sadržinu programa prevencije upravljanja otpadom.

Članom 9. predviđena je dopuna Zakona novim članom 11a koji se odnosi na Programe prevencije stvaranja otpada, kojim se utvrđuju ciljevi i mere prevencije stvaranja otpada, i procena mera prevencije, predviđa ovlašćenje Vlade za njihovo donošenje, period donošenja od šest godina, mogućnost revidiranja jedanput u tri godine i ovlašćenje ministra za propisivanje liste mera prevencije stvaranja otpada. Ova dopuna predstavlja usklađivanje sa članom 29. Okvirne direktive o otpadu 2008/98/EC koji se odnosi na programe prevencije.

U članu 10. predviđena je izmena člana 12. Zakona u pogledu broja stanovnika potrebnih za donošenje regionalnih planova upravljanja otpadom. Ova izmena je predložena u skladu sa strateškim pravcima sadržanim u nacrtu revizije Strategije upravljanja otpadom 2010-2019.

Članom 11. predviđena je izmena člana 14. Zakona u pogledu preciziranja da regionalni i lokalni planovi upravljanja otpadom moraju biti u skladu sa nacionalnim planom i propisivanja roka dostavljanja Ministarstvu, kao i u pogledu preciziranja terminologije u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji.

Članom 12. predložena je izmena člana 16. Zakona koji se odnosi na radni plan postrojenja za upravljanje otpadom. Ova dopuna je izvršena u skladu sa Direktivom o industrijskim emisijama 2010/75/EC. Takođe, dopuna u ovom članu sastoji se i u propisivanju da se za nesanitarne deponije-smetlišta izrađuju projekti sanacije i rekultivacije, propisivanju davanja saglasnosti na planove, a sadrži i ovlašćenje ministra da propisuje sadržinu projekata sanacije i rekultivacije neuređenih deponija. Navedena izmena predstavlja takođe usklađivanje sa članom 28. Direktive 2008/98/EC o otpadu, a u skladu je i sa potrebama prakse.

Čl. 13. i 14. izvršena je izmena u stavu 18. stav 2. tačka 1) i članu 19. stav 1. tačka 1) Zakona koja predstavlja terminološko usklađivanje odredaba važećeg zakona sa odredbama 2008/98/EC o otpadu koje se odnose na planska dokumenta.

Članom 15. predložena je izmena člana 23. Zakona, a koja predstavlja usklađivanje sa odredbama Direktive 2008/98/EC o otpadu koje se odnose na novo definisanje pojmova tretmana odnosno ponovnog iskorišćenja i odlaganja otpada i na uvođenje pravnog instituta prestanka statusa otpada.

U članu 16. predložena je izmena člana 24. stav 4. Zakona koji se odnosi na ovlašćenje za ispitivanje otpada, tako što su dopunjeni i detaljnije određeni uslovi za oduzimanje ovlašćenje za ispitivanje otpada. Navedena izmena i dopuna predstavlja preciziranje važeće odredbe u pogledu uslova za oduzimanje ovlašćenja i predložena je u cilju efikasnije implementacije odredaba zakona.

U članu 17. predložena je izmena člana 26. stav 1. tač. 5) i 6) Zakona koji se odnose na odgovornost proizvođača otpada, tako što je izvršena dopuna u pogledu odvojenog sakupljanja nastalog otpada i njegovog razvrstavanja u skladu sa potrebom budućeg tretmana, u količini, odnosno procentu koji je u skladu sa nacionalnim ciljevima, kao i dopuna u pogledu skladištenja otpada na način koji ne utiče na zdravlje ljudi i životnu sredinu i obezbeđivanje uslova da ne dođe do mešanja različitih vrsta otpada, kao ni mešanja otpada sa vodom. Navedene izmene predstavljaju usklađivanje sa odredbama Direktive 2008/98/EC o otpadu (čl. 10, 11. i 13.) tako da će planirani procenti, količine i rokovi za njihovo dostizanje u pogledu odvojenog sakupljanja i razvrstavanje nastalog otpada u skladu sa potrebom budućeg tretmana, u našem sistemu biti utvrđeni u samoj Strategiji kao planskom dokumentu. Usklađivanje sa Direktivom takođe predstavlja i odredba koja se odnosi na propisivanje načina na koji proizvođač otpada i drugi držalac može vršiti tretman otpada.

Članom 18. predložena je dopuna zakona dodavanjem novog člana 28akoji se odnosi naobaveze posrednika i trgovca, definiše se pojam delatnosti posredovanja u upravljanju otpadom, način plaćanja za otkup otpada, dokumentacija koju je trgovac dužan da pribavi od lica od kojeg otkupljuje otpad, obaveza upisa u registar posrednika, postupak upisa, izdavanje rešenja, odbijanje zahteva, kao i mogućnost ukidanja rešenja o registraciji. Ovaj predlog dopune predstavlja usklađivanje važećeg zakona sa članom 3. tač. 7. i 8. Direktive 2008/98/EC o otpadu.

U članu 19. predložena je izmena i dopuna člana 34. st. 1. i 4. Zakona koji uređuje lokaciju za izgradnju i rad postrojenja, dodavanjem tačke 2a kojom je predviđeno da se prilikom određivanja lokacije za izgradnju i rad postrojenja za upravljanje otpadom uzima u obzir naročito i planirana namena prostora i mogućnost izgradnje i rada postrojenja u skladu sa urbanističkim uslovima i uslovima zaštite životne sredine. Navedene izmene i dopune, predložene su u cilju preciziranja ovog člana važećeg zakona radi efikasnije primene i usklađivanja sa propisima u oblasti urbanizma.

Članom 20. predložena je dopuna člana 35. Zakona, kojom se precizira odredba o sakupljanju i transportu otpada, predviđa dokumentacija, način preuzimanja otpada, i način plaćanja za lice koje vrši sakupljanje i transport otpada. Dopuna sadrži i odredbu o odvojenom sakupljanju biorazgradivog otpada; o prihvatanju sakupljenog mešovitog otpada kao reciklabilnog materijala u postrojenju za upravljanje otpadom ukoliko se ovi materijali u daljem procesu razdvajaju, u skladu sa standardima kvaliteta, odnosno reciklaže. Predložena izmena predstavlja usklađivanje sa Direktivom 2008/98/EC o otpadu. Takođe, predloženo je i terminološko usklađivanje ovog člana sa odredbama Zakona o transportu opasnog tereta ("'Službeni glasnik RS", broj 99/10) u pogledu načina pakovanja i vršenja transporta opasnog otpada.

Članom 21. predložena je izmena člana 36. Zakona, koji se odnosi na skladištenje otpada: utvrđuju se vrste skladišta (privremeno skladište na mestu nastanka otpada, skladište otpada u postrojenju u kojem se obavlja delatnost skladištenja otpada i skladište otpada u samom postrojenju u kojem se otpad priprema za tretman, uključujući i transfer stanicu). Predviđeno je i da se opasan otpad ne može privremeno skladištiti na lokaciji proizvođača, vlasnika i/ili drugog držaoca otpada duže od 12 meseci, osim ako je u toku postupak pribavljanja dozvole, a najduže 120 dana od isteka ovog roka. Navedene izmene i dopune predstavljaju usklađivanje sa pojmom sakupljanja i odvojenog sakupljanja sadržanim u čl. 3.tačka 10. i 11. Direktive 2008/98/EC o otpadu, odnosno pojma skladištenja koji iz navedenih pojmova sledi.

U članu 22. predložena je izmena st. 4. i 5. člana 37. Zakona. Za tretman otpada u mobilnom postrojenju pribavljaju se dozvole, saglasnosti ili isprave u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima. Precizirano je i ovlašćenje ministra za donošenje pravilnika kojim se bliže propisuju vrste otpada koje se mogu tretirati u mobilnim postrojenjima i vrste mobilnih postrojenja za koje se izdaje dozvola za tretman otpada.

Članom 23. predložena je izmena člana 38. Zakona koji se odnosi na ponovnu upotrebu i ponovno iskorišćenje otpada, tako što se predviđa da nadležni organ za upravljanje otpadom preduzima odgovarajuće mere za podsticanje ponovne upotrebe i pripreme za ponovnu upotrebu proizvoda, naročito razvojem sistema za reparaciju i ponovnu upotrebu proizvoda, primenom ekonomskih instrumenata; mere kojima obezbeđuje i promoviše ili unapređuje ponovno iskorišćenje otpada i u tom cilju uspostavlja odvojeno sakupljanje otpada; mere kojima se obezbeđuje visok kvalitet reciklaže kroz uspostavljanje odvojenog sakupljanja otpada. Zatim, zabrana odlaganja i spaljivanja otpada koji ispunjava standarde za ponovnu upotrebu ili ponovno iskorišćenje, osim u izričito propisanom slučaju i uz dozvolu ministarstva. Takođe predviđeno je da postrojenja za obavljanje delatnosti u oblasti upravljanja otpadom koja podležu izdavanju integrisane dozvole mogu ponovno iskoristiti uvezen neopasan otpad za sopstvene potrebe, u skladu sa dozvolom koju izdaje ministarstvo, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, prema propisima kojima se uređuje integrisano sprečavanje i kontrola zagađivanja životne sredine. Ova izmena predstavlja usklađivanje sa Direktivom 2008/98/EC o otpadu.

