Email Print

PREDLOG ZAKONA O JAVNIM NABAVKAMA U PROCEDURI NARODNE SKUPŠTINE RS


Predsednik Skupštine Srbije Nebojša Stefanović izjavio je da je parlamentu predat Predlog zakona o javnim nabavkama koji bi trebalo da omogući uštede i do milijardu evra na godišnjem nivou, i da očekuje da će se on do kraja godine naći na dnevnom redu skupštinskog zasedanja.

Stefanović je novinarima u parlamentu rekao da će usvajanje tog zakonskog predloga omogućiti nove i kvalitetne stvari koje će uštedeti novac građanima Srbije.

Prema njegovim rečima to su centralizovanje javnih nabakvi, transparentnost i jasna ušteda novca koji se rasipao kroz mnogo malih i sitnih nabavki.

On je dodao da će biti onemogućiti zaključivanje netransparentnih aneksa ugovora čije su vrednosti bile često više od originalnih vrednosti ugovora.

Predsednik parlamenta je kazao i da je ta institucija jedna od onih koji su najviše doprineli uštedi i naveo da je budžet skupstine za sledeću godinu manji za 40 odsto u odnosu na prethodni odnosno da je sa 3,6 milijardi smanjen na 2,2 milijarde dinara.

Predlog zakona o javnim nabavkama predalo je 138 poslanika vladajuće većine.

Postojeći Zakon o javnim nabavkama ("Sl. glasnik RS", br. 116/2008) donet je u decembru 2008. godine, a stupio je na snagu januara 2009. godine. Iako je ovaj zakon donet nakon šestogodišnje primene Zakona o javnim nabavkama ("Sl. glasnik RS", br. 39/2002, 43/2003 - dr. zakon, 55/2004, 101/2005) i nakon donošenja novih direktiva Evropske unije u ovoj oblasti (Direktiva 2004/18/EZ o usklađivanju postupaka za dodelu javnih ugovora o radovima, dobrima i uslugama, Direktiva 2004/17/EZ kojom se usklađuju postupci nabavke subjekata koji deluju u oblasti vodoprivrede, energetike, saobraćaja i poštanskih usluga i Direktiva 2007/66/EZ kojom se unapređuje postupak revizije u vezi sa dodelom ugovora o javnim nabavkama), propuštena je prilika da se značajnije unapredi sistem javnih nabavki i da se uskladi sa onim u Evropskoj uniji. Nakon četiri godine primene postojećeg zakona pokazalo se da ovaj zakon ne samo da nije unapredio sistem javnih nabavki, već je u nekim elementima kao što je konkurentnost, predstavljao korak nazad.

Osnovni nedostaci postojećeg zakona su veliki broj izuzetaka od njegove primene; neusklađenost sa direktivama Evropske unije, naročito kroz postojanje izuzetaka od primene zakona kojih nema u direktivama, nepostojanje pojedinih postupaka koji su predviđeni direktivama, neregulisanje nabavki u oblasti odbrane i bezbednosti (Direktiva 2009/81/EZ o usklađivanju postupaka nabavke za određene ugovore o radovima, ugovore o nabavci robe i ugovore o uslugama u oblasti odbrane i bezbednosti), neusaglašenost nabavki u komunalnom sektoru, neusklađenost sistema zaštite prava, pogrešna implementacija pojedinih odredbi direktiva i sl; nepostojanje mehanizama za sprečavanje korupcije i sukoba interesa; mogućnost da se ugovori o javnim nabavkama zaključuju sa ponuđačima i u slučaju postojanja sukoba interesa; široka mogućnost upotrebe pregovaračkog postupka bez objavljivanja javnog poziva bez efikasnog mehanizma za sprečavanje zloupotrebe ovog postupka; postupak javne nabavke male vrednosti je uređen podzakonskim aktom, (iako se radi o materiji koja se mora urediti zakonom) i to na način koji ga čini netransparentnim, nekonkurentnim i neefikasnim, odnosno veoma pogodnim za pojavu korupcije; neuređenost centralizacije nabavki; loše uređen način objavljivanja oglasa o javnim nabavkama, koji dovodi do značajnog gubitka vremena i za naručioce i za ponuđače; loše propisani rokovi, negde su nepotrebno dugi, a negde suviše kratki, sa mnogo pravila i još više izuzetaka, što stvara lošu i neujednačenu praksu u primeni ovih odredbi zakona; nedovoljna ovlašćenja, nadležnosti i kapaciteti organa koji treba da vrše nadzor i kontrolu primene zakona, pre svega Uprave za javne nabavke, Republičke komisije za zaštitu prava i Državne revizorske institucije; neefikasna zaštita prava, kontrola i nadzor nad primenom zakona; malo mogućnosti za pokretanje prekršajnog postupka, kratak rok zastarelosti prekršaja od godinu dana i blage kazne za odgovorna lica.

