ŠTA DONOSI NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POLJOPRIVREDNOM ZEMLJIŠTU? €� MALI POLJOPRIVREDNICI, KOJI IMAJU NAJVIšE DO 30 HEKTARA U VLASNIšTVU MOćI ćE DA KUPE DO 20 HEKTARA DRżAVNOG ZEMLJIšTA SA ROKOM PLAćANJA DO 5 GODINA

Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu predsednik Srbije Tomislav Nikolić trebao bi da vrati Skupštini Srbije isto kao što je vratio Zakon o posebnim uslovima prodaje nepokretnosti u svojini Republike Srbije, izjavio je za "eKapiju" Milan Prostran, agroekonomski analitičar, komentarišući Nacrt zakona o kojem ovih dana traje javna rasprava.

- Ako je predsednik države vratio zakon o prodaji državnih nepokretnosti, isto treba uraditi i zabraniti bilo kakvo arčenje i prodavanje zemlje strancima. To smo prihvatili potpisujući sporazum sa Briselom, kako ćemo se iz tih kandži izvući, neka nam je dragi Bog u pomoć. Nama se uvek govori da po mnogim pitanjima koristimo pozitivna iskustva EU. Prema tome, jedno od pozitivnih iskustava je kako se brani sopstveno prirodno dobro - ističe Prostran.

On podseća da sporazum Srbije sa Evropskom unijom (EU) predviđa da od 1. septembra 2017. godine fizička i pravna lica zemalja EU mogu da kupuju privredna dobra u Srbiji.

- To pitanje, ako ne može drugačije da se reši, ja bih do te mere radikalizovao da bih, ako treba, išao i na referendum - tvrdi Prostran, navodeći da je to uradila Mađarska.

Prostran upozorava da arčenje poljoprivrednog zemljišta ne treba prepustiti samo profitu, već da je to nešto što se mora ostavljati novim generacijama.

Kako objašnjava, Nacrt zakona o izmenama i dopunama zakona o poljoprivrednom zemljištu predstavlja jedan veoma kompleksan i složen zakon, pogotovo u uslovima kada je Srbija u međuvremenu potpisala određene međudržavne sporazume i kada se isti taj zakon mora prilagoditi drugim sporazumima, pre svega sporazumu sa EU.

Poljoprivredno zemljište - prirodno dobro od nacionalnog značaja

Prostran kaže da bi prvo trebalo Ustavom pitanje zemljišta kao prirodnog dobra od nacionalnog značaja još decidnije, čak i radikalno urediti, u smislu njegove zaštite i zabrane njegovog arčenja ili upropaštavanja.

- Zakonom, a pre toga Ustavom treba, pre svega, zabraniti prodaju zemljišta kao dobra od opšteg nacionalnog značaja strancima jer na taj način, po mom tumačenju, vi prodajete i suverenitet nad svojom zemljom i kasnije imate mnoge probleme sa kojima ćemo se mi susresti inače kad budemo pregovarali i o našim granicama i tako dalje. Ukoliko to nije uopšte izvodljivo i ukoliko smo se mi zakopali potpisujući sporazum sa Briselom, onda treba zakonom do kraja utvrditi uslove pod kojima i ko može od stranaca uopšte kupovati naše zemljište - poručuje Prostran.

Takvim bi zakonom, dodaje on, trebalo propisati rigorozne uslove takve da praktično odvrate potencijalne kupce iz inostranstva od kupovine te zemlje, a to, kako objašnjava, znači da bi trebalo pre svega utvrditi da stranac mora barem 15 godina biti rezident u Srbiji, da mora biti profesionalni poljoprivrednik i da se tim poslom bavi barem 10 godina.

Trebalo bi i ograničiti veličinu poseda koji se može kupiti, ističe Prostran, navodeći da se slični primeri mogu naći u Slovačkoj i Danskoj koja je za kupce iz Holandije i nekih drugih zemalja, koji su posebno zainteresovani, ograničila veličinu poseda i utvrdila veoma složene uslove.

- Dakle, to je samo u slučaju ukoliko ne možemo da se izborimo i ukoliko smo sebi vezali ruke, pa ne možemo zabraniti prodaju zemlje. Ali definitivno moj stav je da se zabrani prodaja strancima. Zakup nije sporan, i tu treba neke stvari urediti, ali potpuno otuđenje treba apsolutno zabraniti - navodi Prostran.

Govoreći o ostalim važnim pitanjima u vezi sa državnim poljoprivrednim zemljištem, on upozorava da je veoma bitno pitanje to da se moraju utvrditi načini korišćenja tog zemljišta kada se daje u zakup i da se uopšte treba dobro pozabaviti kada je u pitanju generalno korišćenje tog prirodnog dobra.

Postoje, kako kaže, slučajevi da se daje zemljište u zakup na 5 ili više godina i da zakupac sve vreme seje samo jednu kulturu i na taj način vraća vlasniku zemljište potpuno izrabovano, odnosno delimično neplodno zemljište i tu se moraju precizirati uslovi korišćenja.