Član 24. sadrži predlog izmene člana 43. Zakona koji se odnosi na upravljanje komunalnim otpadom i to u delu koji se odnosi na usklađivanje termina "tretman otpada" (ponovno iskorišćenje i odlaganje) sadržanim u Direktivi 2008/98/EC o otpadu. Izmena se takođe odnosi i na preciziranje obaveza jedinice lokalne samouprave u uređivanju i organizovanju upravljanja komunalnim otpadom (selekciju i odvojeno sakupljanje otpada, odlaganje otpada iz domaćinstva u kontejnere i opremanje centara za sakupljanje otpada iz domaćinstva); obaveze evidencije divljih deponija i nesanitarnih deponija – smetlišta na svojoj teritoriji i da obezbedi njihovo uklanjanje i sanaciju; obaveze izrade projekata sanacije i rekultivacije za postojeće nesanitarne deponije-smetlišta; obaveze javno komunalnog preduzeća koje upravlja nesanitarnim deponijama – smetlištima komunalnog otpada da dostavi ministarstvu, odnosno nadležnom organu autonomne pokrajine na saglasnost radni plan postrojenja sa programom korektivnih mera i dinamikom prilagođavanja rada postrojenja, što predstavlja obavezu usklađivanja sa Direktivom o odlaganju otpada na deponije 1993/3, zatim obaveze koje se tiču domaćinstva, kao i pravni osnov za propisivanje načina vođenja i izgleda evidencije deponija i smetlišta na području lokalnih samouprava, načina i rokova za njegovo dostavljanje.

U članu 25. predložena je izmena člana 44. Zakona koji se odnosi na upravljanje opasnim otpadom, posebno propisivanje uslova koji se odnose na opštu obavezu zaštite životne sredine i zdravlja ljudi. Navedena izmena predstavlja usklađivanje sa članom 13. Direktive 2008/98/EC o otpadu, koji se odnosi na o zaštiti zdravlja ljudi i životne sredine. U istom članu predložena je i izmena koja se odnosi na pakovanje i transport opasnog otpada u skladu sa Zakonom o transportu opasnog tereta i Zakonom o upravljanju otpadom; zatim izmena koja se odnosi na zabranu mešanje različitih kategorija opasnog otpada ili mešanje opasnog otpada sa neopasnim otpadom kao i izmena koja se tiče izuzetaka kada je takvo mešanje dozvoljeno. Ove dopune su predstavljaju usklađivanje sa važećim propisima u oblasti transporta opasnog tereta i usklađivanje sa članom 18. Direktive 2008/98/EC o otpadu u pogledu zabrane i izuzetaka mešanja otpada.

Član 26. sadrži predlog izmene člana 46. Zakona koji se odnosi na rok za prethodno obaveštavanje u Dokumentu o kretanju opasnog otpada što predstavlja usklađivanje. Predlog izmene se sastoji i u obavezi proizvođača, odnosno držaoca otpada da kopiju dokumenta o kretanju otpada koju im primalac šalje, ne samo trajno čuvaju trajno, već i dostave Agenciji u elektronskom obliku i to unosom podataka u informacioni sistem nacionalnog registra izvora zagađivanja. Ova izmena predstavlja usklađivanje sa članom 19.2 Direktive 2008/98/EC o otpadu i praksom zemalja u regionu, a u cilju što efikasnije i finansijski opravdanije implementacije. Takođe, predviđeno je i da se dokumentovani dokaz da su operacije upravljanja izvršene dostavlja i na zahtev nadležnog organa ili prethodnog vlasnika i/ili drugog držaoca otpada. Krajnji cilj predloženih izmena ovog člana je efikasnije prikupljanje informacija o kretanju otpada, unapređenje informacionog sistema, koje predstavlja preduslov za efikasno funkcionisanje celokupnog sistema upravljanja otpadom. Ovom odredbom izvršeno je i terminološko usklađivanje sa definicijom "držaoca" iz Okvirne direktive o otpadu.

Članom 27. predložena je izmena i dopuna člana 52. Zakona koji se odnosi na upravljanje PCB otpadom. Najpre je predloženo preciziranje važeće odredbe u pogledu obaveze vlasnika i/ili drugog držaoca PCB i PCT otpada da obezbedi njihovo odlaganje, odnosno dekontaminaciju, kao i utvrđivanje obaveze ispitivanja u laboratoriji akreditovanoj za ispitivanje sadržaja RSV uređaja u upotrebi koji sadrži RSV ili za koje postoji mogućnost da je kontaminiran sadržajem RSV. Predložena je dopuna utvrđivanjem obaveze lica koja vrše odlaganje pcb da držaocima koji dostave upotrebljavani pcb, izdaju potvrdu kojom se specifikuju svojstva i količine pcb. Utvrđena je obaveza vlasnika i/ili drugog PCB, PCB otpada i/ili uređaja koja sadrže PCB da pre predaje tog otpada licu koje ima dozvolu u skladu sa ovim zakonom, preduzme sve mere predostrožnosti kako bi se izbegao rizik od požara, uključujući i njihovo držanje dalje od zapaljivih proizvoda; kao i obavezu da se uređaji koji sadrže PCB manje od 5 dm3 a koji su sastavni delovi drugih uređaja, moraju ukloniti i odvojeno sakupiti, reciklirati ili odložiti, po prestanku upotrebe uređaja čiji su sastavni deo; takođe, član sadrži i ovlašćenje ministra da donese uputstvo za sakupljanje i odlaganje uređaja koji sadrže PCB manje od 5 dm3 koji su sastavni delovi drugih uređaja. Navedena dopuna predstavlja usklađivanje sa čl. 4.2, 4.6 i 11.1 Direktive o odlaganju PCB i PCT 96/59/ EC.

Član 28. sadrži predlog izmene člana 56. Zakona koji se odnosi na upravljanje medicinskim otpadom. Predloženom izmenom predviđeno je preciznije uređivanje oblasti upravljanja medicinskim otpadom i to u pogledu: uslova u kojima postoji obaveza proizvođača medicinskog otpada da sačini Plan upravljanja medicinskim otpadom; davanje saglasnosti na Planove upravljanja medicinskim otpadom; obaveza proizvođača medicinskog otpada, da obezbeđuje smanjenje količine i/ili opasnih karakteristika medicinskog otpada na mestu nastanka, kao i ponovno iskorišćenje otpada; obaveza proizvođača medicinskog otpada koja se tiče sakupljanja, razvrstavanja i odlaganja u odgovarajuću ambalažu; obaveze koje se tiču sakupljanja, transporta i tretmana; sakupljanja i transporta opasnog medicinskog otpada; obaveze zaključenja ugovora proizvođača opasnog medicinskog otpada i lica koje ima dozvolu za sakupljanje i transport medicinskog otpada, ako ne poseduje sopstveno vozilo za transport medicinskog otpada; obaveza zaključenja ugovora za sakupljanje i transport opasnog medicinskog otpada; preuzimanja otpada koji je nastao obavljanjem kućnog lečenja i sl. aktivnosti; obaveze redovnog čišćenja i dezinfekcije vozila za transport; skladištenja tog otpada pre transporta, tretmana ili predaje operateru postrojenja za tretman otpada; uslova za tretman sopstvenog medicinskog otpada; obaveza pribavljanja dozvole, vođenje evidencije i dostavljanje podataka Agenciji; uslova za izvoz medicinskog otpada; ovlašćenja ministra nadležnog za poslove zdravlja, ministra nadležnog za poslove veterinarstva i ministra da sprazumno propisuju sadržinu plana upravljanja medicinskim otpadom, način i postupak upravljanja medicinskim otpadom. Ove izmene predstavljaju preciziranje važećih odredaba u cilju efikasnije implementacije. Izmena se takođe odnosi i na popunjavanje pravnih praznina u pogledu regulisanosti upravljanja medicinskim otpadom u kućnim uslovima, što je neophodno s obzirom da se ta vrsta otpada najčešće može naći u kućnom odnosno komunalnom otpadu u domaćinstvima, kao i na popunjavanje pravnih praznina u pogledu propisivanja mogućnosti izvoza medicinskog otpada ako u Republici Srbiji kada ne postoji mogućnost za njegov tretman na ekološki prihvatljiv i efikasan način.

Član 29. sadrži predlog dopuna Zakona dodavanjem novih čl. 56a i 56b koji se odnose na upravljanje farmaceutskim otpadom i troškove upravljanja medicinskim i farmaceutskim otpadom. U pogledu upravljanja farmaceutskim otpadom članom 56a predviđene su: obaveze apoteka koje su osnovane kao zdravstvene ustanove, kao i apoteka osnovanih kao privatna praksa; obaveze građana da neupotrebljive lekove predaju tim apotekama; tretman opada koji sadrži psihoaktivne kontrolisane supstance i prekursore u skladu sa ovim i drugim posebnim zakonima; ovlašćenje više ministara da sprazumno propisuju način i postupak upravljanja farmaceutskim otpadom.

U pogledu troškova upravljanja medicinskim i farmaceutskim otpadom članom 56b, detaljno je predviđeno ko snosi troškove kao i šta spada u troškove upravljanja farmaceutskim otpadom. Ova odredba je precizirana u cilju efikasnije implementacije. Preciziranje je nužno s obzirom da u praksi nije zabeležen napredak u implementaciji ovih odredaba.

