Email Print

ZAKONI O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O DOPRINOSIMA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE I O POREZU NA DOHODAK GRAĐANA: NA NETO ZARADU OD 25.000 DINARA, NA IZNOS POREZA I DOPRINOSA OD 15.124 DINARA, DRżAVA NA IME OLAKšICA VRAćA 11.908 DINARA, AKO JE ZARADA RADNIKA 40.000 DINARA NETO, NA IZNOS POREZA I DOPRINOSA OD 24.114 DINARA, DRżAVA NA IME PODSTICAJA VRAćA 18.975 DINARA


Od početka 2016. godine kroz Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana ("Sl. glasnik RS", br. 112/2015) i Zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Sl. glasnik RS", br. 112/2015) uvedeni su podsticaji za zapošljavanje novih radnika, koji važe i za mala, mikropreduzeća i preduzetnike. Maksimalnu olakšicu od 75 odsto ranije su imale samo firme koje zaposle 100 radnika, a sada na toliko poresko rasterećenje mogu računati i mala i mikropreduzeća ako zaposle samo dva radnika.

Za srednje i velike firme, podsticaji zapošljavanju novih radnika u ovoj godini pa sve do kraja 2017. godine, pripadaju svakom gazdi koji odluči da otvori nova radna mesta. Tako će 65 odsto povraćaja novca dobiti poslodavci koji uposle od jednog do devet radnika, 70 odsto ako zaposle od deset do 99, a 75 odsto ako uposle najmanje 100 radnika.

Očekuje se da će po osnovu olakšica uređenih ovim zakonima efekat predloženih rešenja na budžet Srbije iznositi oko pola milijarde dinara na svakih 10.000 novozaposlenih, što se smatra opravdanim imajući u vidu efekte koje će imati u smislu podsticanja zapošljavanja.

Da bi ostvarili uslove da povrate 75 odsto poreza i doprinosa, mala, mikropreduzeća i preduzetnici moraju da povećaju broj radnika u odnosu na stanje 31. oktobra 2015. godine. Ukoliko prvo zaposle samo jednog radnika, a tek onda drugog, podsticaji će važiti od trenutka upošljavanja drugog. U slučaju da su otpuštali radnike, na podsticaje mogu računati tek kada nadmaše broj zaposlenih koji su imali na kraju oktobra 2015. godine.

Predsednik Unije poslodavaca Srbije, Nebojša Atanacković, smatra da je stimulativna mera za poslodavce trebalo da bude doneta i ranije jer bi to sprečilo veliki broj neprijavljenih radnika.

U Srbiji veliki broj radnika radi neprijavljeno i na takve poslodavce bi takva mera mogla delovati – smatra Atanacković. – Treba očekivati da će zaposlenost statistički porasti. Da bi se, međutim, i fizički povećao broj radnika, logika je drugačija. Poslodavac zapošljava samo onog ko mu treba. Koliko god da mu država plati, on neće angažovati nepotrebne radnike. Da bi zaposlenost i realno rasla, mora da napreduje privreda.

Za Dragoljuba Rajića iz Mreže za poslovnu podršku mere državnih podsticaja za preduzeća i privrednike su dobre, ali se kod malih firmi može pojaviti problem oko administrativnog posla za zahtev za vraćanje novca jer one, po pravilu, nemaju pravnike koji bi to mogli uraditi.

Poreska politika na nivou države mora biti prilagođena realnoj platežnoj mogućnosti privrede, privrednih subjekata, tako da bi, ako se bude išlo u dalje rasterećenje parafiskalnih nameta i poboljšanje mogućnosti za kredit, ta mera mogla biti značajna – rekao je Rajić.

Olakšice koje pomenutim zakonima država daje poslodavcima nisu male, ali se smatraju dobrom merom za smanjenje sive ekonomije i prelazak radnika iz ilegalne radne zone u legalnu.

Ako radniku isplate neto zaradu od 25.000 dinara, na to treba da plate na ime poreza i doprinosa 15.124 dinara. Od tog iznosa, država im tim olakšicama vraća 11.908 dinara, tako da je njihova obaveza prema državi zapravo samo 3.216 dinara. Ili, ako je zarada radnika 40.000 dinara neto, na to treba da plate porez i doprinose od 24.114 dinara. Od tog iznosa država im na ime podsticaja vraća 18.975 dinara, što znači da plaćaju samo 4.114 dinara.

Izvor: Vebsajt Dnevnik, Lj. Malešević, 09.01.2016.
Naslov: Redakcija