Email Print

ODREDBE ZAKONA O ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE KOJE SE MENJAJU I DOPUNJUJU


ODREDBE ZAKONA O ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE KOJE SE MENJAJU I DOPUNJUJU

Značenje izraza

Član 3.

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

1) životna sredina jeste skup prirodnih i stvorenih vrednosti čiji kompleksni međusobni odnosi čine okruženje, odnosno prostor i uslove za život;

2) kvalitet životne sredine jeste stanje životne sredine koje se iskazuje fizičkim, hemijskim, biološkim, estetskim i drugim indikatorima;

3) prirodne vrednosti jesu prirodna bogatstva koja čine: vazduh, voda, zemljište, šume, geološki resursi, biljni i životinjski svet;

4) zaštićeno prirodno dobro jeste očuvani deo prirode posebnih vrednosti i odlika (geodiverziteta, biodiverziteta, predela, pejzaža i dr), koji ima trajni ekološki, naučni, kulturni, obrazovni, zdravstveno-rekreativni, turistički i drugi značaj, zbog čega kao dobro od opšteg interesa uživa posebnu zaštitu;

5) javno prirodno dobro jeste uređeni ili neuređeni deo prirodnog bogatstva, odnosno vazduha, vodnih dobara, priobalja, podzemnih dobara, šumskih dobara, predela ili prostora, jednako dostupan svima;

6) geodiverzitet (geološka raznovrsnost) jeste prisustvo ili rasprostranjenost raznovrsnih elemenata i oblika geološke građe, geoloških struktura i procesa, geohronoloških jedinica, stena i minerala različitog sastava i načina postanka i raznovrsnih paleoekosistema menjanih u prostoru pod uticajima unutrašnjih i spoljašnjih geodinamičkih činilaca tokom geološkog vremena;

7) biodiverzitet (biološka raznovrsnost) jeste raznovrsnost organizama u okviru vrste, među vrstama i među ekosistemima i obuhvata ukupnu raznovrsnost gena, vrsta i ekosistema na lokalnom, nacionalnom, regionalnom i globalnom nivou;

8) registar izvora zagađivanja životne sredine jeste skup sistematizovanih podataka i informacija o vrstama, količinama, načinu i mestu unošenja, ispuštanja ili odlaganja zagađujućih materija u gasovitom, tečnom i čvrstom agregatnom stanju ili ispuštanja energije (buke, vibracija, toplote, jonizujućeg i nejonizujućeg zračenja) iz tačkastih, linijskih i površinskih izvora zagađivanja u životnu sredinu;

9) aktivnost koja utiče na životnu sredinu (u daljem tekstu: aktivnost) jeste svaki zahvat (stalni ili privremeni) kojim se menjaju i/ili mogu promeniti stanja i uslovi u životnoj sredini, a odnosi se na: korišćenje resursa i prirodnih dobara; procese proizvodnje i prometa; distribuciju i upotrebu materijala; ispuštanje (emisiju) zagađujućih materija u vodu, vazduh ili zemljište; upravljanje otpadom i otpadnim vodama, hemikalijama i štetnim materijama; buku i vibracije; jonizujuće i nejonizujuće zračenje; udese;

10) postrojenje jeste stacionarna tehnička jedinica u kojoj se izvodi jedna ili više aktivnosti koje su utvrđene posebnim propisom i za čiji rad se izdaje dozvola, kao i svaka druga aktivnost kod koje postoji tehnička povezanost sa aktivnostima koje se izvode na tom mestu i koja može proizvesti emisije i zagađenja;

11) zagađivanje životne sredine jeste unošenje zagađujućih materija ili energije u životnu sredinu, izazvano ljudskom delatnošću ili prirodnim procesima koje ima ili može imati štetne posledice na kvalitet životne sredine i zdravlje ljudi;

12) kapacitet životne sredine jeste sposobnost životne sredine da prihvati određenu količinu zagađujućih materija po jedinici vremena i prostora tako da ne nastupi nepovratna šteta u životnoj sredini;

13) ugrožena životna sredina jeste određeni deo prostora gde zagađenje ili rizik od zagađenja prevazilazi kapacitet životne sredine;

14) zagađivač jeste pravno ili fizičko lice koje svojom aktivnošću ili neaktivnošću zagađuje životnu sredinu;

15) zagađujuće materije jesu materije čije ispuštanje u životnu sredinu utiče ili može uticati na njen prirodni sastav, osobine i integritet;

16) opterećenje životne sredine jeste pojedinačni ili zbirni uticaj aktivnosti na životnu sredinu koje se može izraziti kao ukupno (više srodnih komponenti), zajedničko (više raznorodnih komponenti), dozvoljeno (u okviru graničnih vrednosti) i prekomerno (preko dozvoljenih graničnih vrednosti) opterećenje;

17) degradacija životne sredine jeste proces narušavanja kvaliteta životne sredine koji nastaje prirodnom ili ljudskom aktivnošću ili je posledica nepreduzimanja mera radi otklanjanja uzroka narušavanja kvaliteta ili štete po životnu sredinu, prirodne ili radom stvorene vrednosti;

18) emisija jeste ispuštanje i isticanje zagađujućih materija u gasovitom, tečnom i čvrstom agregatnom stanju ili emisije energije iz izvora zagađivanja u životnu sredinu;

19) nivo zagađujuće materije jeste koncentracija zagađujuće materije u životnoj sredini, kojom se izražava kvalitet životne sredine u određenom vremenu i prostoru;

20) otpad jeste svaki predmet ili supstanca, kategorisan prema utvrđenoj klasifikaciji otpada sa kojim vlasnik postupa ili ima obavezu da postupa, odnosno upravlja;

20) OTPAD JESTE SVAKA MATERIJA ILI PREDMET DEFINISAN ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE UPRAVLJANJE OTPADOM;

21) opasne materije jesu hemikalije i druge materije koje imaju štetne i opasne karakteristike;

22) najbolje dostupne tehnike predstavljaju najefektivnije i najnaprednije faze u razvoju određenih aktivnosti i način njihovog obavljanja koji omogućava pogodniju primenu određenih tehnika za zadovoljavanje graničnih vrednosti emisija koje su projektovane tako da spreče ili gde to nije izvodljivo, smanje emisije i uticaj na životnu sredinu u celini;

"22) OPASNA SUPSTANCA JESTE SUPSTANCA DEFINISANA PROPISOM EVROPSKE UNIJE KOJIM SE UREĐUJE KONTROLA OPASNOSTI OD VELIKOG UDESA KOJI UKLjUČUJE OPASNE SUPSTANCE;"

23) rizik jeste određeni nivo verovatnoće da neka aktivnost, direktno ili indirektno, izazove opasnost po životnu sredinu, život i zdravlje ljudi;

24) udes jeste iznenadni i nekontrolisani događaj koji nastaje oslobađanjem, izlivanjem ili rasipanjem opasnih materija, obavljanjem aktivnosti pri proizvodnji, upotrebi, preradi, skladištenju, odlaganju ili dugotrajnom neadekvatnom čuvanju (u daljem tekstu: hemijski udes);

25) sanacija, odnosno remedijacija jeste proces preduzimanja mera za zaustavljanje zagađenja i dalje degradacije životne sredine do nivoa koji je bezbedan za buduće korišćenje lokacije uključujući uređenje prostora, revitalizaciju i rekultivaciju;

26) javnost jeste jedno ili više fizičkih ili pravnih lica, njihova udruženja, organizacije ili grupe;

27) izvori zagađivanja životne sredine jesu lokacijski određeni i prostorno ograničeni tačkasti, linijski i površinski izvori zagađujućih materija i energije u životnu sredinu;

28) zainteresovana javnost jeste javnost na koju utiče ili na koju može uticati donošenje odluke nadležnog organa ili koja ima interesa u tome, uključujući i udruženja građana i društvene organizacije koje se bave zaštitom životne sredine i koje su evidentirane kod nadležnog organa;

29) nadležni organ jeste organ odgovoran za sprovođenje obaveza u okviru ovlašćenja utvrđenih ovim zakonom, i to:

- ministarstvo nadležno za poslove životne sredine;

- pokrajinski organ nadležan za poslove životne sredine;

- nadležni organ jedinice lokalne samouprave;

29a) organ javne vlasti jeste organ odgovoran za sprovođenje obaveza u okviru ovlašćenja utvrđenih ovim zakonom, i to:

- ministarstvo nadležno za poslove životne sredine;

- pokrajinski organ nadležan za poslove životne sredine;

- nadležni organ jedinice lokalne samouprave;

- drugi državni organ, organ teritorijalne autonomije, organ lokalne samouprave kao i organizacija kojoj je povereno vršenje javnih ovlašćenja;

- fizička i pravna lica koja obavljaju javne funkcije ili vrše javna ovlašćenja, uključujući posebne dužnosti, aktivnosti ili usluge u vezi sa životnom sredinom, kao i sva druga fizička ili pravna lica koja vrše javna ovlašćenja, ili pružaju javne usluge u vezi sa životnom sredinom, a nalaze se pod njihovom kontrolom;

- pravno lice koje JE osnovano od strane državnog organa, organa teritorijalne autonomije, organa lokalne samouprave, kao i organizacije kojoj je povereno vršenje javnih ovlašćenja, ili koje je finansirano u celini, odnosno u pretežnom delu iz budžetskih sredstava;

30) operater jeste svako fizičko ili pravno lice koje, u skladu sa propisima, upravlja postrojenjem, odnosno kompleksom ili ga kontroliše ili je ovlašćen za donošenje ekonomskih odluka u oblasti tehničkog funkcionisanja postrojenja;

31) seveso postrojenje, odnosno postrojenje u kojem se obavljaju aktivnosti u kojima je prisutna ili može biti prisutna opasna materija u jednakim ili većim količinama od propisanih (u daljem tekstu: seveso postrojenje) jeste tehnička jedinica unutar kompleksa gde se opasne materije proizvode, koriste, skladište ili se njima rukuje. Postrojenje uključuje svu opremu, zgrade, cevovode, mašine, alate, interne koloseke i depoe, dokove, istovarna pristaništa za postrojenja, pristane, skladišta ili slične građevine, na vodi ili kopnu, a koje su nužne za funkcionisanje postrojenja;

32) kompleks podrazumeva prostornu celinu pod kontrolom operatera, gde su opasne materije prisutne u jednom ili više postrojenja, uključujući pojedinačnu ili zajedničku infrastrukturu, odnosno pojedinačne ili zajedničke aktivnosti;

33) zahtevi u pogledu kvaliteta životne sredine jesu skup uslova i zahteva koji moraju biti ispunjeni u određeno vreme i na određenom prostoru ili u pojedinim medijumima životne sredine, u skladu sa posebnim propisima.

33a) informacija o životnoj sredini jeste svaka informacija u pismenom, vizuelnom, zvučnom, elektronskom ili drugom materijalnom obliku, KOJOM RASPOLAŽE ORGAN JAVNE VLASTI ILI KOJA SE ČUVA U IME ORGANA JAVNE VLASTI, o:

(1)  stanju činilaca životne sredine, kao što su vazduh i atmosfera, voda, tlo, zemljište, predeli i prirodna područja, uključujući močvarna, priobalna, rečna i jezerska područja, biodiverzitet i njegove komponente, GEODIVERZITET I GEONASLEĐE, genetički modifikovane organizme, kao i o interakciji između ovih činilaca;

(2)  faktorima kao što su materije, energija, buka, zračenje ili otpad, uključujući radioaktivni otpad, emisije, ispuštanja i drugi oblici emitovanja u životnu sredinu koji utiču ili mogu uticati na činioce životne sredine iz podtačke (1) ove tačke;

(3)  merama (uključujući administrativne mere), kao što su: javne politike, strategije, zakonodavstvo, planovi, programi, sporazumi o pitanjima iz oblasti životne sredine, i aktivnostima koje utiču ili mogu uticati na činioce i faktore iz podtač. (1) i (2) ove tačke, kao i utvrđenim merama ili aktivnostima za zaštitu tih činilaca;

(4)  izveštajima o sprovođenju propisa iz oblasti životne sredine;

(5)  analizama troškova i koristi i ekonomskim analizama i pretpostavkama koje se koriste u okviru mera i aktivnosti iz podtačke (3) ove tačke;

(6)  stanju zdravlja ljudi i bezbednosti, uključujući ugrožavanje lanca ishrane, kao i po potrebi o uslovima života čoveka, O nepokretnim kulturnim dobrima i njihovoj zaštićenoj okolini i građevinskim objektima, u meri u kojoj na njih utiče ili može uticati stanje činilaca životne sredine iz podtačke (1) ove tačke ili, kroz takve činioce, stanje bilo kog od faktora iz podtač. (2) i (3) ove tačke;

33b) informacija kojA se čuva u ime organa javne vlasti jeste informacija o životnoj sredini koju poseduje fizičko ili pravno lice koje ove informacije čuva u ime organa javne vlasti;

33v) mulj jeste obrađeni ili neobrađeni ostatak iz postrojenja za prečišćavanje tehnoloških otpadnih voda;

33g) tražilac INFORMACIJE O ŽIVOTNOJ SREDINI MOŽE BITI SVAKO LICE, U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE PRISTUP INFORMACIJAMA OD JAVNOG ZNAČAJA;

33d) INFORMACIJA KOJA SE ODNOSI NA UGROŽAVANjE ODNOSNO ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE JESTE INFORMACIJA O IZNENADNOJ OPASNOSTI KOJA JE PROUZROKOVANA LjUDSKOM AKTIVNOŠĆU ILI JE POSLEDICA PRIRODNIH POJAVA, UKLjUČUJUĆI I INFORMACIJU O EMISIJAMA U ŽIVOTNU SREDINU.

Posebni zakoni

Član 10.

Održivo upravljanje prirodnim vrednostima i zaštita životne sredine uređuju se ovim zakonom, posebnim zakonima i drugim propisima kojima se uređuje:

1) procena uticaja planova, programa i projekata na životnu sredinu;

2) integrisano sprečavanje i kontrola zagađivanja;

3) zaštita prirode;

4) zaštita vazduha, voda, zemljišta, šuma, geoloških resursa;

5) upravljanje hemikalijama;

6) upravljanje otpadom;

7) jonizujuća i nejonizujuća zračenja;

8) zaštita od buke i vibracija i dr. ;

8A) KONTROLA OPASNOSTI OD VELIKOG UDESA KOJI UKLJUČUJE OPASNE SUPSTANCE;

8B) PREKOGRANIČNI PROMET I TRGOVINA DIVLJIM VRSTAMA.

Saglasnost za korišćenje

Član 15.

Nadležni organ ne može izdati odobrenje za korišćenje prirodnih resursa ili dobara bez saglasnosti na projekat koji sadrži mere zaštite i sanacije životne sredine.

Saglasnost iz stava 1. ovog člana daje Ministarstvo, kojom se utvrđuje ispunjenost uslova i mera održivog korišćenja prirodnih resursa, odnosno dobara i zaštite životne sredine u toku i posle prestanka obavljanja aktivnosti, a na osnovu ocene o uslovima nadležnih stručnih organizacija.

NADLEŽNI ORGAN NE MOŽE IZDATI ODOBRENJE ZA KORIŠĆENJE PRIRODNIH RESURSA, BEZ SAGLASNOSTI NA PROJEKAT ZAŠTITE I SANACIJE ŽIVOTNE SREDINE TOKOM I POSLE KORIŠĆENJA PRIRODNOG RESURSA.

SAGLASNOST IZ STAVA 1. OVOG ČLANA NE PRIBAVLJA SE ZA RADOVE I AKTIVNOSTI NA KORIŠĆENJU PRIRODNIH RESURSA, KOJI U SKLADU SA POSEBNIM ZAKONOM PODLEŽU PROCEDURI PROCENE UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU, ZA KOJE SE MERE ZAŠTITE I SANACIJE ŽIVOTNE SREDINE, TOKOM I POSLE KORIŠĆENJA RESURSA, UTVRĐUJU U OKVIRU POSTUPKA PROCENE UTICAJA.

SAGLASNOST IZ STAVA 1. OVOG ČLANA DAJE MINISTARSTVO.

MINISTAR NADLEŽAN ZA POSLOVE ŽIVOTNE SREDINE (U DALJEM TEKSTU: MINISTAR) BLIŽE PROPISUJE SADRŽINU PROJEKTA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, KAO I POSTUPAK I USLOVE DAVANJA SAGLASNOSTI NA PROJEKAT.

Sanacija i remedijacija

Član 16.

Pravno i fizičko lice koje degradira životnu sredinu dužno je da izvrši remedijaciju ili na drugi način sanira degradiranu životnu sredinu, u skladu sa projektima sanacije i remedijacije.

Na projekte iz stava 1. ovog člana Ministarstvo daje saglasnost.

Ministar nadležan za poslove životne sredine (u daljem tekstu: ministar) propisuje metodologiju za izradu projekata sanacije i remedijacije, osim za projekte eksploatacije mineralnih sirovina koji su uređeni posebnim propisima.      

PRAVNO I FIZIČKO LICE KOJE DEGRADIRA ŽIVOTNU SREDINU DUŽNO JE DA IZVRŠI SANACIJU I REMEDIJACIJU DEGRADIRANE ŽIVOTNE SREDINE, U SKLADU SA PROJEKTOM SANACIJE I REMEDIJACIJE.

NA PROJEKTE SANACIJE I REMEDIJACIJE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA MINISTARSTVO DAJE SAGLASNOST, OSIM ZA PROJEKTE SANACIJE I REMEDIJACIJE RUDARSKIH OBJEKATA.

SAGLASNOST IZ STAVA 2. OVOG ČLANA DAJE SE U FORMI REŠENJA KOJE VAŽI DVE GODINE OD DANA IZDAVANJA.

REŠENJE IZ STAVA 3. OVOG ČLANA JE KONAČNO I PROTIV NJEGA SE MOŽE POKRENUTI UPRAVNI SPOR.

U POSTUPKU DAVANJA SAGLASNOSTI IZ STAVA 2. OVOG ČLANA, MINISTAR MOŽE REŠENJEM DA OSNUJE POSEBNU RADNU GRUPU, U SKLADU SA PROPISIMA KOJIMA SE UREĐUJE DRŽAVNA UPRAVA.

UKOLIKO LICE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA NE IZVRŠI SANACIJU I/ILI REMEDIJACIJU DEGRADIRANE POVRŠINE, mINISTARSTVO ĆE O TROŠKU tog LICA IZVRŠITI POTREBNE RADNjE U CILjU SANACIJE I/ILI REMEDIJACIJE DEGRADIRANE POVRŠINE.

U SLUČAJU OTVARANJA POSTUPKA LIKVIDACIJE ILI STEČAJA NAD LICEM IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, IZ LIKVIDACIONE ILI STEČAJNE MASE PODMIRUJU SE I TROŠKOVI SANACIJE I REMEDIJACIJE.

ZAHTEV ZA DAVANJE SAGLASNOSTI I PROJEKAT SANACIJE I REMEDIJACIJE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA PODNOSE SE U PISANOM I/ILI ELEKTRONSKOM OBLIKU.

 MINISTAR BLIŽE PROPISUJE SADRŽINU PROJEKATA SANACIJE I REMEDIJACIJE, POSTUPAK I USLOVE DAVANjA SAGLASNOSTI NA PROJEKAT KAO I DOKUMENTACIJU KOJA SE PODNOSI UZ ZAHTEV ZA DAVANjE SAGLASNOSTI IZ STAVA 2. OVOG ČLANA.

Javne zelene površine

Član 20.

Javne zelene površine u naseljenim mestima i predelima obuhvaćenim prostornim i urbanističkim planovima podižu se i održavaju na način koji omogućava očuvanje i unapređivanje prirodnih i stvorenih vrednosti.

Ako se zbog izgradnje objekta unište javne zelene površine, one se moraju nadoknaditi pod uslovima i na način koji određuje jedinica lokalne samouprave.

Opšti uslovi zaštite, način podizanja i održavanja, obnove uništenih javnih zelenih površina i vođenja podataka o javnim zelenim površinama uređuju se posebnim zakonom.

SKUPŠTINA JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE POSEBNOM ODLUKOM UREĐUJE OPŠTE USLOVE ZAŠTITE, NAČIN PODIZANJA I ODRŽAVANJA I OBNOVE UNIŠTENIH JAVNIH ZELENIH POVRŠINA, KAO I VOĐENJE PODATAKA O JAVNIM ZELENIM POVRŠINAMA.

Zaštita voda

Član 23.

Vode se mogu koristiti i opterećivati, a otpadne vode ispuštati u vode uz primenu odgovarajućeg tretmana, na način i do nivoa koji ne predstavlja opasnost za prirodne procese ili za obnovu kvaliteta i količine vode i koji ne umanjuje mogućnost njihovog višenamenskog korišćenja.

Zaštita i korišćenje voda ostvaruje se u okviru integralnog upravljanja vodama preduzimanjem i sprovođenjem mera za očuvanje površinskih i podzemnih voda i njihovih rezervi, kvaliteta i količina, kao i zaštitom u skladu sa posebnim zakonom.

PRAVNO LICE I/ILI PREDUZETNIK KOJI IMA POSTROJENJA ZA PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA ILI TREBA DA IH IZGRADI I KOJI ISPUŠTA SVOJE OTPADNE VODE U RECIPIJENT ILI JAVNU KANALIZACIJU, OSIM POSTROJENJA KOJA PODLEŽU IZDAVANJU INTEGRISANE DOZVOLE, DUŽAN JE DA DONESE AKCIONI PLAN ZA POSTEPENO DOSTIZANJE GRANIČNIH VREDNOSTI EMISIJE ZAGAĐUJUĆIH MATERIJA U VODE, UTVRDI ROKOVE ZA NJIHOVO POSTEPENO DOSTIZANJE, KAO I DA POSTUPA SAGLASNO AKCIONOM PLANU, A U SKLADU SA PROPISOM KOJIM SE UREĐUJU GRANIČNE VREDNOSTI EMISIJE ZAGAĐUJUĆIH MATERIJA U VODE I ROKOVI ZA NJIHOVO DOSTIZANJE.

MULJ KOJI JE NASTAO U PROCESU PREČIŠĆAVANJA KOMUNALNIH OTPADNIH VODA MORA SE TRETIRATI, ODLAGATI I KORISTITI NA NAČIN DA SE NE UGROZI ŽIVOTNA SREDINA I ZDRAVLJE LJUDI, U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE ZAŠTITA VODA OD ZAGAĐIVANJA.

MULJ KOJI JE NASTAO U PROCESU PREČIŠĆAVANJA TEHNOLOŠKIH OTPADNIH VODA MORA SE TRETIRATI, ODLAGATI I KORISTITI U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE UPRAVLJANJE OTPADOM, OSIM MULJA KOJI JE RUDARSKI OTPAD, NASTAO U PROCESU EKSPLOATACIJE I PRIPREME MINERALNIH SIROVINA.

Radi zaštite i očuvanja količina i kvaliteta podzemnih rezervi voda vrše se detaljni istražni radovi, kao i izrada bilansa rezervi podzemnih voda.

Zaštita voda ostvaruje se preduzimanjem mera sistematskog i kontrolnog praćenja kvaliteta voda, smanjivanjem zagađivanja voda zagađujućim materijama ispod propisanih graničnih vrednosti i preduzimanjem tehničko-tehnoloških i drugih potrebnih mera za njihovo prečišćavanje, kako bi se sprečilo unošenje u vode opasnih, otpadnih i dugih štetnih materija, kao i praćenjem uticaja zagađenih voda na zdravlje ljudi, životinjski i biljni svet i životnu sredinu.

Zaštita voda obuhvata i zaštitu voda od uticaja prekograničnog zagađenja, tako da se obezbeđuje očuvanje voda u celini.

Promet ugroženih i zaštićenih vrsta divlje flore i faune

Član 28.

Radi zaštite i očuvanja količina i kvaliteta podzemnih rezervi voda vrše se detaljni istražni radovi, kao i izrada bilansa rezervi podzemnih voda.

Zaštita voda ostvaruje se preduzimanjem mera sistematskog i kontrolnog praćenja kvaliteta voda, smanjivanjem zagađivanja voda zagađujućim materijama ispod propisanih graničnih vrednosti i preduzimanjem tehničko-tehnoloških i drugih potrebnih mera za njihovo prečišćavanje, kako bi se sprečilo unošenje u vode opasnih, otpadnih i dugih štetnih materija, kao i praćenjem uticaja zagađenih voda na zdravlje ljudi, životinjski i biljni svet i životnu sredinu.

Zaštita voda obuhvata i zaštitu voda od uticaja prekograničnog zagađenja, tako da se obezbeđuje očuvanje voda u celini.

Uvoz i izvoz ugroženih i zaštićenih vrsta divlje flore i faune, njihovih razvojnih oblika i delova vrši se pod uslovom da uvoz, odnosno izvoz nije zabranjen, odnosno da izvezena količina ili broj primeraka ugroženih i zaštićenih vrsta divlje flore i faune neće ugroziti opstanak te vrste u Republici Srbiji, kao i pod drugim uslovima propisanim zakonom, na osnovu dozvole koju izdaje Ministarstvo.

Tranzit ugroženih i zaštićenih vrsta divlje flore i faune, njihovih razvojnih oblika i delova vrši se pod uslovom da je izdata izvozna dozvola.

Uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz i izvoz iz stava 1. ovog člana podnosilac zahteva prilaže:

1) mišljenje ovlašćene naučne i stručne organizacije da se izvozom ugroženih i zaštićenih vrsta divlje flore i faune u traženoj količini ili broju primeraka neće ugroziti opstanak te vrste u Republici Srbiji;

2) izjavu uvoznika, odnosno izvoznika u koje svrhe će se koristiti primerak vrste;

3) drugu propisanu dokumentaciju.

Ministar nadležan za poslove zaštite životne sredine (u daljem tekstu: ministar) određuje naučne i stručne organizacije koje daju stručne ocene da se izvozom ugrožene i zaštićene vrste divlje flore i faune u traženoj količini ili broju primeraka neće ugroziti opstanak te vrste u Republici Srbiji.

Ministar bliže propisuje dokumentaciju koja se podnosi uz zahtev iz stava 3. ovog člana, sadržinu i izgled dozvole.

Ministarstvo vodi registar izdatih dozvola na propisan način.

PROMET PRIMERAKA DIVLJE FLORE I FAUNE

Član 28.

PREKOGRANIČNI PROMET PRIMERAKA DIVLJE FLORE I FAUNE (UVOZ, IZVOZ, UNOS, IZNOS, PONOVNI IZVOZ) I NJIHOVIH RAZVOJNIH OBLIKA I DELOVA VRŠI SE POD USLOVOM DA UVOZ, ODNOSNO IZVOZ NIJE ZABRANJEN, ODNOSNO DA KOLIČINA ILI BROJ PRIMERAKA DIVLJE FLORE I FAUNE KOJOM SE VRŠI PREKOGRANIČNI PROMET NEĆE UGROZITI OPSTANAK TE VRSTE, KAO I POD DRUGIM USLOVIMA PROPISANIM ZAKONOM.

PREKOGRANIČNI PROMET IZ STAVA 1. OVOG ČLANA VRŠI SE NA OSNOVU DOZVOLE, ODNOSNO ISPRAVE KOJU IZDAJE MINISTARSTVO KAO NADLEŽNI ORGAN DRŽAVNE UPRAVE ZA SPROVOĐENJE POTVRĐENIH MEĐUNARODNIH UGOVORA O PREKOGRANIČNOM PROMETU ZAŠTIĆENIH DIVLJIH VRSTA FLORE I FAUNE.

TRANZIT PRIMERAKA VRSTA DIVLJE FLORE I FAUNE ZAŠTIĆENIH MEĐUNARODNIM UGOVOROM, NJIHOVIH RAZVOJNIH OBLIKA, DELOVA I DERIVATA, VRŠI SE POD USLOVOM DA POŠILJKU PRATI ORIGINAL VAŽEĆE IZVOZNE DOZVOLE, ODNOSNO POTVRDE O PONOVNOM IZVOZU, IZDATE OD STRANE NADLEŽNOG ORGANA DRŽAVE IZVOZA ILI PONOVNOG IZVOZA, A U KOJOJ JE JASNO NAVEDENO KRAJNJE ODREDIŠTE.

UZ ZAHTEV ZA IZDAVANJE DOZVOLE, ODNOSNO ISPRAVE IZ STAVA 2. OVOG ČLANA PODNOSILAC ZAHTEVA PRILAŽE:

1) DOKUMENTACIJU KOJOM SE DOKAZUJE DA SU PRIMERCI DIVLJE FLORE I FAUNE STEČENI U SKLADU SA POTVRĐENIM MEĐUNARODNIM UGOVOROM I PROPISIMA O ZAŠTITI ODREĐENIH VRSTA U DRŽAVI IZVOZA ILI PONOVNOG IZVOZA;

2) IZJAVU UVOZNIKA, ODNOSNO IZVOZNIKA U KOJE SVRHE ĆE SE KORISTITI PRIMERAK VRSTE;

3) DRUGU PROPISANU DOKUMENTACIJU.

U POSTUPKU IZDAVANJA DOZVOLA, ODNOSNO ISPRAVA IZ STAVA 2. OVOG ČLANA MINISTARSTVO ELEKTRONSKIM PUTEM PROSLEĐUJE ZAHTEV I PRATEĆU DOKUMENTACIJU OVLAŠĆENOJ NAUČNOJ I STRUČNOJ ORGANIZACIJI, RADI PRIBAVLJANJA STRUČNOG MIŠLJENJA.

NAUČNE I STRUČNE ORGANIZACIJE IZ STAVA 5. OVOG ČLANA OBAVLJAJU STRUČNE POSLOVE KOJI SE ODNOSE NA:

1)    UTVRĐIVANJE DA LI UVOZ, IZVOZ, PONOVNI IZVOZ ILI UNOS IZ MORA UGROŽAVA OPSTANAK U PRIRODI STROGO ZAŠTIĆENIH, ZAŠTIĆENIH I DRUGIH DIVLJIH VRSTA;

2)    POSTUPANJE SA ZAPLENJENIM I ODUZETIM PRIMERCIMA DIVLJIH VRSTA;

3)    USLOVE ZA DRŽANJE ŽIVIH PRIMERAKA DIVLJIH VRSTA U ZATOČENIŠTVU;

4)    UTVRĐIVANJE DA LI SU PRIMERCI UZGOJENI U ZATOČENIŠTVU ILI VEŠTAČKI RAZMNOŽENI;

5)    OBELEŽAVANJE PRIMERAKA DIVLJIH VRSTA;

6)    UTVRĐIVANJE POREKLA PRIMERAKA DIVLJIH VRSTA;

7)    PRUŽANJE STRUČNE POMOĆI MINISTARSTVU I DRUGIM NADLEŽNIM ORGANIMA PRI TAKSONOMSKOM ODREĐIVANJU DIVLJIH VRSTA;

8)     IZRADU PREDLOGA MERA U CILJU SUZBIJANJA NEZAKONITOG PREKOGRANIČNOG PROMETA I TRGOVINE DIVLJIM VRSTAMA;

9)     DRUGE STRUČNE POSLOVE VEZANE ZA SPROVOĐENJE POTVRĐENIH MEĐUNARODNIH UGOVORA.

MINISTAR ODREĐUJE NAUČNE I STRUČNE ORGANIZACIJE ZA OBAVLJANJE STRUČNIH POSLOVA IZ STAVA 6. OVOG ČLANA, KAO I NAČIN PRIBAVLJANJA I DOSTAVLJANJA STRUČNOG MIŠLJENJA.

MINISTAR MOŽE OBRAZOVATI POSEBNO TELO SAČINJENO OD PREDSTAVNIKA NAUČNIH I STRUČNIH ORGANIZACIJA IZ STAVA 5. OVOG ČLANA, ODNOSNO NAUČNIKA I STRUČNIH RADNIKA, RADI DAVANJA KONAČNE OCENE PO ODREĐENIM PITANJIMA KOJA SE ODNOSE NA PREKOGRANIČNI PROMET DIVLJIH VRSTA, USLOVE ZA DRŽANJE I UZGAJANJE U ZATOČENIŠTVU, OBELEŽAVANJE, POREKLO PRIMERAKA, TAKSONOMSKO ODREĐIVANJE I DRUGO POSTUPANJE SA DIVLJIM VRSTAMA.

MINISTAR BLIŽE PROPISUJE DOKUMENTACIJU KOJA SE PODNOSI UZ ZAHTEV IZ STAVA 4. OVOG ČLANA, SADRŽINU I IZGLED DOZVOLE.

MINISTARSTVO VODI REGISTAR IZDATIH DOZVOLA NA PROPISAN NAČIN.

Upravljanje otpadom

Član 30.

Upravljanje otpadom sprovodi se po propisanim uslovima i merama postupanja sa otpadom u okviru sistema sakupljanja, transporta, SKLADIŠTENJA, PRIPREME ZA PONOVNU UPOTREBU, ODNOSNO PONOVNO ISKORIŠĆENJE, tretmana i odlaganja otpada, uključujući i nadzor nad tim aktivnostima i brigu o postrojenjima za upravljanje otpadom posle njihovog zatvaranja.

Vlasnik VLASNIK I/ILI DRUGI DRŽALAC otpada dužan je da preduzme mere upravljanja otpadom u cilju sprečavanja ili smanjenja nastajanja, ponovnu upotrebu i reciklažu otpada, izdvajanje sekundarnih sirovina i korišćenje otpada kao energenta, odnosno odlaganje otpada.

Prostorno i urbanističko planiranje

Član 34.

U prostornim i urbanističkim planovima obezbediće se mere i uslovi zaštite životne sredine, a naročito:

1) utvrđivanje posebnih režima očuvanja i korišćenja područja zaštićenih prirodnih dobara, izvorišta vodosnabdevanja, termalnih i mineralnih izvorišta, šuma, poljoprivrednog zemljišta, javnih zelenih površina, rekreacionih područja i banja;

2) određivanje područja ugroženih delova životne sredine (zagađena područja, područja ugrožena erozijom i bujicama, eksploatacijom mineralnih sirovina, plavna područja i sl.) i utvrđivanje mera za sanaciju ovih područja;

2a) utvrđivanje mera integrisane zaštite i planiranja predela koje obuhvataju područja izvan zaštićenih prirodnih dobara, radi uređenja dugoročne koncepcije, namene i organizacije predela i usklađivanja višenamenskog korišćenja prostora koje ugrožava predeo (poljoprivreda, šumarstvo, vodoprivreda, rudarstvo, energetika, saobraćaj, stanovanje, rekreacije i dr.);

2b) utvrđivanje područja u kojima će se dugoročno sačuvati odgovarajuće udaljenosti između objekata u kojima je prisutna ili može biti prisutna jedna ili više opasnih materija u količinama koje su veće od propisanih i stambenih područja, javnih prostora, kao i područja od posebnog značaja, radi zaštite života i zdravlja ljudi i životne sredine;

3) utvrđivanje mera i uslova zaštite životne sredine prema kojima će se koristiti prostor namenjen eksploataciji mineralnih sirovina, odnosno vršiti izgradnja industrijskih i energetskih objekata, objekata za preradu i odlaganje otpada POSTROJENJA ZA SKLADIŠTENJE, PRIPREMU ZA PONOVNU UPOTREBU, TRETMAN, ODNOSNO PONOVNO ISKORIŠĆENJE I ODLAGANJE OTPADA, objekata infrastrukture i drugih objekata čijom izgradnjom ili korišćenjem se može ugroziti životna sredina.

Uslove za obezbeđenje mera iz stava 1. ovog člana daje Ministarstvo, organ autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, na zahtev organa nadležnog za pripremu i donošenje plana, a na osnovu uslova i mišljenja nadležnih stručnih organizacija.

Procena opasnosti od udesa

ZAŠTITA OD HEMIJSKOG UDESA

Član 38.

Uključivanje u sistem upravljanja i kontrole zaštite životne sredine

Član 44.

U Republici Srbiji primenjuju se domaći i međunarodni standardi i propisi za upravljanje, sertifikaciju i registraciju sistema upravljanja zaštitom životne sredine.

Pravno i fizičko lice može sertifikovati sistem upravljanja zaštitom životne sredine prema SRPS-ISO 14001, u skladu sa zakonom.

Pravno i fizičko lice može registrovati sertifikovan sistem upravljanja zaštitom životne sredine radi uključivanja u sistem upravljanja i kontrole zaštite životne sredine EU (u daljem tekstu: sistem EMAS), u skladu sa ovim zakonom.

SISTEM UPRAVLJANJA ZAŠTITOM ŽIVOTNE SREDINE

ČLAN 44.

U REPUBLICI SRBIJI PRIMENJUJU SE SRPSKI STANDARDI ZA UPRAVLJANJE I SERTIFIKACIJU SISTEMA UPRAVLJANJA ZAŠTITOM ŽIVOTNE SREDINE.

PRAVNA LICA, PREDUZETNICI I ORGANIZACIJE MOGU SERTIFIKOVATI SVOJ SISTEM UPRAVLJANJA ZAŠTITOM ŽIVOTNE SREDINE U SKLADU SA STANDARDOM SRPS ISO 14001.

PRAVNA LICA, PREDUZETNICI I ORGANIZACIJE, KOJA IMAJU USPOSTAVLJEN SISTEM UPRAVLJANJA ZAŠTITOM ŽIVOTNE SREDINE MOGU SE UKLJUČITI U SISTEM UPRAVLJANJA ZAŠTITOM ŽIVOTNE SREDINE I PROVERE (U DALJEM TEKSTU: SISTEM EMAS).

LICA IZ STAVA 3. OVOG ČLANA, PODNOSE ZAHTEV MINISTARSTVU ZA IZDAVANJE POTVRDE O PODACIMA O KOJIMA SE VODI SLUŽBENA EVIDENCIJA U OBLASTI ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE (IZDATE DOZVOLE, ODOBRENJA, SAGLASNOSTI, NALAZI NADLEŽNE INSPEKCIJE ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE I DR.), RADI UKLJUČIVANJA U SISTEM EMAS.

ZAHTEV ZA IZDAVANJE POTVRDE IZ STAVA 4. OVOG ČLANA SADRŽI:

1) PODATKE O PRAVNOM LICU, PREDUZETNIKU I ORGANIZACIJI (DELATNOST ZA KOJU JE REGISTROVANO, BROJ ZAPOSLENIH I SEDIŠTE);

2) KRATAK OPIS USPOSTAVLJENOG SISTEMA UPRAVLJANJA ZAŠTITOM ŽIVOTNE SREDINE;

3) DRUGE PROPISANE PODATKE, U SKLADU SA ZAKONOM.

UZ POPUNJEN OBRAZAC ZAHTEVA IZ STAVA 5. OVOG ČLANA PODNOSI SE SLEDEĆA DOKUMENTACIJA:

1)    DOKAZ O REGISTRACIJI DELATNOSTI KOJU OBAVLJA;

2)    KOPIJA PODNETE PRIJAVE ZA EMAS REGISTRACIJU;

3)    DRUGU DOKUMENTACIJU U SKLADU SA OVIM ZAKONOM.

U POSTUPKU IZDAVANJA POTVRDE IZ STAVA 4. OVOG ČLANA MINISTARSTVO MOŽE ZATRAŽITI OD DRUGIH NADLEŽNIH ORGANA DODATNE PODATKE OD ZNAČAJA ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE.

ZA PODNOŠENJE ZAHTEVA I IZDAVANJE POTVRDE PLAĆA SE TAKSA U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJU REPUBLIČKE ADMINISTRATIVNE TAKSE.

MINISTARSTVO VODI EVIDENCIJU IZDATIH POTVRDA.

MINISTAR BLIŽE PROPISUJE:

1)    SADRŽINU I OBRAZAC ZAHTEVA ZA IZDAVANJE POTVRDE, DOKUMENTACIJU KOJA SE PODNOSI UZ ZAHTEV I SADRŽINU I OBRAZAC POTVRDE;

2)    SADRŽINU, NAČIN VOĐENJA I IZGLED EVIDENCIJE.

Zahtev za registraciju u sistem EMAS

Član 45.

U sistem EMAS mogu se uključiti pravna i fizička lica koja u svom poslovanju ispunjavaju zahteve sistema upravljanja zaštitom životne sredine koji se odnose na utvrđivanje i vođenje politike, planiranje, sprovođenje, kontrolu i proveru sistema upravljanja i primene mera za njegovo unapređivanje.

Radi ispunjavanja uslova za uspostavljanje sistema upravljanja zaštitom životne sredine i registracije u sistem EMAS pravno i fizičko lice dužno je da izradi izveštaj o uticajima aktivnosti, proizvoda i usluga na životnu sredinu, organizuje i sprovede proveru usaglašenosti sistema upravljanja koju vrši proverivač.

Registracija u sistem EMAS vrši se na osnovu zahteva pravnog i fizičkog lica koji se podnosi Ministarstvu.