Članom 30. predložena je izmena člana 59. Zakona koji se odnosi na izdavanje i vrste dozvola, na taj način što se vrste dozvola za tretman otpada grupišu u skladu sa pojmom tremana, odnosno ponovnog iskorišćenja i odlaganja sadržanog u Direktivi 2008/98/EC o otpadu. Izmena u ovom članu odnosi se i na propisivanje obaveze izdavanja dozvola i za rad postojećih i novih postrojenja u oblasti upravljanja otpadom koja podležu izdavanju integrisane kao i to za vreme trajanja probnog rada, odnosno period do 240 dana po završetku probnog rada. U ovom delu predložena izmena predstavlja popunjavanje pravne praznine i vezu sa Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine. Važećim odredbama Zakona o upravljanju otpadom, nije bilo precizno uređeno izdavanje dozvola za rad novih IPPC postrojenja do izdavanja integrisane dozvole. Izmena je u skladu sa Zakonom o izmenama i dopunama o Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine ("Službeni glasnik RS", broj 25/15). Predložena rešenja obezbeđuju efikasniju implementacije odredaba zakona.

Članom 31. predložena je izmena člana 60. st. 4. i 5. Zakona koja se odnosi na poveravanje nadležnosti gradu Beogradu za izdavanje dozvola za sakupljanje, transport, tretman, odnosno skladištenje, ponovno iskorišćenje i odlaganje otpada za sve aktivnosti na teritoriji grada Beograda i za sva postrojenja za koja dozvolu za izgradnju izdaje nadležni organ grada Beograda i reviziju stava 5. tako da se Gradu, odnosno opštini poverava izdavanje dozvole za sakupljanje, transport, tretman, odnosno skladištenje, ponovno iskorišćenje i odlaganje inertnog i neopasnog otpada na njihovoj teritoriji

Članom 32. predložena je izmena člana 61. Zakona koja se odnosi na preciziranje odredbe u pogledu slučajeva kada se izdaje potvrda o izuzimanju od obaveze izdavanja dozvole, vrši se terminološko usklađivanje sa pojmovima direktive, i proširuje sadržina zahteva za izuzimanje tako što predviđa da zahtev treba da sadrži i plan zaštite od udesa kao i plan zaštite od požara ako je operater u obavezi da takvu saglasnost pribavi ili pravila zaštite od požara. Ove izmene takođe predstavljaju usklađivanje, odnosno preciziranje odredaba u skladu sa odredbama Direktive 2008/98/EC o otpadu, kao i usklađivanje i preciziranje ovih odredaba sa propisima kojima se reguliše zaštita od požara.

Članom 33. predložene su izmene člana 62. Zakona koja se odnosi na sadržinu zahteva za izdavanja dozvole su u pogledu usklađivanje pojma tretmana, odnosno ponovnog iskorišćenja i odlaganja propisani Direktivom 2008/98/EC o otpadu. Predloženo je proširenje dokumentacije koja se dostavlja uz zahtev za izdavanje dozvole podacima o postrojenju i lokaciji (hidrološke/geološke karakteristike), zatim proširenje zahteva u pogledu saglasnosti na plan zaštite od udesa i plan zaštite od požara, u pogledu finansijske garancije koja se dostavlja kao dokumentacija uz zahtev za izdavanje dozvole za odlaganje otpada na deponiju, kao i u pogledu podataka o postupku zatvaranja i održavanja deponije posle zatvaranja. Ove dopune u pogledu odlaganja otpada na deponije predstavljaju preciziranje odredaba koje se usklađuju sa Direktivom o deponovanju 1999/31/EC kao i Okvirnom direktivom o otpadu 2008/98/EC.

U članu 34. predložena je izmena člana 63. Zakona koja se odnosi na postupak izdavanja dozvole, usklađivanje pojma tretmana, odnosno ponovnog iskorišćenja i odlaganja sa tim pojmovima utvrđenim Direktivom 2008/98/EC o otpadu. Predlozi se odnose i na preciziranje odredbe o sprovođenju postupka izdavanja dozvole, dopuni dokumentacije, što predstavlja usklađivanje sa Zakonom o opštem upravnom postupku, zatim obaveštavanju javnosti i obavezi ministarstva, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine koji izdaje dozvolu, da o izdatoj dozvoli obaveštava jedinicu lokalne samouprave i dostavlja joj kopiju izdate dozvole, kao i da pribavlja zapisnik o ispunjenosti uslova za izgradnju i rad postrojenja od nadležnog inspekcijskog organa. Ovo obaveštavanje jedinice lokalne samouprave je važno jer su podaci o delatnostima, vrstama i kapacitetima, neophodni u postupcima izdavanja uslova za uređenje prostora i izgradnju objekata i druge postupke iz nadležnosti jedinica lokalne samouprave. Preciziran je takođe rok za izdavanje dozvole, na taj način što se početak toka roka vezuje za trenutak prijema mišljenja jedinice lokalne samouprave o zahtevu za izdavanje dozvole, a u cilju efikasnije implementacije ove odredbe.

Članom 35. predložena je izmena člana 64. Zakona koji se odnosi na sadržaj dozvole. Predložena izmena se odnosi na posebnu sadržinu dozvole koja se izdaje za odlaganje otpada na deponiju, i sadržinu dozvole za termički tretman otpada, kao i obavezu operatera mobilnog postrojenja za koje koje je izdata dozvola, da o svakoj promeni lokacije obavesti ministarstvo odnosno nadležni organ autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave. Navedene predložene izmene predstavljaju preciziranje odredaba u pogledu njihovog usklađivanja sa Direktivom o industrijskim emisijama 2010/75/EU, koji se odnosi na termički tretman otpada i preciziranja u skladu sa Direktivom o deponovanju 1999/31/EC.

Članom 36. predložena je izmena člana 65. Zakona odnosi se na uslove za odbijanje zahteva za izdavanje dozvole, proširenjem, odnosnom preciziranjem razloga za odbijanje izvršeno je popunjavanje pravnih praznina.

Članom 37. predložena je izmena člana 66. Zakona. Dozvole se mogu izdavati i za kraći period od deset godina za vreme trajanja probnog rada, a za rad postrojenja koja ne podležu izdavanju integrisane dozvole, postojećih i novih postrojenja koja podležu izdavanju integrisane dozvole za vreme trajanja probnog rada, uključujući i period do 240 dana po završetku probnog rada. Ova izmena ima za svrhu popunjavanje pravne praznine u skladu sa Zakonom o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja. Predložena izmena sadrži i odredbe koje se odnose na troškove sanacije zagađene lokacije u okviru prestanka rada i zatvaranja postrojenja u slučaju stečaja ili likvidacije lica koje ima dozvolu, a koje nije izvršilo sanaciju (namirenje iz stečajne, odnosno likvidacione mase). Takođe, predložena izmena odnosi se i na prenos prava i obaveza iz dozvole na pravnog sledbenika. Ovo rešenje predstavlja preciziranje odredbi u cilju efikasnije implementacije propisa i ostvarivanja zaštite životne sredine.

Članom 38. predložena je izmena člana 67. Zakona koja se odnosi na oduzimanje dozvole. Precizirani su razlozi oduzimanja dozvole. Ovo rešenje predloženo je u cilju potpunije pravne regulisanosti ove oblast i efikasnije implementacije propisa.

Članom 39. predložena je izmena člana 68. Zakona koja se odnosi na izmenu dozvole. Predložna izmena sadrži uslove za izmenu dozvole u roku važenja, po službenoj dužnosti, na zahtev, usled promene operatera, prenosu prava, postupku izmene dozvole i donošenja rešenja. Predložene izmene, odnose se na preciziranje i detaljnije uređivanje oblasti oduzimanja i izmene dozvola, u cilju popunjavanja pravnih praznina i efikasnije primene.

U članu 40. predložena je izmena člana 74. Zakona koji se odnosi na Izveštaj o upravljanju otpadom u smislu rokova podnošenja izveštaja na godinu dana i obaveza autonomne pokrajine za dostavljanje tih izveštaja ministarstvu i Agenciji. Ova izmena je praktične prirode i ima za cilj efikasnije prikupljanje i ažuriranje podataka koji predstavljaju osnov za efikasno funkcionisanje celokupnog sistema upravljanja otpadom.

Članom 41. predložena je izmena člana 75. Zakona o izveštavanju koja se odnosi na: obavezu uvoznika proizvoda koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada da vodi i čuva dnevnu evidenciju o količini i vrsti proizvedenih i uvezenih proizvoda, i da dostavlja redovni godišnji izveštaj Agenciji; obavezu operatera na deponiji u pogledu izveštavanja o preuzetim i odloženim količinama otpada; obavezu operatera na deponiji i nadležnog organa u toku rada deponije, zatvaranja i posle zatvaranja deponije; sadržina izveštaja, rok čuvanja osnovnih dokumenata; važeće ovlašćenje ministra dopunjeno je i ovlašćenjem za propisivanje metodologije za prikupljanje podataka o neuređenim deponijama na teritoriji jedinice lokalne samouprave i metodologije za prikupljanje podataka o proizvodima koji nakon upotrebe postaju posebni tokovi otpada. Navedene predložene izmene predstavljaju preciziranje uređenja sistema prikupljanja informacija u svrhu njegovog efikasnijeg funkcionisanja a samim tim i efikasnijeg funkcionisanja celokupnog sistema upravljanja otpadom, ali i usklađivanje sa Direktivom 1999/31 o deponijama.

U članu 42. predložena je izmena člana 76. Zakona koja se odnosi na: vođenje registra izdatih dozvola, registra izdatih potvrda o izuzimanju od obaveze pribavljanja dozvole; vođenje registra posrednika u upravljanju otpadom, odnosno trgovaca otpadom, tromesečno dostavljanje tih podataka Agenciji; ovlašćenje miistra za propisivanje sadržine, načina vođenja i izgleda tih registara. Predložene izmene predstavljaju usklađivanje sa članom 26. Direktive 2008/98/EC o otpadu.

U članu 43. predložena je izmena člana 79. Zakona o cenama usluga u upravljanju otpadom, koja predviđa: usklađivanje pojma tretmana, odnosno ponovnog iskorišćenja i odlaganja sa tim pojmovima propisanim u Direktivi 2008/98/EC o otpadu; propisivanje da cena usluge deponovanja otpada pokriva sve troškove uspostavljanja i rada deponije, uključujući finansijske garancije ili druge ekvivalentne instrumente i procenjene troškove zatvaranja i naknadnog održavanja lokacije za period od najmanje 30 godina, za sve vrste otpada na lokaciji; da su sredstva ostvarena od ovih naknada koje plaćajuproizvođači i/ili uvoznici proizvoda koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada prihod budžeta Republike Srbije. Navedena izmena predstavlja usklađivanje sa odredbama Zakona o budžetskom sistemu, Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine kojim se uvodi Zeleni Fond Republike Srbije i ima za cilj uspostavljanje sistema finansiranja upravljanja otpadom. Takođe propisana su ovlašćenja Vlade za donošenje podzakonskih akata kojima se propisuju kriterijumi za klasifikaciju operatera koji vrše ponovnu upotrebu i reciklažu otpada, kao i drugih subjekata upravljanja otpadom, kao i pravni osnov za bliže uređuje osnivanje, uslove, način funkcionisanja i organizovanja organizovanog tržišta otpadom.

Članom 44. predložena je izmena člana 80. Zakona koja se odnosi na: izvore iz kojih se obezbeđuju sredstva za finansiranje upravljanja otpadom u Republici Srbiji; korišćenje tih sredstava samo u svrhu propisanu ovim zakonom; finansiranje sprovođenja Strategije, planova upravljanja otpadom i izgradnje postrojenja za upravljanje otpadom, u skladu sa zakonom. Ova predložena izmena predstavlja usklađivanje sa odredbama koje se odnose na uvođenje Zelenog Fonda Republike Srbije, a u cilju obezbeđivanja korišćenja sredstava za zaštitu životne sredine samo u svrhu određenu ovim zakonom i na način propisan zakonom o zaštiti životne sredine.

Članom 45. predložena je izmena člana 81. Zakona koja se odnosi na korišćenje sredstava, tako da sam član nosi naziv korišćenje sredstava za finansiranje upravljanja otpadom a kojim se predviđa da Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave sredstva za finansiranje upravljanja otpadom ovog zakona koristi za investicione i operativne troškove upravljanja otpadom, i to za stavke koje su taksativno predložene. Ova izmena predstavlja takođe usklađivanje sa predloženim odredbama koje se odnose na uvođenje Zelenog fonda Republike Srbije

Članom 46. predložena je izmena člana 85. Zakona u pogledu usklađivanja ovlašćenja inspektora sa predloženim materijalne odredbe u ovom zakonu a koje se odnose između ostalog i na planove prevencije i predloženo uvođenje instituta nusproizvoda i prestanka statusa otpada, kao novih pravnih instituta uređenih čl. 5, 6. i 29. Okvirne Direktive 2008/98/EC o otpadu.

U članu 47. predložena je izmena člana 86. Zakona koja se odnosi na ovlašćenja inspektora u pogledu predloženih materijalnih odredbi u ovom zakonu: da naredi sprovođenje plana upravljanja otpadom i programa prevencije stvaranja otpada, njihovo ažuriranje, odnosno revidiranje; zabrani obavljanja poslova posredovanja u upravljanju otpadom, odnosno trgovine otpadom licu koje nije upisano u registar posrednika u upravljanju otpadom, odnosno registar trgovaca otpadom; naredi licu da ukloni uskladišteni otpad kada otpad skladišti na mestu za koje ne poseduje dozvolu za skladištenje otpada, kao i ako je istekao propisani period skladištenja, odnosno period na koji je dozvola za skladištenje izdata; vođenje i čuvanje dnevne evidencije i dostavljanje godišnjeg izveštaja. Ovo rešenje predstavlja usklađivanje odredaba o pravima, dužnostima i ovlašćenjima inspektora sa predloženim rešenjima ovog zakona u cilju efikasnije primene propisa.