Pored navedenih nedostataka, neka od rešenja koje predviđa postojeći zakon, kao što su službenik za javne nabavke i Republička komisija za zaštitu prava, u primeni su doživela neuspeh. Najpre, kasnilo se mnogo sa primenom ovih odredbi zakona, jer se sa primenom člana 97. počelo tek krajem 2010., a ne od jula 2009. godine, kako je zakonom propisano, dok je Republička komisija za zaštitu prava izabrana tek oktobra 2010. godine, a zakonom je propisan rok od šest meseci od njegovog stupanja na snagu.

 

KLJUČNE NOVINE PREDLOŽENOG ZAKONA SU:

  • usklađivanje sa direktivama Evropske unije;
  • potpunija i jednostavnija definicija naručioca;
  • jasnije određivanje predmeta javne nabavke radova;
  • smanjivanje broja izuzetaka od primene zakona;
  • pooštravanje uslova za primenu izuzetaka;
  • mehanizam prethodne kontrole primene pregovaračkih postupaka koji se najčešće koriste;
  • mehanizmi za sprečavanje sukoba interesa i korupcije u javnim nabavkama;
  • delimična centralizacija javnih nabavki;
  • podsticanje i u određenim uslovima obaveza sprovođenja elektronskih nabavki;
  • uvođenje novog postupka - konkurentnog dijaloga i propisivanje dva nova oblika postojećih postupaka - sistem dinamične nabavke i okvirni sporazum;
  • javna nabavka male vrednosti je uređena na način koji omogućuje transparentnost postupka i konkurenciju;
  • predviđena je obaveza objavljivanja konkursne dokumentacije,
  • efikasnije uređeno objavljivanje i propisana obavezna sadržina oglasa o javnim nabavkama;
  • uneti su ekološki standardi i standardi energetske efikasnosti kao mogući delovi tehničkih specifikacija;
  • preciziran način izračunavanja procenjene vrednosti;
  • jasno propisan način donošenja odluke o dodeli ugovora,
  • procedura i rokovi za zaključenje ugovora;
  • jasno i restriktivno propisane mogućnosti promene ugovora;
  • po prvi put uređene su nabavke u oblasti odbrane i bezbednosti;
  • povećane su nadležnosti i ovlašćenja Uprave za javne nabavke;
  • promenjen je sastav i način rada Republičke komisije za zaštitu prava i data su joj nova ovlašćenja, kao što je novčano kažnjavanje za nepoštovanje samog postupka zaštite prava i nesprovođenje odluka, kontrola sprovođenja odluka komisije, poništenje ugovora, vođenje prekršajnog postupka u prvom stepenu i podnošenje predloga za razrešenje;
  • sistem zaštite prava učinjen je efikasnijim sa jedne strane kroz pojednostavljenje samog postupka, a sa druge kroz propisivanje novih mogućnosti kao što je predlaganje i određivanje privremenih mera;
  • predviđeni su prekršaji za sve ozbiljne povrede zakona, a kazne su sa jedne strane pooštrene, a sa druge rangirane prema težini prekršaja;
  • rok zastarelosti prekršaja povećan je na tri godine;
  • predviđeno je objavljivanje pravosnažnih rešenja donetih u prekršajnom postupku.

Prilikom izrade ovog Predloga zakona, pre svega se vodilo računa da se definišu rešenja koja bi sprečila eventualne zloupotrebe, povećala efikasnost kontrole, efikasnost i brzinu postupaka, pri tom vodeći računa da predložena rešenja budu usklađena sa direktivama Evropske unije i dobrom praksom javnih nabavki iz zemalja članica.

U izradi teksta Predloga zakona korišćena su i analizirana uporedno pravna rešenja i iskustva zemalja u regionu, članica Evropske unije, iskustva međunarodnih organizacija, međunarodnih stručnjaka u ovoj oblasti i druga međunarodna iskustva. Takođe je uzeta u obzir statistika i drugi raspoloživi podaci vezani za primenu važećeg zakona.

Kompletan tekst Predloga zakona o javnim nabavkama možete preuzeti putem linka: http://www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/cir/pdf/predlozi_zakona/4113-12.pdf (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine Republike Srbije, 9.12.2012.