Uz zahtev za registraciju u sistem EMAS, koji se podnosi na propisanom obrascu, prilaže se:

1) izjava pravnog i fizičkog lica za uključivanje u sistem EMAS sa propisanom sadržinom;

2) potvrda akreditovanog EMAS verifikatora o tačnosti navoda datih u izjavi pravnog i fizičkog lica o ispunjenosti uslova zaštite životne sredine za uključivanje u sistem EMAS.

Odluku o registraciji donosi Ministarstvo na osnovu podnete dokumentacije, kao i na osnovu inspekcijske kontrole o primeni propisa o zaštiti životne sredine.

Bliže uslove za podnošenje zahteva iz stava 4. ovog člana, kao i obrazac zahteva propisuje ministar.

Pravno i fizičko lice plaća naknadu za upis u registar.

Visinu naknade za upis u registar propisuje Vlada.

Upis u registar vrši se na period od tri godine i može se produžiti na zahtev pravnog i fizičkog lica.

Zahtev za produženje registracije podnosi se najkasnije 30 dana pre isteka roka na koji je upis izvršen.

Provera ispunjenosti uslova pravnog i fizičkog lica upisanog u registar vrši se jednom godišnje.Tekst pre izmene

Akreditacija

Član 46.

Akreditacija EMAS verifikatora i kontrola njihovih aktivnosti vrši se u skladu sa zakonom i drugim propisima kojima se uređuje akreditacija.

Akreditovani EMAS verifikator proverava ispunjenost svih uslova propisanih za pravna i fizička lica koja se uključuju u sistem EMAS ili su deo tog sistema.

Registri sistema EMAS

Član 47.

Ministarstvo vodi registar pravnih i fizičkih lica uključenih u sistem EMAS.

Podaci iz registra EMAS su javni.

Akreditaciono telo koje vodi registar akreditovanih verifikatora sistema EMAS, dužno je da najmanje jednom mesečno dostavlja Ministarstvu podatke iz registra, a na zahtev Ministarstva dostavlja i podatke u vezi sa postupkom akreditacije EMAS verifikatora.

Na zahtev Ministarstva akreditovani EMAS verifikator dostavlja podatke o rezultatima proveravanja sistema EMAS u pravnom i fizičkom licu.

Ministarstvo obezbeđuje zaštitu podataka iz st. 3. i 4. ovog člana koji predstavljaju poslovnu tajnu.

Ministar propisuje sadržinu, izgled i način vođenja registra iz stava 1. ovog člana.

Tekst

Odbijanje upisa i brisanje iz registra

Član 48.

Ministarstvo će odbiti zahtev za upis u registar ako pravno i fizičko lice ne ispunjava uslove za uključenje u sistem EMAS.

Iz registra sistema EMAS briše se pravno i fizičko lice:

1) ako u propisanom roku ne podnese zahtev za produženje registracije sa popunjenom izjavom, obrascem registracije i dokazom o uplaćenoj naknadi;

2) ako se utvrdi da pravno i fizičko lice ne ispunjava jedan ili više uslova za registraciju;

3) ako je akreditaciono telo dostavilo Ministarstvu negativan izveštaj o kontroli rada akreditovanog ocenjivača EMAS.

Ministarstvo može u slučaju iz stava 2. ovog člana odlučiti da registraciju pravnog i fizičkog lica suspenduje na određeno vreme do ispunjenja uslova za registraciju.

Znak EMAS

Član 49.

Znak EMAS mogu koristiti samo pravna i fizička lica koja su registrovana u sistem EMAS u slučajevima i na način utvrđen u skladu sa zakonom.

Ovlašćenje za donošenje propisa

Član 50.

Ministar propisuje:

1) zahteve za uspostavljanje i sprovođenje sistema upravljanja zaštitom životne sredine;

2) sadržinu izveštaja o uticajima aktivnosti, proizvoda i usluga na životnu sredinu;

3) sadržinu izjave za uključivanje u sistem EMAS i dostupnost informacija o sistemu EMAS javnosti;

4) način provere sistema EMAS unutar pravnog i fizičkog lica i sadržaj izveštaja ocenjivača;

5) sadržinu, izled i upotrebu znaka EMAS.

Sanacioni plan

Član 66.

Sanacioni plan donosi se kada zagađenje na određenom prostoru prevazilazi efekte mera koje se preduzimaju, odnosno kada je ugrožen kapacitet životne sredine ili postoji rizik od trajnog narušavanja kvaliteta ili štete u životnoj sredini.

Sanacioni plan Vlada donosi u slučaju:

1) kada nivo i obim degradacije životne sredine prevazilazi sanacione mogućnosti autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave;

2) kada je odgovorni subjekt nepoznat, a zagađenost životne sredine izaziva štetne posledice preko granica Republike Srbije;

3) kada je odgovorni subjekat van jurisdikcije Republike Srbije, a zagađenost životne sredine izaziva štetne posledice na njenoj teritoriji;

4) kada zagađenost životne sredine ugrožava područje od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju ili na njemu izaziva štetne posledice;

5) kada je potrebno preduzeti hitne i interventne mere u vanrednim slučajevima.

Ako se naknadno utvrdi zagađivač koji je odgovoran za zagađivanje, organ koji je snosio troškove sanacije životne sredine zahteva naknadu troškova.

U SANACIONOM PLANU VLADE NAVODE SE PROPISI O DRŽAVNOJ POMOĆI ZA SANACIJU KONTAMINIRANIH LOKACIJA I DRUGI PROPISI O DRŽAVNOJ POMOĆI KOJI SU POTREBNI ZA PRIMENU PROPISA O DRŽAVNOJ POMOĆI ZA SANACIJU KONTAMINIRANIH LOKACIJA.

U slučaju prekoračenja propisanih nivoa emisija i drugih aktivnosti koje su dovele do degradacije životne sredine, zagađivač je dužan da o svom trošku uradi i realizuje sanacioni plan.

Informacioni sistem

Član 74.

Radi efikasnog identifikovanja, klasifikovanja, obrade, praćenja i evidencije prirodnih vrednosti i upravljanja životnom sredinom u Republici Srbiji uspostavlja se i vodi informacioni sistem zaštite životne sredine (u daljem tekstu: informacioni sistem).

Informacioni sistem obezbeđuje formiranje, klasifikovanje, obradu, održavanje, prezentaciju i distribuciju numeričkih, opisnih i prostornih baza podataka o: kvalitetu medijuma životne sredine, praćenju stanja i zaštiti životne sredine, zakonodavnim, administrativnim i organizacionim i strateškim merama, naučno-tehničkim informacijama o planskim merama prevencije i razmenu informacija sa drugim informacionim sistemima i dr.

Informacioni sistem vodi Agencija za zaštitu životne sredine.

Informacioni sistem obezbeđuje pristup drugim informacionim sistemima i harmonizaciju svih relevantnih informacija i podataka na nacionalnom i međunarodnom nivou.

AGENCIJA ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE USPOSTAVLJA I VODI NACIONALNI METAREGISTAR ZA INFORMACIJE O ŽIVOTNOJ SREDINI (U DALJEM TEKSTU: NACIONALNI METAREGISTAR) KOJI JE SASTAVNI DEO INFORMACIONOG SISTEMA.

NACIONALNI METAREGISTAR JE ELEKTRONSKA BAZA PODATAKA I PORTAL KA POSTOJEĆIM BAZAMA I DOKUMENTIMA SA INFORMACIJAMA IZ OBLASTI ŽIVOTNE SREDINE RAZLIČITIH ORGANA I ORGANIZACIJA.

ORGANI JAVNE VLASTI DUŽNI SU DA, U SKLADU SA ZAKONOM, NAJMANJE JEDNOM GODIŠNJE ILI PO POTREBI, NA ZAHTEV MINISTARSTVA, AŽURIRAJU PODATKE U NACIONALNOM METAREGISTRU.

AGENCIJA ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE JE DUŽNA DA OBEZBEDI I ODRŽAVA SREDSTVA ZA OBRADU INFORMACIJA O ŽIVOTNOJ SREDINI.

ORGANI JAVNE VLASTI IZ STAVA 7. OVOG ČLANA ODGOVARAJU ZA TAČNOST AŽURIRANIH PODATAKA.

Vlada bliže propisuje sadržinu i način vođenja informacionog sistema, metodologiju, strukturu, zajedničke osnove, kategorije i nivoe sakupljanja podataka, kao i sadržinu informacija o kojima se redovno i obavezno obaveštava javnost.

KONTROLA DOSTAVLjANjA PODATAKA I KONTROLA TAČNOSTI DOSTAVLjENIH PODATAKA ZA NACIONALNI REGISTAR IZVORA ZAGAĐIVANjA

Član 75a

AGENCIJA ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE, SAMOSTALNO ILI U SARADNJI SA NADLEŽNOM INSPEKCIJSKOM SLUŽBOM, VRŠI KONTROLU DOSTAVLJANJA PODATAKA ZA NACIONALNI REGISTAR IZVORA ZAGAĐIVANJA ŽIVOTNE SREDINE I KONTROLU TAČNOSTI DOSTAVLJENIH PODATAKA.

Izveštaj o stanju životne sredine

Član 76.

Vlada jedanput godišnje podnosi Narodnoj skupštini izveštaj o stanju životne sredine u Republici Srbiji.

Agencija za zaštitu životne sredine izrađuje izveštaj iz stava 1. ovog člana na osnovu prikupljenih podataka i informacija najkasnije do 31. maja tekuće godine za prethodnu godinu.

AGENCIJA ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE IZRAĐUJE IZVEŠTAJ IZ STAVA 1. OVOG ČLANA NA OSNOVU PRIKUPLJENIH I DOSTUPNIH PODATAKA I INFORMACIJA NAJKASNIJE DO 31. MAJA TEKUĆE GODINE.

Nadležni organ autonomne pokrajine, odnosno nadležni organ jedinice lokalne samouprave dužan je da Agenciji za zaštitu životne sredine tromesečno dostavlja podatke za izradu izveštaja iz stava 1. ovog člana i to za prvo, drugo i treće tromesečje najkasnije u roku od dva meseca po isteku tromesečja, a za poslednje tromesečje do 31. januara.

Izveštaji o stanju životne sredine objavljuju se u službenim glasilima Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.

V INFORMISANjE I UČEŠĆE JAVNOSTI

Pristup informacijama

Član 78.

Državni organi, organi autonomne pokrajine, organi jedinice lokalne samouprave i ovlašćene i druge organizacije dužni su da redovno, blagovremeno, potpuno i objektivno, obaveštavaju javnost o stanju životne sredine, odnosno o pojavama koje se prate u okviru monitoringa nivoa zagađujuće materije i emisije, kao i merama upozorenja ili razvoju zagađenja koja mogu predstavljati opasnost za život i zdravlje ljudi, u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima.

Javnost ima pravo pristupa propisanim registrima ili evidencijama koje sadrže informacije i podatke u skladu sa ovim zakonom.

PRISTUP INFORMACIJAMA O ŽIVOTNOJ SREDINI OSTVARUJE SE U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE PRISTUP INFORMACIJAMA OD JAVNOG ZNAČAJA.

U SLUČAJU KADA SE ZAHTEV ODNOSI NA INFORMACIJE IZ ČLANA 3. STAV 1. TAČKA 33A) PODTAČKA (2) OVOG ZAKONA, A U VEZI SA PROCEDURAMA MERENjA, UKLjUČUJUĆI ANALIZE, UZORKOVANjE I PRED-TRETMAN UZORAKA, KOJE SU KORIŠĆENE U PRIKUPLjANjU INFORMACIJA, ORGAN JAVNE VLASTI, UZ OBAVEŠTENjE O INTERNET ADRESI NA KOJOJ SU INFORMACIJE DOSTUPNE, TRAŽIOCU/PODNOSIOCU ZAHTEVA DOSTAVLjA I OBAVEŠTENjE O STANDARDNOJ PROCEDURI KOJA JE KORIŠĆENA.

U SLUČAJU KADA ORGAN JAVNE VLASTI IZ TEHNIČKIH RAZLOGA NIJE U MOGUĆNOSTI DA INFORMACIJU O ŽIVOTNOJ SREDINI DOSTAVI U OBLIKU ILI FORMATU U KOME JE TRAŽENA, DOSTAVIĆE JE U DRUGOM OBLIKU ILI FORMATU UZ NAVOĐENjE RAZLOGA ZA TAKVO POSTUPANjE.

ORGANI JAVNE VLASTI SU DUŽNI DA ČUVAJU INFORMACIJE O ŽIVOTNOJ SREDINI KOJIMA RASPOLAŽU ILI KOJE SE ČUVAJU U NjIHOVO IME, U OBLIKU ILI FORMATU KOJE JE MOGUĆE LAKO REPRODUKOVATI I KOJI SU DOSTUPNI PREKO KOMPJUTERSKIH TELEKOMUNIKACIJA ILI DRUGIH ELEKTRONSKIH SREDSTAVA.

Član 79.

Informacije koje se odnose na zaštitu životne sredine nadležni organ dostavlja podnosiocu zahteva u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva.

Ako su informacije iz stava 1. ovog člana obimne ili bi njihova priprema zahtevala duži vremenski period, rok za dostavljanje je 60 dana od dana podnošenja zahteva.

Troškove dostavljanja informacija iz stava 1. ovog člana snosi podnosilac zahteva.

Ministar propisuje visinu troškova iz stava 3. ovog člana, u zavisnosti od obima i prirode informacija.

Član 80.