Članom 48. predloženo je u članu 88. Zakona uvođenje privrednih prestupa za preduzeće ili drugo pravno lice koje postupa sa proizvodnim ostatkom kao sa nusproizvodom suprotno propisanim uslovima i/ili ne poseduje dokaze o ispunjenosti tih uslova; za kršenje odredbe o prestanku statusa otpada; za obavljanje poslove posredovanja u upravljanja otpadom, odnosno trgovine otpadom suprotno odredbama ovog zakona; za tretman otpada suprotno odredbama ovog zakona. Ovi predlozi su dati su u svrhu povezivanja predloženih materijalnih odredaba sa kaznenim odredbama da bi se na taj način omogućila efikasna primena propisa funkcionisanje sistema upravljanja otpadom.

U članu 49. predložena je izmena člana 90. Zakona koja se odnosi na prekršaje privrednog društva, pravnog lica u smislu njihovog usklađivanja sa predloženom materijalno pravnim odredbama. Izmenom stava 4. ovog člana propisana je i kazna za preduzetnika.

Članom 50. predložena je izmena kojom se vrši usklađivanje važećeg člana 92. o prekršaju odgovornog lica u organu državne uprave, imaocu javnih ovlašćenja, odnosno ovlašćenom pravnom licu, sa predloženim materijalnim odredbama zakona, koje se odnose na regionalni i lokalni plan upravljanja otpadom; ispitivanje otpada; izveštavanje; vođenje registara, kao i obaveza u pogledu selekcije odvojenog sakupljanja otpada, opremanja centara za sakupljanje otpada iz domaćinstva, izrade evidencije divljih deponija i postojećih nesanitarnih deponija – smetlišta na svom području, izrade projekata sanacije i rekultivacije dostavljanje radnog plana postrojenja sa programom korektivnih mera i dinamikom prilagođavanja rada postrojenja.

U članu 51. predložena je izmena i dopuna određenog broja materijalnih odredaba zakona kako bi se u ovim članom izvršilo zamena pojma vlasnik sa pojmom "vlasnik i/ili drugi držalacˮ, zamene reči "tretman" rečima "odnosno ponovno iskorišćenje" u cilju usklađivanja sa Direktivom o otpadu 2008/98. Takođe predložena su i druga terminološka usklađivanja.

U odredbama u čl. 52 – 54. dati su rokovi za donošenje propisa i strateških dokumenata, propisane obaveze autonomne pokrajine, odnosno jedinica lokalne samouprave da usklade svoje planove; zatim rokovi za jedinice lokalne samouprave da urede/organizuju selekciju i odvojeno sakupljanje otpada radi reciklaže, da organizuju i opremi centre za sakupljanje otpada iz domaćinstva najkasnije, da izrade popis neuređenih deponija u roku od godinu dana, da izradi evidenciju i projekte sanacije i rekultivacije; da u sporazumu sa jednom ili više jedinica lokalne samouprave, odredi lokaciju za izgradnju i rad postrojenja za skladištenje, tretman ili odlaganje otpada na svojoj teritoriji; obaveza javnog komunalnog preduzeća koje upravlja postojećim nesanitarnim deponijama - smetlištima komunalnog otpada da dužno da pripremi i dostavi ministarstvu, odnosno nadležnom organu autonomne pokrajine na odobrenje plan prilagođavanja postrojenja do 31. decembra 2017. godine i da uskladi svoj rad sa odredbama ovog zakona i propisom kojim se uređuje odlaganje na deponije; obaveze nadležnog organa u postupku usklađivanja rada javnog komunalnog preduzeća koje upravlja postojećim nesanitarnim deponijama – smetlištima sa važećim propisima u ovoj oblasti; da pravna i fizička lica treba da usklade svoje poslovanje sa odredbama ovog zakona kao i da se na zahteve za izdavanje dozvole za upravljanje otpadom koji su podneti pre stupanja na snagu ovog zakona primenjuju odredbe zakona koji je važio u vreme podnošenja zahteva. Takođe, predloženi su rokovi za odlaganje i dekontaminaciju PCB uređaja, izuzeci kao i rok za donošenje Plana zamene, odnosno odlaganja i dekontaminacije uređaja koji sadrži PCB. Za odredbe ovog zakona koje se odnose na obaveštavanje Evropske unije o prestanku statusa otpada propisano je da se primenjuju od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji, a dok se odredbe koje se odnose na posrednika i trgovca koje se primenjuju od 2020. godine (čl. 55. i 56).

Izvor: Press služba Skupštine Srbije, 10.02.2016.