Email Print

PREDLOG ZAKONA O POTVRĐIVANJU PROTOKOLA O MERODAVNOM PRAVU ZA OBAVEZE IZDRŽAVANJA U PROCEDURI NARODNE SKUPŠTINE RS


Haški protokol o merodavnom pravu za obaveze izdržavanja usvojen je 2007. godine. Do sada ga je ratifikovala Evropska unija koja ga primenjuje počev od 18. juna 2011. godine, bez obzira da li će Protokol do tada stupiti na snagu u međunarodnom smislu. To praktično znači da će ga primenjivati, za sada, 25 država članica (sve sem Danske i Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske).

Prema članu 72. stav 1. Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, koji je zaključen sa Evropskim zajednicama i njihovim državama članicama, obaveza je Republike Srbije da obezbedi postepeno usklađivanje postojećih zakona i budućeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama Zajednice. Osim toga, svi ugovori koje Unija zaključi sa međunarodnim organizacijama predstavljaju, prema shvatanjima Suda pravde, deo komunitarnog prava. U tom smislu, države koje pristupaju Uniji dužne su da otpočnu proces prilagođavanja svog zakonodavstva radi pristupanja ovim ugovorima. Blagovremeno potvrđivanje Protokola bio bi značajan korak napred u ostvarivanju ovog cilja.

Navedeni Protokol ustanovljava zajedničke odredbe o merodavnom pravu za obaveze izdržavanja koje proističu iz porodičnih odnosa, krvnog srodstva, braka i tazbinskog srodstva, uključujući i obavezu izdržavanja prema detetu, bez obzira na bračni status njegovih roditelja. Protokol usvaja savremene tačke vezivanja za određivanje merodavnog prava. Pre svega, reč je o uobičajenom boravištu poverioca izdržavanja kao generalnoj kolizionoj normi. Od nje postoji nekoliko odstupanja: a) pravila u korist pojedinih poverilaca - dece, roditelja i lica mlađih od 21 godine, b) pravila za supružnike i bivše supružnike (razvedene i one između kojih je brak poništen). Osim toga, Protokol uvodi mogućnost izbora merodavnog prava za obavezu izdržavanja prema licima starijim od 18 godina, uz predviđanje odgovarajućih mehanizama zaštite. Prvi se odnosi na lica koja zbog smetnji u psiho-fizičkom razvoju nisu u stanju da se staraju o zaštiti svojih interesa. Prema drugom, pravo koje su strane izabrale se ne primenjuje ako bi to dovelo do očigledno nepravičnih ili nerazumnih posledica po poverioca ili dužnika, osim ukoliko su u trenutku izbora bili potpuno obavešteni i svesni posledica izbora.

Drugi argument u prilog potvrđivanju odnosi se na univerzalnu primenu Haškog Protokola. Članom 2. Protokola izričito je predviđena njegova primena čak i ako je merodavno pravo države nečlanice, što znači da će ga i sama Unija primenjivati i u odnosu na treće države.

Osim toga, u sadašnjem Zakonu o rešavanju sukoba zakona (1982), izostalo je izdvajanje ove materije kao posebnog kolizionog pitanja. Umesto toga, ono je, po pravilu, obuhvaćeno širim normama. U tom smislu, obaveza izdržavanja između dece i roditelja, regulisana je opštom normom (čl. 40.) koja se tiče svih odnosa koji nastaju između ovih lica, bez obzira da li se kao poverilac pojavljuje dete ili roditelj. Iako je interes deteta podignut na nivo vrhovnog načela domaćeg prava, zakonodavac nije ostavio sudiji slobodu da primeni neko drugo pravo ukoliko redovno merodavno pravo ne omogućava detetu ostvarivanje alimentacionog zahteva. Naime, nije izvršena fleksibilizacija kolizionih rešenja s obzirom da se zakonodavac opredelio za fiksne tačke vezivanja, koje vode određenom uređenju spornog odnosa.

Stiče se utisak da zakonodavac nije uzeo u obzir i da supstancijalno rešenje, u konkretnom slučaju, može biti nepovoljno za dete. Štaviše, pri određivanju merodavnog prava, uzima se u obzir i državljanstvo i prebivalište onog roditelja koji nije dužnik izdržavanja. Izdržavanje između supružnika regulisano je normom koja se odnosi na zakonske lične i imovinske odnose (čl. 36.), a između vanbračnih partnera obuhvaćeno je merodavnim pravom za imovinske odnose (čl. 39.). U pogledu izdržavanja između usvojica i usvojenika najpre treba utvrditi da li je u pitanju takva vrsta usvojenja koja predstavlja osnov za izdržavanje, a potom, ukoliko je odgovor pozitivan, na sâmu realizaciju ovog prava primenjuje se koliziona norma za odnose roditelja i dece. Jedino je izdržavanje između ostalih krvnih srodnika, kao i tazbinskih, regulisano specijalnom kolizionom normom (čl. 42.).

Potvrđivanjem Haškog Protokola rešio bi se navedeni problem, uvele bi se specijalne kolizione norme, specijalna klauzula odstupanja za izdržavanje između supružnika, ostvarila bi se posebna zaštita određenih kategorija poverilaca, ali i dužnika na osnovu posebnih pravila o odbrani koja omogućavaju da se ospori zahtev poverioca isticanjem da takva obaveza ne postoji ni prema pravu države redovnog boravišta dužnika ni prema pravu države zajedničkog državljanstva stranaka, ukoliko ga one imaju. Osim toga, ograničena autonomija volje našla bi svoju primenu i u ovoj materiji, što je u skladu sa savremenim trendom proširenja polja njene primene.

Konačno, imajući u vidu da su za stupanje Haškog Protokola na snagu u međunarodnopravnom smislu neophodne dve ratifikacije i da bi potvrđivanje Republike Srbije upravo bila ta druga (posle EU), očigledno je da bi ovim činom naša država učinila značajan pomak u saradnji sa Haškom konferencijom za međunarodno privatno pravo.

Kompletan tekst Predlog zakona o potvrđivanju protokola o merodavnom pravu za obaveze izdržavanja možete preuzeti putem linka: http://www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/cir/pdf/predlozi_zakona/4125-12.pdf (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine Republike Srbije, 9.12.2012.