Zahtev za dostavljanje informacija koje se odnose na zaštitu životne sredine može biti odbijen ako bi njihovo objavljivanje negativno uticalo na:

1) poverljivost rada državnih organa kada je ona predviđena zakonom;

2) međunarodne odnose, odbranu zemlje i javnu bezbednost;

3) rad pravosudnih organa;

4) poverljivost komercijalnih i industrijskih podataka kada je takva poverljivost predviđena zakonom, osim informacija o emisijama koje ugrožavaju životnu sredinu;

5) prava intelektualne svojine;

6) poverljivost ličnih podataka, odnosno dosijea kada je ona predviđena zakonom;

7) interese trećih lica koja poseduju informacije, a koja nisu obavezna da ih pruže, odnosno nisu saglasna sa njihovim objavljivanjem;

8) zaštitu životne sredine na koju se takva informacija odnosi, kao što je lokacija retkih vrsta divlje flore i faune.

ŠIRENJE INFORMACIJA O ŽIVOTNOJ SREDINI

Član 80.

ORGANI JAVNE VLASTI SU DUŽNI DA PREDUZIMAJU SVE NEOPHODNE MERE DA OBEZBEDE I SE INFORMACIJE O ŽIVOTNOJ SREDINI KOJE POSEDUJU ILI SE ČUVAJU U NJIHOVO IME AKTIVNO I SISTEMATSKI ŠIRE JAVNOSTI, POSEBNO PUTEM SREDSTAVA KOMPJUTERSKE TELEKOMUNIKACIONE I/ILI ELEKTRONSKE TEHNOLOGIJE.

ORGANI JAVNE VLASTI SU DUŽNI DA OBEZBEDE DA INFORMACIJE O ŽIVOTNOJ SREDINI POSTANU POSTEPENO DOSTUPNE U VIDU ELEKTRONSKIH BAZA PODATAKA KOJE SU LAKO DOSTUPNE JAVNOSTI PUTEM JAVNIH TELEKOMUNIKACIONIH MREŽA.

ORGANI JAVNE VLASTI SU DUŽNI DA REDOVNO AŽURIRAJU I REDOVNO OBJAVLJUJU ODNOSNO ŠIRE INFORMACIJE O ŽIVOTNOJ SREDINI, A POSEBNO:

1) TEKSTOVE MEĐUNARODNIH UGOVORA I SPORAZUMA, KAO I PROPISE U OBLASTI ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE ILI U VEZI SA NJOM;

2) STRATEGIJE, PLANOVE, PROGRAME I DRUGA DOKUMENTA KOJA SE ODNOSE NA ŽIVOTNU SREDINU;

3) IZVEŠTAJE O SPROVOĐENJU PROPISA IZ OBLASTI ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE, UKLJUČUJUĆI SPROVOĐENJE MEĐUNARODNIH UGOVORA, STRATEŠKIH DOKUMENATA, PLANOVA I PROGRAMA U OBLASTI ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE, KADA SU IH ORGANI JAVNE VLASTI PRIPREMILI ILI IH ČUVAJU U ELEKTRONSKOM OBLIKU;

4) IZVEŠTAJE O STANJU ŽIVOTNE SREDINE;

5) PODATKE KOJI SE DOBIJAJU NA OSNOVU MONITORINGA AKTIVNOSTI KOJE UTIČU ILI MOGU UTICATI NA ŽIVOTNU SREDINU;

6) DOZVOLE I OVLAŠĆENJA ZA OBAVLJANJE AKTIVNOSTI KOJE IMAJU ZNAČAJAN UTICAJ NA ŽIVOTNU SREDINU;

7) UGOVORE KOJI SU ZAKLJUČENI U CILJU ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE;

 8) STUDIJE O PROCENI UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU I PROCENE RIZIKA KOJE SE ODNOSE NA ČINIOCE ŽIVOTNE SREDINE, KAO I ODLUKE KOJE SE DONOSE U SVE TRI FAZE POSTUPKA PROCENE UTICAJA.

ORGAN JAVNE VLASTI JE DUŽAN DA BEZ ODLAGANJA OBAVESTI JAVNOST PUTEM SREDSTAVA JAVNOG INFORMISANJA ILI NA DRUGI ODGOVARAJUĆI NAČIN O POSTOJANJU OPASNOSTI PO ŽIVOT I ZDRAVLJE LJUDI, ŽIVOTNU SREDINU ILI MATERIJALNA DOBRA, BEZ OBZIRA DA LI JE OPASNOST PROUZROKOVANA LJUDSKOM AKTIVNOŠĆU ILI JE POSLEDICA PRIRODNIH POJAVA.

U SLUČAJU NEPOSTUPANJA ILI NEADEKVATNOG I NEBLAGOVREMENOG POSTUPANJA U SKLADU SA OBAVEZOM IZ STAVA 4. OVOG ČLANA ORGANI JAVNE VLASTI ODGOVARAJU PO OPŠTIM PRAVILIMA ZA NAKNADU ŠTETE.

Učešće javnosti u odlučivanju

Član 81.

Javnost ima pravo da, u skladu sa zakonom, učestvuje u postupku donošenja odluka o:

1) strateškoj proceni uticaja planova i programa na životnu sredinu;

2) proceni uticaja projekata čija realizacija može dovesti do zagađivanja životne sredine ili predstavlja rizik po životnu sredinu i zdravlje ljudi;

3) odobravanju rada novih, odnosno postojećih postrojenja.

Učešće javnosti u pogledu strateške procene uticaja obezbeđuje se u okviru izlaganja prostornog i urbanističkog plana, odnosno drugog plana ili programa iz člana 35. ovog zakona na javni uvid.

Učešće javnosti u odlučivanju o proceni uticaja projekata na životnu sredinu sprovodi se u okviru javne prezentacije projekta i javne rasprave.

Učešće javnosti u odlučivanju o puštanju u rad novih, odnosno postojećih postrojenja sprovodi se u toku izdavanja dozvole za integrisano sprečavanje i kontrolu zagađivanja.

Zainteresovana javnost se preko javnog oglasa obaveštava o postupku donošenja odluka i učestvuje u postupku dostavljanjem mišljenja, komentara i sugestija nadležnom organu i blagovremeno se obaveštava o donetoj odluci.

Član 81.

JAVNOST I ZAINTERESOVANA JAVNOST IMA PRAVO DA, U SKLADU SA ZAKONOM, UČESTVUJE U POSTUPKU DONOŠENJA ODLUKA O:

1) STRATEŠKOJ PROCENI UTICAJA PLANOVA I PROGRAMA NA ŽIVOTNU SREDINU;

2) PROCENI UTICAJA PROJEKATA ČIJA REALIZACIJA MOŽE DOVESTI DO ZAGAĐIVANJA ŽIVOTNE SREDINE ILI PREDSTAVLJA RIZIK PO ŽIVOTNU SREDINU I ZDRAVLJE LJUDI;

3) ODOBRAVANJU RADA NOVIH, ODNOSNO POSTOJEĆIH POSTROJENJA;

4) IZRADI, IZMENI, DOPUNI, PREGLEDU I USVAJANJU PLANOVA KVALITETA VAZDUHA, REGIONALNIH I LOKALNIH PLANOVA UPRAVLJANJA OTPADOM, ODNOSNO PLANOVA UPRAVLJANJA OPASNIM OTPADOM, NACIONALNOG PLANA ZA UPRAVLJANJE OTPADOM, PROGRAMA PREVENCIJE OTPADA, AKCIONIH PLANOVA ZAŠTITE OD BUKE U ŽIVOTNOJ SREDINI, KAO I PLANA ZAŠTITE VODA OD ZAGAĐIVANJA.

UČEŠĆE JAVNOSTI U POGLEDU STRATEŠKE PROCENE UTICAJA OBEZBEĐUJE SE U OKVIRU IZLAGANJA PROSTORNOG I URBANISTIČKOG PLANA, ODNOSNO DRUGOG PLANA ILI PROGRAMA IZ ČLANA 35. OVOG ZAKONA NA JAVNI UVID.

UČEŠĆE JAVNOSTI U ODLUČIVANJU O PROCENI UTICAJA PROJEKATA NA ŽIVOTNU SREDINU SPROVODI SE U OKVIRU JAVNE PREZENTACIJE PROJEKTA I JAVNE RASPRAVE.

UČEŠĆE JAVNOSTI U ODLUČIVANJU O PUŠTANJU U RAD NOVIH, ODNOSNO POSTOJEĆIH POSTROJENJA SPROVODI SE U TOKU IZDAVANJA DOZVOLE ZA INTEGRISANO SPREČAVANJE I KONTROLU ZAGAĐIVANJA.

VLADA PROPISUJE POSTUPAK UČEŠĆA JAVNOSTI U POSTUPKU DONOŠENJA ODLUKA O IZRADI, IZMENI, DOPUNI, PREGLEDU I USVAJANJU PLANOVA I PROGRAMA IZ STAVA 1. TAČKA 4) OVOG ČLANA.

1.3. Sredstva budžeta i međunarodne finansijske pomoći

Korišćenje sredstava

Član 89.

Finansiranje iz namenskih sredstava budžeta i sredstava međunarodne finansijske pomoći vrši se preko Fonda za zaštitu životne sredine, u skladu sa ovim zakonom.

SREDSTVA ZA FINANSIRANJE ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE

ČLAN 89.

FINANSIRANJE ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE VRŠI SE PRIMENOM NAČELA "KORISNIK PLAĆA", "ZAGAĐIVAČ PLAĆA" I NAČELA "ODGOVORNOSTI."

SREDSTVA ZA FINANSIRANJE ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE U REPUBLICI SRBIJI OBEZBEĐUJU SE IZ SREDSTAVA BUDŽETA REPUBLIKE SRBIJE, BUDŽETA AUTONOMNE POKRAJINE I JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE, SREDSTAVA DRUGIH DRŽAVA, MEĐUNARODNIH ORGANIZACIJA, FINANSIJSKIH INSTITUCIJA I TELA, KAO I DOMAĆIH I STRANIH PRAVNIH I FIZIČKIH LICA, FONDOVA EVROPSKE UNIJE I DRUGIH MEĐUNARODNIH FONDOVA, DONACIJA, POKLONA, PRILOGA, POMOĆI I DR.

SREDSTVA FONDOVA EVROPSKE UNIJE IZ STAVA 2. OVOG ČLANA KORISTE SE ZA FINANSIRANJE PROJEKATA U SKLADU SA AKREDITOVANIM SISTEMOM UPRAVLJANJA FONDOVIMA EVROPSKE UNIJE.

FINANSIRANJE INFRASTRUKTURNIH PROJEKATA VRŠI SE NA OSNOVU JEDINSTVENE LISTE PRIORITETNIH PROJEKATA, U SKLADU SA METODOLOGIJOM ZA SELEKCIJU I PRIORITIZACIJU INFRASTRUKTURNIH PROJEKATA.

1.4. Fond za zaštitu životne sredine

Osnivanje Fonda

Član 90

Radi obezbeđivanja finansijskih sredstava za podsticanje zaštite i unapređivanja životne sredine u Republici Srbiji osniva se Fond za zaštitu životne sredine (u daljem tekstu: Fond).

Fond ima svojstvo pravnog lica sa javnim ovlašćenjima.

Sedište Fonda je u Beogradu.

1.4. ZELENI FOND REPUBLIKE SRBIJE

ZELENI FOND REPUBLIKE SRBIJE

ČLAN 90.

ZELENI FOND REPUBLIKE SRBIJE OSNIVA SE KAO BUDžETSKI FOND RADI EVIDENTIRANjA SREDSTAVA NAMENjENIH FINANSIRANjU PRIPREME, SPROVOĐENjA I RAZVOJA PROGRAMA, PROJEKATA I DRUGIH AKTIVNOSTI U OBLASTI OČUVANjA, ODRŽIVOG KORIŠĆENjA, ZAŠTITE I UNAPREĐIVANjA ŽIVOTNE SREDINE.

BUDžETSKI FOND SE OSNIVA NA NEODREĐENO VREME, U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE BUDžETSKI SISTEM.

BUDžETSKIM FONDOM UPRAVLjA MINISTARSTVO.

SREDSTVA ZELENOG FONDA REPUBLIKE SRBIJE

ČLAN 90A

SREDSTVA ZA FINANSIRANjE AKTIVNOSTI IZ ČLANA 90. STAV 1. OVOG ZAKONA OBEZBEĐUJU SE IZ:

1)    APROPRIJACIJA U BUDžETU REPUBLIKE SRBIJE ZA TEKUĆU GODINU;

2)    DONACIJA I KREDITA;

3)    DRUGIH JAVNIH PRIHODA.

DODELA SREDSTAVA

ČLAN 90B

SREDSTVA ZELENOG FONDA REPUBLIKE SRBIJE DODELjUJU SE KORISNICIMA SREDSTAVA U SVRHU FINANSIRANjA ZAŠTITE I UNAPREĐIVANjA ŽIVOTNE SREDINE, A NA OSNOVU JAVNOG KONKURSA KOJI OBJAVLjUJE MINISTARSTVO.

IZUZETNO OD STAVA 1. OVOG ČLANA, SREDSTVA ZELENOG FONDA REPUBLIKE SRBIJE DODELjUJU SE KORISNICIMA SREDSTAVA BEZ SPROVOĐENjA JAVNOG KONKURSA U SLUČAJU FINANSIRANjA AKTIVNOSTI IZ ČLANA 90V TAČKA 16) OVOG ZAKONA.

KORISNICI IZ STAVA 1. OVOG ČLANA SU PRAVNA I FIZIČKA LICA SA SEDIŠTEM, ODNOSNO PREBIVALIŠTEM NA TERITORIJI REPUBLIKE SRBIJE KOJA ISPUNjAVAJU USLOVE ZA DODELU SREDSTAVA NA OSNOVU JAVNOG KONKURSA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA.

UGOVOR O DODELI SREDSTAVA ZAKLjUČUJE MINISTARSTVO SA KORISNICIMA SREDSTAVA.

MINISTARSTVO PRATI, ANALIZIRA I VRŠI NADZOR NAD REALIZACIJOM PROJEKATA I KORIŠĆENjEM SREDSTAVA.

