Email Print

ZAPOČET POSTUPAK NACIONALNE PROCENE RIZIKA SA CILJEM UTVRĐIVANJA MERA ZA SPREČAVANJE PRAVNJA NOVCA


U 2012. Uprava za sprečavanje pranja novca je tužilaštvima uputila 112 obimnih predmeta, plus još 60 ostalim nadležnim organima. Po podacima Uprave, u toku je krivični postupak protiv 297 lica. Do sada, od kad je uvedeno ovo krivično delo, doneto je 26 presuda, od kojih 13 pravnosnažnih.

Mada je Uprava osnovana još 2002, zanimljivo je da do pre tri godine nije bilo nijedne presude za pranje novca. Ona od prošle godine vrši i inspekcijski nadzor nad primenom propisa kod nekih obveznika van finansijskog sektora, pre svega računovođa i revizora.

Tako je lane kontrolisano oko 150 subjekata. Ovaj vid kontrole razlikuje se od postupanja Uprave kada radi na otkrivanju pranja novca na osnovu sumnjivih transakcija ili na osnovu zahteva državnih organa. Prošle godine je ukupno primljeno 811 sumnjivih transakcija i 266.436 gotovinskih. U ovom trenutku, Uprava radi na 467 predmeta.

- Prošle godine smo započeli postupak Nacionalne procene rizika, čiji je cilj da utvrdi dobre i loše strane našeg sistema, i da preporuči mere za efikasnije sprečavanje pranja novca. Radi se i na analizi podataka koji će pokazati iz kojih krivičnih dela potiče prljav novac i to će uskoro biti dostupno javnosti, kaže direktor Uprave Aleksandar Vujičić.

On objašnjava da se načini pranja novca konstantno menjaju, jer se menjaju i odgovori države. Na primer, ako banke moraju da preduzmu niz mera u odnosu na klijenta (koje se odnose na praćenje njegovog poslovanja), i pri tom imaju obavezu da neuobičajene i sumnjive aktivnosti prijave Upravi, „perači novca“ će tražiti drugi kanal gde njihovo ponašanje neće biti pod tako budnim okom.

- Svaki vid legalnog poslovanja može se zloupotrebiti za pranje novca. On se može oprati na nebrojeno mnogo načina, a svi oni imaju isti cilj - da neku nelegalno stečenu imovinu prikažu kao zakonitu. Ono na čemu Uprava radi je otkrivanje pranja novca koji potiče iz organizovanog kriminala i korupcije, gde je reč o ogromnim svotama i gde su načini pranja mnogo složeniji. Zabranjena su sva plaćanja u kešu od 15.000 evra naviše, već taj novac mora da ide preko računa  - objašnjava Vujičić.

Izvor: