PRAVILNIK O PODELI MOTORNIH I PRIKLJUČNIH VOZILA I TEHNIČKIM USLOVIMA ZA VOZILA U SAOBRAĆAJU NA PUTEVIMA: U periodu od 1. novembra do 1. aprila vozila moraju biti opremljena zimskom opremom ako se zbog vremenskih uslova na kolovozu nalazi sneg, led ili poledica. Ukoliko dođe do nezgode zbog toga što vozilo nema zimske gume krivica je na vozaču i vlasniku vozila, ali samo kada je nezgoda uzrokovana upravo tim nedostatkom

Od 1. novembra na svim putevima u Srbiji su obavezne zimske gume, a informacija da vozač koji učestvuje u udesu, a nema zimsku opremu, može biti okrivljen za štetu i ako nije kriv, izazvala je pometnju među vozačima.

Boban Milinković, zamenik načelnika Uprave saobraćajne policije, potvrdio je da je moguće da ćete u slučaju udesa koji niste izazvali platiti kaznu jer nemate zimske gume. Međutim, kako kaže - to se može desiti samo pod određenim okolnostima.

- Ukoliko, primera radi, vi stojite na semaforu i crveno je svetlo, i neko vas udari otpozadi, za izazivanje udesa biće kriv taj koji vas je udario, a ne vi. Ako je u tom trenutku na putu bilo snega i leda, a vi niste imali zimsku opremu, dobićete zbog toga kaznu, ali ne i zbog izazivanja udesa, za koji je i dalje kriv onaj koji vas je udario. Ukoliko u toj situaciji nema snega i leda, prema Pravilniku o podeli motornih i priključnih vozila i tehničkim uslovima za vozila u saobraćaju na putevima ("Sl. glasnik RS", br. 40/2012, 102/2012, 19/2013, 41/2013, 102/2014, 41/2015, 78/2015, 111/2015 i 14/2016) važi da ne morate da imate zimske gume, što znači da nećete dobiti ni kaznu za gume, a ni kaznu za udes, za koju je, opet, kriv taj koji vas je udario – objašnjava Milinković.

Kako dodaje, ista pravila važe i za vožnju u pijanom stanju. Čak i kada ne izazove nesreću, vozač koji je vozio pod dejstvom alkohola sigurno plaća kaznu zato što je vozio pijan, što je odvojeno od kazne za krivicu u samom udesu.

Međutim, vozačima se ipak savetuje da u periodu od 1. novembra do 1. aprila koriste zimske gume, bez obzira da li na putu ima snega i leda, ili ne, zbog samog ponašanja tih pneumatika na niskim temperaturama.

- Zimi ima i suvih, a hladnih dana, i uopšte ne mora na putu da bude ni snega, ni leda. Temperature ispod tačke prelaska u staklasto stanje, koja iznosi 45 Farenhajta, odnosno oko 7 stepeni Celzijusovih, dovoljna je da se vaše letnje gume na putu ponašaju drugačije nego kada je temperature preko te tačke. One se stvrdnjavaju, postaju plastične, i gube svoja svojstva, što može da dovede do problema, a vaš zaustavni put prilikom kočenja da produži za više od 10 metara – objašnjava Milinković.

- Karakteristične su nezgode kada na snegu dolazi do proklizavanja vozila koje nema zimske pneumatike, što bi moglo biti uzrok sudara - navodi Milinković.

Međutim, kaže, kada se dogodi udes čiji je uzrok ponašanje, na primer drugog vozača ili učesnika u saobraćaju, krivica neće biti na onome ko nema zimske gume.

Zimske gume, koje u sebi imaju više kaučuka, odnosno prirodne gume, pri takvim temperaturama se bolje ponašaju, odnosno i na znatno nižim temperaturama ostaju meke, što znači da bolje prijanjaju za podlogu, održavaju vozilo stabilnim na putu, a i kraće se koči.

- Zato se i koriste zimi zimske, a leti letnje gume. Zimske gume, zato što su mekše, više se troše, i zato se ne koriste leti, ali svakako bi trebalo da se koriste tokom zime – ističe Milinković.

Propisi predviđaju da su zimski pneumatici obavezni kada su na kolovozu poledica, sneg i led, i da je krivica na vozaču i vlasniku vozila ukoliko do nezgode dođe zbog toga što nema zimske gume, ali samo kada je nezgoda uzrokovana upravo tim nedostatkom.