VLADA PROPISUJE BLIŽE USLOVE KOJE MORAJU DA ISPUNjAVAJU KORISNICI SREDSTAVA, USLOVE I NAČIN RASPODELE SREDSTAVA, KRITERIJUME I MERILA ZA OCENjIVANjE ZAHTEVA ZA RASPODELU SREDSTAVA, NAČIN PRAĆENjA KORIŠĆENjA SREDSTAVA I UGOVORENIH PRAVA I OBAVEZA, KAO I DRUGA PITANjA OD ZNAČAJA ZA DODELjIVANjE I KORIŠĆENjE SREDSTAVA ZELENOG FONDA REPUBLIKE SRBIJE.

MINISTAR PROPISUJE BLIŽE USLOVE ZA DODELU I KORIŠĆENJE SREDSTAVA ZELENOG FONDA REPUBLIKE SRBIJE.

KORIŠĆENjE SREDSTAVA

ČLAN 90V

KORIŠĆENjE SREDSTAVA ZELENOG FONDA REPUBLIKE SRBIJE VRŠI SE U SKLADU SA ZAKONOM, NACIONALNIM PROGRAMOM ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE I STRATEŠKIM DOKUMENTIMA, KAO I LISTOM PRIORITETNIH INFRASTRUKTURNIH PROJEKATA U OBLASTI ŽIVOTNE SREDINE, I TO ZA:

1)    ZAŠTITU, OČUVANjE I POBOLjŠANjE KVALITETA VAZDUHA, VODE, ZEMLjIŠTA I ŠUMA, KAO I SMANjENjE UTICAJA KLIMATSKIH PROMENA I PREDUZIMANjE MERA ADAPTACIJE, UKLjUČUJUĆI ZAŠTITU OZONSKOG OMOTAČA;

2)    SANACIJU ODLAGALIŠTA OTPADA, SMANjENjE NASTAJANjA OTPADA, PONOVNU UPOTREBU, TRETMAN, ODNOSNO PONOVNO ISKORIŠĆENjE I ODLAGANjE OTPADA;

3)    PROGRAME, PROJEKTE I DRUGE INVESTICIONE I OPERATIVNE AKTIVNOSTI IZ OBLASTI UPRAVLjANjA OTPADOM, U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE UPRAVLjANjE OTPADOM;

4)    UVOĐENjE ČISTIJE PROIZVODNjE ZA RAD POSTROJENjA I OBAVLjANjE AKTIVNOSTI, KAO I ZA PRILAGOĐAVANjE ZAHTEVIMA ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE;

5)    TEHNOLOGIJE I PROIZVODE KOJI SMANjUJU OPTEREĆENjE I ZAGAĐENjE ŽIVOTNE SREDINE;

6)     ZAŠTITU I OČUVANjE BIODIVERZITETA, ZBRINjAVANjE POVREĐENIH, BOLESNIH, ODUZETIH ILI ZAPLENjENIH PRIMERAKA DIVLjE FLORE I FAUNE, UKLjUČUJUĆI AKTIVNE MERE ZAŠTITE KAO ŠTO SU REINTRODUKCIJA, REPOPULACIJA I ODRŽAVANjE STANIŠTA;

7)    PODSTICANjE ODRŽIVOG KORIŠĆENjA ZAŠTIĆENIH PODRUČJA;

8)    UNAPREĐIVANjE I IZGRADNjU INFRASTRUKTURE ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE, POSEBNO ZA ZAŠTITU OD BUKE, KAO I ZA IZRADU STRATEŠKIH KARATA BUKE I AKCIONIH PLANOVA;

9)    PODSTICANjE KORIŠĆENjA OBNOVLjIVIH RESURSA;

10) PODSTICANjE EKOLOŠKI PRIHVATLjIVOG VIDA TRANSPORTA;

11) PODSTICANjE ODRŽIVOG RAZVOJA, osim projekata unapređenja energetske efikasnosti;

12)  OPERATIVNI RAD I DALjI RAZVOJ MONITORINGA I INFORMACIONOG SISTEMA;

13) UNAPREĐENjE SISTEMA INFORMISANjA O STANjU ŽIVOTNE SREDINE, PRAĆENjE I OCENjIVANjE STANjA ŽIVOTNE SREDINE, KAO I UVOĐENjE SISTEMA UPRAVLjANjA ŽIVOTNOM SREDINOM;

14) PODSTICANjE OBRAZOVNIH, ISTRAŽIVAČKIH I RAZVOJNIH STUDIJA, PROGRAMA, PROJEKATA I DRUGIH AKTIVNOSTI U OBLASTI ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE, UKLjUČUJUĆI I DEMONSTRACIONE AKTIVNOSTI;

15) FINANSIRANjE PREVENTIVNIH MERA RADI SPREČAVANjA UDESA;

16) FINANSIRANjE INTERVENTNIH MERA U VANREDNIM OKOLNOSTIMA ZAGAĐIVANjA ŽIVOTNE SREDINE, REKULTIVACIJU I SANACIJU ZAGAĐENOG PROSTORA U SKLADU SA ČLANOM 66. OVOG ZAKONA;

17) UKLANjANjE IZVORA JONIZUJUĆIH ZRAČENjA IZ RADIOAKTIVNIH GROMOBRANA I ZBRINjAVANjE NAPUŠTENIH IZVORA JONIZUJUĆIH ZRAČENjA NEPOZNATOG VLASNIKA, ODNOSNO KORISNIKA;

18) UNAPREĐIVANjE I IZGRADNjU INFRASTRUKTURE ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH I NEJONIZUJUĆIH ZRAČENjA;

19) REKULTIVACIJU I SANACIJU ISTORIJSKOG ZAGAĐENjA (JALOVIŠTA, INDUSTRIJSKE DEPONIJE I SL.);

20) FINANSIRANjE PROGRAMA EKOLOŠKOG OBRAZOVANjA I JAČANjA JAVNE SVESTI O PITANjIMA OČUVANjA ŽIVOTNE SREDINE I ODRŽIVOG RAZVOJA;

21) SUFINANSIRANjE PROJEKATA KOJI SE FINANSIRAJU IZ PRETPRISTUPNE POMOĆI EVROPSKE UNIJE, MEĐUNARODNE RAZVOJNE POMOĆI I DRUGIH FINANSIJSKIH IZVORA KOJI ZAHTEVAJU SUFINANSIRANjE;

22) FINANSIRANjE NACIONALNIH KONTRIBUCIJA U SKLADU SA RATIFIKOVANIM MEĐUNARODNIM KONVENCIJAMA I PROTOKOLIMA;

23) RAZVOJ JAVNO-PRIVATNOG PARTNERSTVA U AKTIVNOSTIMA ZAŠTITE I UNAPREĐIVANjA ŽIVOTNE SREDINE;

24) FINANSIRANjE DRUGIH AKTIVNOSTI U SKLADU SA ZAKONOM.

KORISNICI SREDSTAVA OBAVEZNI SU DA SREDSTVA KORISTE NAMENSKI, NA NAČIN I U ROKOVIMA UTVRĐENIM UGOVOROM O KORIŠĆENjU SREDSTAVA.

AKO KORISNIK SREDSTAVA DODELjENA SREDSTVA NE KORISTI NA NAČIN I ZA NAMENE UTVRĐENE UGOVOROM, DUŽAN JE DA NENAMENSKI UTROŠENA SREDSTVA VRATI U BUDžET REPUBLIKE SRBIJE, A ZA NANETU ŠTETU ODGOVARA NA NAČIN UTVRĐEN UGOVOROM O KORIŠĆENjU SREDSTAVA I U SKLADU SA OPŠTIM PRAVILIMA ZAKONA KOJIM SE UREĐUJU OBLIGACIONI ODNOSI.

SREDSTVIMA ZELENOG FONDA REPUBLIKE SRBIJE MOGU SE FINANSIRATI/SUFINANSIRATI I PROGRAMI, PROJEKTI I DRUGE AKTIVNOSTI NA TERITORIJI REPUBLIKE SRBIJE ZA PROJEKTE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, AKO IH ORGANIZUJU I FINANSIRAJU MEĐUNARODNE ORGANIZACIJE, FINANSIJSKE INSTITUCIJE I TELA ILI DRUGA PRAVNA LICA, KAO I UKOLIKO SE ORGANIZUJU I FINANSIRAJU KROZ BILATERALNU POMOĆ.

VOĐENjE EVIDENCIJE

ČLAN 90G

MINISTARSTVO JE OBAVEZNO DA VODI EVIDENCIJU OBVEZNIKA PLAĆANjA NAKNADE.

EVIDENCIJA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA OBAVEZNO SADRŽI PODATKE O: IZNOSU NAKNADE, DOSPELOSTI OBAVEZE, OBRAČUNU KAMATE, IZDATIM OPOMENAMA I VISINI DUGA, POSTUPCIMA PRINUDNE NAPLATE I DRUGE PODATKE.

OBVEZNIK IZ STAVA 1. OVOG ČLANA JE DUŽAN DA PRIJAVI MINISTARSTVU I AGENCIJI ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE PRESTANAK POSLOVANjA, STATUSNE PROMENE I/ILI PROMENE DELATNOSTI, PROMENU VLASNIŠTVA, ZAKUPA ILI DRUGOG PRAVA OBVEZNIKA, POČETAK RADA NOVOG POJEDINAČNOG IZVORA ZAGAĐIVANjA, KAO I DATUM TRAJNOG ZATVARANjA POSTOJEĆEG IZVORA ZAGAĐIVANjA.

PRIJAVU IZ STAVA 3. OVOG ČLANA OBVEZNIK PLAĆANjA NAKNADE JE DUŽAN DA DOSTAVI U ROKU OD 30 DANA OD DANA NASTANKA PROMENE.

MINISTAR PROPISUJE SADRŽINU, IZGLED I NAČIN VOĐENjA EVIDENCIJE IZ STAVA 2. OVOG ČLANA."

Fondovi pokrajine i lokalne samouprave

Član 100.

Autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave u obavezi su da otvore budžetski fond u skladu sa zakonom kojim se uređuje budžetski sistem.

Naknade ostvarene po osnovu čl. 85. i 85a i 87. ovog zakona prihod su budžetskog fonda iz stava 1. ovog člana.

Sredstva budžetskog fonda koriste se namenski, za finansiranje akcionih i sanacionih planova u skladu sa Nacionalnim programom, odnosno za finansiranje programa i planova autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave iz člana 68. ovog zakona.

Sredstva budžetskog fonda koriste se na osnovu utvrđenog programa korišćenja sredstava budžetskog fonda koji donosi nadležni organ autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave.

Nadležni organ jedinice lokalne samouprave dužan je da pribavi saglasnost Ministarstva na predlog programa korišćenja sredstava budžetskog fonda iz stava 1. ovog člana.

Izveštaj o korišćenju sredstava ostvarenih po osnovu naknade iz čl. 85, 85a i 87. ovog zakona, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, dostavljaju Ministarstvu najkasnije do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu, odnosno na zahtev Ministarstva.

AUTONOMNA POKRAJINA I JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE

ČLAN 100.

AUTONOMNA POKRAJINA I JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE OTVARAJU BUDŽETSKI FOND U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE BUDŽETSKI SISTEM.

BUDŽETSKI FOND IZ STAVA 1. OVOG ČLANA SE FINANSIRA IZ PRIHODA OSTVARENIH NA TERITORIJI AUTONOMNE POKRAJINE, A ZA JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE PO OSNOVU ČL. 85, 85A I 87. OVOG ZAKONA I DRUGIH IZVORA, U SKLADU SA ZAKONOM.

SREDSTVA BUDŽETSKOG FONDA KORISTE SE ZA FINANSIRANJE ZAŠTITE I UNAPREĐIVANJE ŽIVOTNE SREDINE, NA OSNOVU UTVRĐENOG PROGRAMA KORIŠĆENJA SREDSTAVA BUDŽETSKOG FONDA KOJI DONOSI NADLEŽNI ORGAN AUTONOMNE POKRAJINE, ODNOSNO JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE U SKLADU SA AKCIONIM I SANACIONIM PLANOVIMA IZ ČLANA 68. OVOG ZAKONA, PO PRETHODNO PRIBAVLJENOJ SAGLASNOSTI MINISTARSTVA O NAMENI KORIŠĆENJA SREDSTAVA.

IZVEŠTAJ O KORIŠĆENJU SREDSTAVA BUDŽETSKOG FONDA, AUTONOMNA POKRAJINA I JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE DOSTAVLJAJU MINISTARSTVU NAJKASNIJE DO 31. MARTA TEKUĆE GODINE ZA PRETHODNU GODINU, ODNOSNO NA ZAHTEV MINISTARSTVA.

MINISTAR PROPISUJE OBRAZAC PROGRAMA KORIŠĆENJA SREDSTAVA BUDŽETSKOG FONDA I IZVEŠTAJA O KORIŠĆENJU SREDSTAVA BUDŽETSKOG FONDA, NAČIN I ROKOVE NJIHOVOG DOSTAVLJANJA.

1.5. Ekonomske podsticajne mere

Vrste podsticajnih mera

Član 101

Za pravna i fizička lica koja primenjuju tehnologije, proizvode i stavljaju u promet proizvode čiji je uticaj povoljniji od drugih sličnih, odnosno koji koriste obnovljive izvore energije (sunce, vetar, biogas i dr.), opremu i uređaje koji neposredno služe zaštiti životne sredine, mogu se utvrditi poreske, carinske i druge olakšice ili oslobađanja od obaveze plaćanja, pod uslovima i na način utvrđen posebnim zakonom.

Za potrošače koji organizovano vraćaju korišćene i neupotrebljive uređaje ili njihove delove, proizvode ili njihovu ambalažu, proizvođače koji obezbede njihovu reciklažu ili uklanjanje, odnosno smanjuju negativni uticaj svojih aktivnosti na životnu sredinu na drugi organizovan način, mogu se utvrditi posebne podsticajne mere u vidu subvencija, depozita i njegovog refundiranja, pod uslovima i na način utvrđen posebnim zakonom.

ZA POTROŠAČE KOJI ORGANIZOVANO VRAĆAJU KORIŠĆENE I NEUPOTREBLJIVE UREĐAJE ILI NJIHOVE DELOVE, PROIZVODE ILI NJIHOVU AMBALAŽU, PROIZVOĐAČE PLASTIČNIH KESA – TREGERICA, OPERATERE POSTROJENJA ZA PONOVNU UPOTREBU I PONOVNO ISKORIŠĆENJE OTPADA, SAKUPLJAČE I DRUGE SUBJEKTE U SISTEMU UPRAVLJANJA OTPADOM, MOGU SE UTVRDITI POSEBNE PODSTICAJNE MERE: PODSTICAJI, SUBVENCIJE, DEPOZITI I NJIHOVO REFUNDIRANJE, POD USLOVIMA I NA NAČIN UTVRĐEN OVIM I POSEBNIM ZAKONOM.

VLADA PROPISUJE VRSTU, VISINU, KRITERIJUME, USLOVE I NAČIN DODELE PODSTICAJNIH SREDSTAVA I KLASIFIKACIJU KORISNIKA PODSTICAJNIH SREDSTAVA IZ STAVA 2. OVOG ČLANA U SVRHU DODELE PODSTICAJNIH SREDSTAVA, UZIMAJUĆI U OBZIR KLASIFIKACIJU OPERATERA I DRUGIH SUBJEKATA UPRAVLJANJA OTPADOM PROPISANU ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE UPRAVLJANJE OTPADOM.

Prava i dužnosti inspektora

Član 110.

U vršenju inspekcijskog nadzora inspektor ima pravo i dužnost da utvrđuje:

1) da li se upravljanje, odnosno održivo korišćenje i zaštita prirodnih resursa i dobara vrši prema strateškim dokumentima i uslovima i merama utvrđenim u skladu sa ovim zakonom;

2) da li se sakupljanje ili stavljanje u promet divlje flore i faune, njihovih razvojnih oblika i delova vrši u skladu sa propisanim uslovima;

3) da li se uvoz, izvoz i tranzit ugroženih i zaštićenih vrsta divlje flore i faune, njihovih razvojnih oblika i delova vrši u skladu sa propisanim uslovima;

4) da li se sprovode mere i uslovi zaštite životne sredine u planiranju i izgradnji;

5) da li su ispunjeni zahtevi kvaliteta životne sredine i emisije;

6) da li su ispunjeni uslovi za rad postrojenja i obavljanje aktivnosti;

7) da li su ispunjeni uslovi za uključivanje u sistem EMAS, odnosno postupanje pravnog i fizičkog lica uključenog u sistem EMAS u skladu sa propisanim uslovima;

8) da li se znak EMAS koristi na propisan način;

9) da li se domaće ili uvezene tehnologije ili procesi primenjuju, odnosno proizvodnja i stavljanje u promet proizvoda, poluproizvoda i sirovina vrši u skladu sa propisanim normama zaštite životne sredine;

10) da li se primenjuju propisane zabrane proizvodnje i prometa određenih proizvoda i vršenja određenih aktivnosti;

11) da li se ekološki znak za proizvode, procese ili usluge koristi na propisan način;

12) da li se uvoz i izvoz supstanci koje oštećuju ozonski omotač vrši u skladu sa ovim zakonom;

13) da li se uvoz, izvoz i tranzit otpada vrši u skladu sa ovim zakonom;

14) da li se sa opasnim materijama u proizvodnji, upotrebi, prometu, preradi, skladištenju i odlaganju postupa u skladu sa propisanim merama;

14a) da li operater ima propisana dokumenta i da li preduzima mere za sprečavanje hemijskog udesa i ograničavanja uticaja tog udesa na život i zdravlje ljudi i životnu sredinu utvrđene tim dokumentima;

15) da li se sprovode Nacionalni program, akcioni i sanacioni planovi;

16) da li se sprovodi monitoring stanja životne sredine;

16A) DA LI JE DONET AKCIONI PLAN ZA POSTEPENO DOSTIZANJE GRANIČNIH VREDNOSTI EMISIJE ZAGAĐUJUĆIH MATERIJA U VODE, SA UTVRĐENIM ROKOVIMA ZA NJIHOVO POSTEPENO DOSTIZANJE I DA LI SE POSTUPA SAGLASNO TOM AKCIONOM PLANU U SKLADU SA ČLANOM 23. OVOG ZAKONA;

17) da li se vodi informacioni sistem i registar izvora zagađivanja životne sredine;

18) da li se sredstva fonda namenski koriste;

19) da li se sprovode obaveze iz ratifikovanih međunarodnih ugovora u oblasti zaštite životne sredine;

19a) identitet subjekta nadzora i drugih lica na osnovu lične karte, pasoša i drugih isprava;

20) da li se sprovode druge propisane mere i uslovi zaštite životne sredine.

Kontrolu uvoza, izvoza ili tranzita iz stava 1. ovog člana vrši povremeno republički inspektor na granici.

Ovlašćenja inspektora

Član 111.

U vršenju poslova iz člana 110. ovog zakona inspektor je ovlašćen da:

1) naredi u određenom roku otklanjanje nepravilnosti u sprovođenju mera zaštite, rekultivacije i sanacije životne sredine pri korišćenju prirodnih resursa i dobara;

2) zabrani korišćenje ili upotrebu prirodnih resursa i dobara bez odobrenja ili protivno odobrenju i naloži sanaciju, odnosno preduzimanje drugih odgovarajućih mera zaštite;

2) ZABRANI KORIŠĆENJE ILI UPOTREBU PRIRODNIH RESURSA BEZ ILI PROTIVNO SAGLASNOSTI NA PROJEKAT ZAŠTITE I SANACIJE ŽIVOTNE SREDINE TOKOM I POSLE KORIŠĆENJA RESURSA I NALOŽI SANACIJU, ODNOSNO PREDUZIMANJE DRUGIH ODGOVARAJUĆIH MERA ZAŠTITE U SKLADU SA ČLANOM 15. OVOG ZAKONA;

2A) NALOŽI IZRADU PROJEKTA SANACIJE I REMEDIJACIJE I SPROVOĐENJE SANACIJE I REMEDIJACIJE U SKLADU SA ČLANOM 16. OVOG ZAKONA;

2B) ZABRANI SANACIJU I REMEDIJACIJU BEZ DOBIJENE SAGLASNOSTI NA PROJEKAT;

2V) NALOŽI DA SE DONESE AKCIONI PLAN ZA POSTEPENO DOSTIZANJE GRANIČNIH VREDNOSTI EMISIJE ZAGAĐUJUĆIH MATERIJA U VODE, DA SE U NJEMU UTVRDE ROKOVI ZA NJIHOVO POSTEPENO DOSTIZANJE I DA NALOŽI POSTUPANJE SAGLASNO TOM AKCIONOM PLANU, U SKLADU SA ČLANOM 23. OVOG ZAKONA;

3) zabrani unošenje i gajenje flore i faune inostranog porekla radi slobodnog naseljavanja u prirodi, a koje bi mogle ugroziti autohtone vrste i njihovo rasprostranjenje;

4) zabrani uništavanje ili oštećivanje divlje flore i faune i njihovih staništa;

5) zabrani sakupljanje ili stavljanje u promet divlje flore i faune, njihovih razvojnih oblika i delova bez dozvole;

6) zabrani uvoz i izvoz ugroženih i zaštićenih vrsta divlje flore i faune, njihovih razvojnih oblika i delova čiji je promet zabranjen međunarodnim ugovorima;

7) zabrani uvoz i izvoz ugroženih i zaštićenih vrsta divlje flore i faune, njihovih razvojnih oblika i delova čiji je promet dozvoljen ako se vrši bez dozvole;

8) zabrani izgradnju i upotrebu postrojenja, odnosno kompleksa i obavljanje aktivnosti ako nisu ispunjeni propisani zahtevi i normativi u pogledu emisije i nivoa zagađujućih materija, ako nemaju odgovarajuću i ispravnu opremu i uređaje kojima se smanjuje ili sprečava emisija zagađujućih materija ili energije ili ako nisu preduzete druge mere i uslovi zaštite životne sredine;

9) zabrani proizvodnju i promet prevoznih sredstava koja ne ispunjavaju uslove u pogledu emisije za mobilne izvore zagađivanja;

10) zabrani ispuštanje zagađujućih i opasnih materija, otpadnih voda ili energije u vazduh, vodu i zemljište na način i u količinama, odnosno koncentracijama ili nivoima iznad propisanih;

11) zabrani korišćenje znaka EMAS suprotno odredbama ovog zakona;

12) zabrani rad, upotrebu ili korišćenje tehnologije, tehnološkog procesa, koje po odredbama ovog zakona nisu dozvoljene;

13) zabrani upotrebu ili korišćenje proizvoda, poluproizvoda ili sirovina koje po odredbama ovog zakona nisu dozvoljene;

14) naloži da se u slučaju sumnje određena tehnologija, skladištenje, tehnološki proces, proizvod, poluproizvod ili sirovina ispitaju u pogledu mogućeg štetnog uticaja na životnu sredinu i privremeno zabrani njihovu upotrebu ili korišćenje dok se rezultati ispitivanja ne dostave na uvid;

15) obustavi rad uređaja dok se ne ispita efikasnost uređaja koji služe za uklanjanje ili prečišćavanje zagađujućih materija za koje nisu propisane granične vrednosti;

16) zabrani stavljanje u promet sirovina, poluproizvoda ili proizvoda koji nemaju vidljivu oznaku o mogućoj štetnosti po životnu sredinu;

16A NALOŽI DOSTAVLJANJE MINISTARSTVU I AGENCIJI ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE PODATAKA IZ ČLANA 90G STAV 3. OVOG ZAKONA;

17) zabrani korišćenje ekološkog znaka protivno odredbama ovog zakona;

18) zabrani uvoz opasnog otpada inostranog porekla U SKLADU SA ZAKONOM;

19) zabrani uvoz, izvoz i tranzit otpada suprotno odredbama ovog zakona i naredi da se vrati pošiljaocu;

20) zabrani rad seveso postrojenja, odnosno kompleksa kada se mere predviđene u Politici prevencije udesa ili Izveštaju o bezbednosti ili Planu zaštite od udesa ne sprovode ili se nedovoljno sprovode;

21) naredi izradu Politike prevencije udesa ili Izveštaja o bezbednosti ili Plana zaštite od udesa i preduzimanje odgovarajućih preventivnih i drugih mera zaštite životne sredine od opasnih materija, u skladu sa ovim zakonom;

21A) NAREDI DA SE DOKUMENT POLITIKE PREVENCIJE UDESA USAGLASI SA ČLANOM 58A OVOG ZAKONA;

22) zabrani rad seveso postrojenja, odnosno kompleksa ako u određenom roku nije dostavljeno Obaveštenje, Politika prevencije udesa ili Izveštaj o bezbednosti ili Plan zaštite od udesa;

23) u slučaju udesa naredi preduzimanje interventnih mera i postupaka reagovanja na udes, sprovođenje mera u skladu sa Planom zaštite od udesa, angažovanje ljudi, sredstava i preduzimanje mera sanacije i sprečavanja širenja zagađenja od hemijskog udesa;

24) naredi obavljanje monitoringa na propisan način;

25) naredi sprovođenje mera zaštite životne sredine, u skladu sa ovim zakonom;

26) zabrani raspolaganje sredstvima sa računa pravnog lica, preduzetnika i fizičkog lica na osnovu izvršnog zaključka;

27) uzima uzorke zemljišta, voda, otpada, vazduha preko ovlašćene organizacije;

28) u postupku prinudnog izvršenja rešenja izvrši pečaćenje prostorija, postrojenja, odnosno kompleksa, opreme ili prostora zbog kojih je došlo ili je moglo doći do zagađivanja ili oštećivanja životne sredine, u skladu sa zakonom;

29) naredi izvršenje drugih propisanih obaveza u određenom roku.

Na rešenja inspektora iz stava 1. ovog člana može se izjaviti žalba, ako ovim zakonom nije drukčije propisano.

Žalba iz stava 2. ovog člana izjavljuje se nadležnom organu u roku od 15 dana od dana prijema rešenja i ne zadržava izvršenje rešenja.

Rešenje inspektora iz stava 1. tač. 6), 7), 19) i 20) ovog člana je konačno.

Protiv rešenja iz stava 4. ovog člana može se voditi upravni spor.

IX KAZNENE ODREDBE

1. Privredni prestupi

Član 116

Novčanom kaznom od 1.500.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup pravno lice ako:

 1) koristi prirodne resurse ili dobra, bez saglasnosti Ministarstva (član 15. stav 1);

 2) ne izvrši remedijaciju ili na drugi način ne sanira degradiranu životnu sredinu (član 16. stav 1);

3) vrši remedijaciju ili na drugi način sanira degradiranu životnu sredinu, bez saglasnosti Ministarstva (član 16. stav 2);

3A) NE DONESE AKCIONI PLAN ZA POSTEPENO DOSTIZANJE GRANIČNIH VREDNOSTI EMISIJE ZAGAĐUJUĆIH MATERIJA U VODE I U NJEMU NE UTVRDI ROKOVE ZA NJIHOVO POSTEPENO DOSTIZANJE (ČLAN 23. STAV 3);

3B) NE POSTUPA U SKLADU SA AKCIONIM PLANOM ZA POSTEPENO DOSTIZANJE GRANIČNIH VREDNOSTI EMISIJE ZAGAĐUJUĆIH MATERIJA U VODE (ČLAN 23. STAV 3);

4) sakuplja ili stavlja u promet određene vrste divlje flore i faune, njihove razvojne oblike i delove, bez dozvole Ministarstva, odnosno suprotno uslovima utvrđenim u dozvoli (član 27. stav 4);

5) izvozi ili uvozi zaštićene vrste divlje flore i faune, njihove razvojne oblike i delove, bez dozvole Ministarstva (član 28. stav 1);

6) pri upravljanju opasnim materijama ne preduzima sve potrebne preventivne, zaštitne, sigurnosne i sanacione mere (član 29. stav 2);

7) izgradi i upotrebljava postrojenja, odnosno komplekse i obavlja aktivnosti ako nisu ispunjene propisane granične vrednosti emisije i nivoa zagađujućih materija, uslovi u pogledu opreme i uređaja kojima se smanjuje ili sprečava emisija zagađujućih materija ili energije, kao i ako nisu preduzete druge mere i radnje za obezbeđenje propisanih uslova zaštite životne sredine (član 40. stav 1);

8) ispušta zagađujuće i opasne materije, otpadne vode ili emituje energiju u vazduh, vodu ili zemljište na način i u količinama, odnosno koncentracijama ili nivoima iznad propisanih (član 40. stav 2);

9) primenjuje domaću ili uvoznu tehnologiju ili proces, odnosno proizvodi, skladišti i stavlja u promet proizvode koji ne ispunjavaju zahteve u pogledu životne sredine, odnosno zahteve kvaliteta proizvoda ili je tehnologija, proces, proizvod, poluproizvod ili sirovina zabranjena u zemlji izvozniku (član 51. stav 1);

10) upotrebljava uređaje koji služe za uklanjanje ili prečišćavanje zagađujućih materija za koje tehnički zahtevi nisu utvrđeni tehničkim propisima suprotno članu 51. stav 4. ovog zakona;

11) uvozi opasan otpad (član 57. stav 1);

12) uvozi, izvozi ili vrši tranzit otpada bez dozvole Ministarstva (član 57. stav 3);

13) ne postupa u skladu sa odredbama člana 58. stav 1. ovog zakona;

14) ne postupi u skladu sa članom 60j ovog zakona;

15) ne preduzima mere sanacije o svom trošku (član 63. stav 1);

16) ne izradi ili ne realizuje sanacioni plan iz člana 66. stav 4. ovog zakona;

17) ne osigura se za slučaj štete pričinjene trećim licima usled udesa (član 106).

Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana može se izreći novčana kazna u srazmeri sa visinom učinjene štete, neizvršene obaveze ili vrednosti robe ili druge stvari koja je predmet privrednog prestupa, a najviše do dvadesetostrukog iznosa učinjene štete, neizvršene obaveze ili vrednosti robe ili druge stvari koja je predmet privrednog prestupa.

Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 100.000 do 200.000 dinara.

2. Prekršaji

Član 117.

Novčanom kaznom od 500.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako:

1) proizvodi i/ili stavlja u promet prevozna sredstva koja ne ispunjavaju uslove u pogledu emisije za mobilne izvore zagađivanja (član 40. stav 3);

2) koristi znak EMAS, a nije registrovan u sistem EMAS (član 49);

3) na deklaraciji sirovine, poluproizvoda ili proizvoda ne upozori na zagađenje životne sredine i štetu po zdravlje ljudi koje sirovina, poluproizvod ili proizvod, odnosno njihovo pakovanje uzrokuje ili može uzrokovati u životnoj sredini (član 52. stav 1);

4) upotrebljava ekološki znak suprotno odredbama člana 53. ovog zakona;

5) ne dostavi Obaveštenje iz člana 59. stav 1. ovog zakona;

6) ne dostavi Izveštaj o bezbednosti i Plan zaštite od udesa Ministarstvu sa podacima iz člana 60a ovog zakona;

7) ne postupi u skladu sa članom 60v ovog zakona;

8) ne postupi u skladu sa članom 60j ovog zakona;

9) vrši monitoring bez ovlašćenja (član 71. stav 1);

10) ne vrši monitoring i praćenje drugih uticaja na stanje životne sredine (član 72);

11) ne dostavlja podatke iz monitoringa na propisan način (član 73);

12) ne dostavlja podatke od značaja za vođenje registra izvora zagađivanja životne sredine na propisan način (član 75. stav 5);

12A) NE DOSTAVI MINISTARSTVU I AGENCIJI ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE PODATKE IZ ČLANA 90G STAV 3. OVOG ZAKONA;

13) ne omogući inspektoru obavljanje kontrole, odnosno ne postupi po rešenju inspektora (član 111).

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana može se izreći novčana kazna u srazmeri sa visinom pričinjene štete ili neizvršene obaveze, vrednosti robe ili druge stvari koja je predmet prekršaja, a najviše do dvadesetostrukog iznosa tih vrednosti.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana može se izreći i zaštitna mera zabrane vršenja određene delatnosti u trajanju do tri godine, a odgovornom licu da vrši određene poslove u trajanju do jedne godine.

Član 117a

Novčanom kaznom od 250.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzetnik ako:

1) koristi prirodne resurse i dobra, bez saglasnosti Ministarstva (član 15. stav 1);

2) ne izvrši remedijaciju ili na drugi način ne sanira degradiranu životnu sredinu (član 16. stav 1);

3) vrši remedijaciju ili na drugi način sanira degradiranu životnu sredinu, bez saglasnosti Ministarstva (član 16. stav 2);

3A) NE DONESE AKCIONI PLAN ZA POSTEPENO DOSTIZANJE GRANIČNIH VREDNOSTI EMISIJE ZAGAĐUJUĆIH MATERIJA U VODE I U NJEMU NE UTVRDI ROKOVE ZA POSTEPENO DOSTIZANJE GRANIČNIH VREDNOSTI (ČLAN 23. STAV 3);

3B) NE POSTUPA U SKLADU SA AKCIONIM PLANOM ZA POSTEPENO DOSTIZANJE GRANIČNIH VREDNOSTI EMISIJE ZAGAĐUJUĆIH MATERIJA U VODE (ČLAN 23. STAV 3);

4) sakuplja ili stavlja u promet određene vrste divlje flore i faune, njihove razvojne oblike i delove, bez dozvole Ministarstva, odnosno suprotno uslovima utvrđenim u dozvoli (član 27. stav 4);

5) izvozi ili uvozi zaštićene vrste divlje flore i faune, njihove razvojne oblike i delove, bez dozvole Ministarstva (član 28. stav 1);

6) proizvodi i/ili stavlja u promet prevozna sredstva koja ne ispunjavaju uslove u pogledu emisije za mobilne izvore zagađivanja (član 40. stav 3);

7) na deklaraciji sirovine, poluproizvoda ili proizvoda ne upozori na zagađenje životne sredine i štetu po zdravlje ljudi koje sirovina, poluproizvod ili proizvod, odnosno njihovo pakovanje uzrokuje ili može uzrokovati u životnoj sredini (član 52. stav 1);

8) ne postupa u skladu sa odredbama člana 58. stav 1. ovog zakona;

9) ne dostavi Obaveštenje iz člana 59. ovog zakona;

10) ne dostavi Izveštaj o bezbednosti i Plan zaštite od udesa Ministarstvu sa podacima iz člana 60a ovog zakona;

11) ne postupi u skladu sa članom 60v ovog zakona;

12) ne postupi u skladu sa članom 60j ovog zakona;

13) vrši monitoring bez ovlašćenja (član 71. stav 1);

14) ne vrši monitoring i praćenje drugih uticaja na stanje životne sredine (član 72);

15) ne dostavlja podatke iz monitoringa na propisan način (član 73);

16) ne dostavlja podatke od značaja za vođenje registra izvora zagađivanja životne sredine na propisan način (član 75. stav 5);

16A) NE DOSTAVI MINISTARSTVU I AGENCIJI ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE PODATKE IZ ČLANA 90G STAV 3. OVOG ZAKONA;

17) ne omogući inspektoru obavljanje kontrole, odnosno ne postupi po rešenju inspektora (član 111).

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana može se izreći i zaštitna mera zabrane vršenja delatnosti u trajanju do tri godine.

Član 118.

Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniće se za prekršaj fizičko lice ako:

1) uznemirava, zlostavlja, ozleđuje i uništava divlju faunu, odnosno razara njena staništa (član 27. stav 2);

2) uništava, kida ili na drugi način pustoši divlju floru, odnosno uništava i razara njena staništa (član 27. stav 3);

3) sakuplja ili stavlja u promet određene vrste divlje flore i faune, njihove razvojne oblike i delove, bez dozvole Ministarstva, odnosno suprotno uslovima utvrđenim u dozvoli (član 27. stav 4);

4) izvozi ili uvozi zaštićene vrste divlje flore i faune, njihove razvojne oblike i delove, bez dozvole Ministarstva (član 28. stav 1).

Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniće se za prekršaj fizičko lice - akreditovani EMAS verifikator, ako na zahtev Ministarstva ne dostavlja podatke o postupku proveravanja sistema EMAS u pravnom i fizičkom licu (član 47. stav 4).

Član 120.

Novčanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u organu uprave, odnosno jedinici lokalne samouprave, odnosno organizaciji koja vrši javna ovlašćenja ako:

1) izda odobrenje za korišćenje prirodnog resursa ili dobra, bez saglasnosti Ministarstva (član 15. stav 1);

2) izda saglasnost na projekat sanacije i remedijacije bez propisane metodologije za izradu projekta sanacije i remedijacije (član 16. stav 2);

3) izda dozvolu bez pribavljenog mišljenja organizacije nadležne za zaštitu prirode (član 27. stav 4);

4) izda dozvolu bez propisane dokumentacije ili ne vodi registar izdatih dozvola na propisan način (član 28. stav 3);

5) pripremi prostorni ili urbanistički plan bez uslova za obezbeđenje mera zaštite životne sredine iz člana 34. ovog zakona;

6) ne obaveštava javnost i ne donese akt o uvođenju posebnih mera u slučajevima iz člana 42. stav 1. ovog zakona;

7) izvrši registraciju pravnog i fizičkog lica u sistem EMAS suprotno odredbama člana 45. ovog zakona;

8) ne vodi registar pravnih i fizičkih lica uključenih u sistem EMAS (član 47. stav 1);

8) NE VODI EVIDENCIJU IZDATIH POTVRDA RADI UKLjUČIVANjA U SISTEM EMAS (ČLAN 44. stav 9.);

9) odbije upis i vrši brisanje iz registra suprotno članu 48. ovog zakona;

10) ne donese eksterne planove iz člana 61. ovog zakona;

11) ne proglasi stanje ugroženosti životne sredine i ne obaveštava javnost o preduzetim merama (član 62);

11a) ne donese akcioni, odnosno sanacioni plan (član 68);

12) ne vrši monitoring (član 69);

13) ne dostavlja podatke iz monitoringa na propisan način (član 73);

14) ne vodi informacioni sistem zaštite životne sredine (član 74);

15) ne vodi registar izvora zagađivanja životne sredine (član 75. stav 2);

16) dostavlja informacije suprotno članu 79. ovog zakona;

16) NE POSTUPA U SKLADU SA ČL. 78, 80. I 81. OVOG ZAKONA;

16A) NE DOSTAVI MINISTARSTVU I AGENCIJI ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE PODATKE IZ ČLANA 90G STAV 3. OVOG ZAKONA;

16B) NE DOSTAVI IZVEŠTAJ IZ ČLANA 100. STAV 4. OVOG ZAKONA.

17) prestaje da važi - sa 72/2009 - zakonom o fondu za zaštitu životne sredine

18) prestaje da važi - sa 72/2009 - Zakonom o Fondu za zaštitu životne sredine.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovornom licu u organu uprave, odnosno jedinici lokalne samouprave, odnosno organizaciji koja vrši javna ovlašćenja može se uz izrečenu kaznu izreći i zaštitna mera zabrane vršenja određenih poslova u trajanju do jedne godine.

PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

ČLAN 33.

PRAVNA LICA I PREDUZETNICI KOJA ISPUŠTAJU SVOJE OTPADNE VODE U RECIPIJENT ILI JAVNU KANALIZACIJU, OSIM POSTROJENJA KOJA PODLEŽU IZDAVANJU INTEGRISANIH DOZVOLA, DUŽNA SU DA DONESU AKCIONI PLAN IZ ČLANA 6. OVOG ZAKONA, U ROKU OD ŠEST MESECI OD DANA STUPANJA NA SNAGU OVOG ZAKONA.

AUTONOMNA POKRAJINA, ODNOSNO JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE DUŽNE SU DA DONESU PROGRAM ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE, AKCIONE, ODNOSNO SANACIONE PLANOVE IZ ČLANA 68. ZAKONA O ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE U ROKU OD GODINU DANA OD DANA STUPANJA NA SNAGU OVOG ZAKONA.

ČLAN 32.

PROPISI KOJI SE DONOSE NA OSNOVU OVOG ZAKONA DONEĆE SE U ROKU OD GODINU DANA OD DANA STUPANJA NA SNAGU OVOG ZAKONA.

DO DONOŠENJA PROPISA NA OSNOVU OVOG ZAKONA PRIMENJIVAĆE SE PROPISI DONETI NA OSNOVU ZAKONA O ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE ("SLUŽBENI GLASNIK RS", BR. 135/04, 36/09, 36/09 - DR. ZAKON, 72/09 - DR. ZAKON I 43/11 - US).

ČLAN 33.

OVAJ ZAKON STUPA NA SNAGU OSMOG DANA OD DANA OBJAVLJIVANJA U "SLUŽBENOM GLASNIKU REPUBLIKE SRBIJE", OSIM ODREDABA ČL. 22. I 23. OVOG ZAKONA, KOJE SE PRIMENJUJU OD 1. JANUARA 2017. GODINE.

Izvor: Press služba Skupštine Srbije, 10.02.2016.