NACRT ZAKONA O FINANSIJSKOJ PODRŠCI PORODICI SA DECOM: KAO OSNOV ZA UTVRđIVANJE NAKNADE, UMESTO DOSADAšNJE OSNOVNE ZARADE UVEćANE ZA MINULI RAD U POSLEDNJIH 12 MESECI, PREMA NACRTU ZAKONA U OBRAčUN ULAZI OSNOVICA NA KOJU SU PLAćENI DOPRINOSI ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE U PERIODU OD 18 MESECI PRE OTVARANJA PORODILJSKOG BOLOVANJA. PO PRVI PUT PRAVO NA NAKNADU PRIHODA PO OSNOVU ROđENJA I NEGE DETETA MOćI ćE DA OSTVARE żENE KOJE SU VLASNICE POLJOPRIVREDNIH GAZDINSTAVA, KOJE SAMOSTALNO OBAVLJAJU DELATNOST, KAO I żENE KOJE OBAVLJAJU ILI SU U PERIODU OD 18 MESECI PRE ROđENJA DETETA, PO OSNOVU UGOVORA OBAVLJALE PRIVREMENE I POVREMENE POSLOVE

Nacrt zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom ne umanjuje nijedno već postojeće pravo, već olakšava porodiljama uslove za ostvarivanje prava, saopštilo je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Povodom stava Autonomnog ženskog centra da će shodno Nacrtu zakonu porodiljama biti drastično smanjena primanja, odnosno da će se smanjiti budžetska izdvajanja za porodilje i povećati siromaštvo već siromašnih porodica, iz tog Ministarstva ističu da će većina zaposlenih porodilja ostvarivati veću naknadu, jer će im u obračun ući ukupna, a ne kao do sad osnovna zarada koju su ostvarile u datom periodu.

Iz Ministarstva tvrdnje Autonomnog ženskog centra ocenjuju kao neistinite, a poručuju da je Nacrt zakona dostupan, pa svi mogu da se upoznaju sa njegovim tekstom, podsećajući da su svi imali prilike da komentare na njega iznesu i u javnoj raspravi koja je završena 6. januara 2016. godine.

"Novina Nacrta zakona jeste način obračuna porodiljske naknade. Kao osnov za utvrđivanje naknade, umesto dosadašnje osnovne zarade uvećane za minuli rad (bez obračuna prekovremenog rada, noćnog rada, bonusa...) u poslednjih 12 meseci, prema Nacrtu zakona u obračun ulazi osnovica na koju su plaćeni doprinosi za obavezno socijalno osiguranje u periodu od 18 meseci pre otvaranja porodiljskog bolovanja", objašnjavaju iz tog Ministarstva.

Navode i da će manji broj porodilja imati naknadu nižu od poslednje zarade, a da se to odnosi samo na one žene koje su radni odnos zasnovale u toku trudnoće ili su radile kraće od 18 meseci, kao i one kojima je zarada, u odnosu na zarade ostalih zaposlenih u istom preduzeću, znatno uvećana u mesecima pred porođaj.

Ta mera je, kako se objašnjava, uvedena kako bi se sprečile uočene zloupotrebe u vezi sa fiktivnim zapošljavanjem i višestrukim uvećanjem zarade zaposlenoj po saznanju za trudnoću.

Da država brine o budućim majkama, prema tom Ministarstvu, pokazuje i promena načina isplate porodiljske naknade, prema kojoj će se od 1. jula 2016. godine naknada isplaćivati direktno porodiljama na račun, a ne na račun poslodavca kao do sada.

"Time će biti omogućeno da žene redovno dobijaju svoja primanja, čime neće više zavisiti od samovolje ili finansijskih mogućnosti poslodavca", kažu u Ministarstvu i dodaju da je bitna novina Nacrta zakona i da je proširen krug lica koja mogu ostvariti pravo na porodiljsko odsustvo.

Po prvi put pravo na naknadu prihoda po osnovu rođenja i nege deteta moći će da ostvare žene koje su vlasnice poljoprivrednih gazdinstava, koje samostalno obavljaju delatnost, kao i žene koje obavljaju ili su u periodu od 18 meseci pre rođenja deteta, po osnovu ugovora obavljale privremene i povremene poslove.

"Dužina trajanja njihovog porodiljskog odsustva je godinu dana bez obzira na redosled rađanja deteta", ističu u Ministarstvu.

U saopštenju Ministartsva navodi se i da nezaposlene porodilje nikada i ni po jednom zakonu nisu u našoj zemlji imale pravo na nadoknadu koja, inače, proističe iz radnog odnosa.

Dodaje se da će se korišćenjem podataka Centralnog registra i Poreske uprave smanjiti i broj potrebnih dokumenata, pa će porodiljama biti olakšan i postupak ostvarivanja prava.

Uslovi za ostvarivanje prava na dečiji dodatak suštinski nisu menjani, a novina je potvrda o redovnom pohađanju škole koju će svaka tri meseca u toku školske godine (ne kalendarske) od obrazovne institucije pribavljati služba dečije zaštite.

Time će biti izbegnuta dosadašnja praksa jednog broja roditelja da ostvaruju pravo na dečiji dodatak za dete koje ne pohađa redovno nastavu već, bez neposredne brige roditelja, vreme provodi obavljajući aktivnosti neprimerene svom uzrastu i često protivzakonite, poput prosjačenja.

Pravo na dečiji dodatak neće biti uskraćeno ukoliko je neredovno pohađanje škole posledica bolesti deteta, kažu u Ministarstvu, iz koga poručuju i da Nacrt zakona predviđa i da iznos dečijeg dodatka za roditelje deteta sa smetnjama u razvoju i deteta sa invaliditetom, kao deteta koje ostvaruje dodatak za pomoć i negu drugog lica, bude uvećan za 50 odsto.

Izvor: Vebsajt RTS, 09.01.2016.
Naslov, Obeležavanje: Redakcija