Ističe i kako bi trebalo doneti zakon i tim zakonom takođe urediti obaveznu obradu poljoprivrednog zemljišta, tako da, ako to vlasnik ne čini, onda pravo da obrađuje zemlju treba omogućiti onome ko ima nameru ili želju da obrađuje zemljište, s tim što se u vlasništvo ne bi diralo. Vlasnik bi i dalje ostajao isti, ali bi mu porez, verovatno, bez obzira na to što on nema dohotka jer ne obrađuje svoju zemlju, trebalo povećati da ga on, neki način, bude nateran ili da to zemljište obrađuje ili da se tog zemljišta oslobodi prodajom nekome ko hoće da obrađuje poljoprivredno zemljište.

Još jedno od veoma važnih pitanja jeste pravo prečeg zakupa, smatra Prostran i ukazuje da država želi da poboljša konkurentsku sposobnost malih i srednjih farmera i da bi onda "ona trebala tih svojih, koliko je rečeno, 490.000 ha, upravo da, dajući u zakup, zemljište usmeri prema tim zakupcima, poboljšavajući njihovu konkurentsku sposobnost, ali naravno, do veličine od 20 ha. Ne da se ide previše, jer vi se na taj način približavate prosečnom posedu farmi koje danas postoje u Evropskoj uniji kao celini".

Promena člana 72

Kada je reč o otuđenju poljoprivrednog zemljišta u državnom vlasništvu, u članu 72. Zakona o poljoprivrednom zemljištu se u Nacrtu zakona o izmenama i dopunama tog zakona posle reči "ne može se otuđivati" dodaju se reči: "osim pod uslovima predviđenim ovim zakonom", pa se potom dodaju članovi 72a, 72b, 72v, 72g.

Predloženi član 72a. predviđa da poljoprivredno zemljište u državnoj svojini fizičko lice može steći teretno pravnim poslom pod uslovima:

• da je državljanin Republike Srbije,
• da ima Registrovano poljoprivredno gazdinstvo u aktivnom statusu najmanje 3 godine,
•  ili je nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva u aktivnom statusu najmanje 3 godine,
• da ima uslove/mehanizaciju/opremu za obavljanje poljoprivredne delatnosti,
• da ima u svojini najviše do 30 ha poljoprivrednog zemljišta i
• da ima prebivalište u jedinici lokalne samouprave u kojoj se prodaje poljoprivredno zemljište u državnoj svojini najmanje 3 godine.
• Isti član predviđa da fizičko lice koje ispunjava uslove propisane ovim zakonom može da stekne u svojinu najviše do 20 hektara površine na poljoprivrednom zemljištu u državnoj svojini.

Miladin Ševarlić, profesor Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu, za "eKapiju" rekao je da, koliko je njemu poznato, prilikom pisanja Nacrta zakona nije konsultovana nijedna naučno-stručna organizacija u Srbiji i da nije bilo radne grupe za taj zakon.

Ocenjujući da je Nacrt zakona urađen za potrebe pojedinih investitora, on je ukazao da je takav pristup vrlo problematičan i dodao da je bilo neophodno da, pre nego što se urade izmene i dopune zakona o poljoprivrednom zemljištu, budu urađene izmene u Ustavu.

Mali proizvođači kupuju zemlju

Javna rasprava o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama zakona o poljoprivrednom zemljištu, predstavljenom u četvrtak u Skupštini Srbije, u petak (7. avgist 2015. godine) je nastavljena u Skupštini grada Niša, gde je ministarka Snežana Bogosavljević Bošković rekla da je prvi put u svojoj istoriji Srbija odlučila da deo svog poljoprivrednog zemljišta ponudi u otkup malim poljoprivrednicima, onima koji imaju najviše do 30 hektara u vlasništvu. Oni će, kako je rekla, moći da kupe do 20 hektara državnog zemljišta sa rokom plaćanja do 5 godina i na taj način se žele dodatno ojačati mali poljoprivredni proizvođači.

- Praksa dosadašnjeg korišćenja i upravljanja državnim poljoprivrednim zemljištem je takva da zahteva promene u pravcu efikasnijeg, racionalnijeg i ekonomičnijeg korišćenja istog. U prilog tome govori podatak da se gotovo polovina obradivog zemljišta kojim raspolaže Republika Srbija se ne izdaje u zakup, kao i da se velike površine istog uzurpiraju i od poznatih i od NN lica. Novim zakonom će se obezbediti bolje, ali i što je još važnije posebno za male poljoprivrednike, pravednije korišćenje državnog zemljišta - naglasila je ministarka.

Ona je takođe istakla da će apsolutno svi imati ravnopravan tretman pri zakupu, da će pravila biti jasna, dodavši da je još jedna od izmena u tome što će se obezbediti predvidivo i pouzdano poslovno okruženje kao osnovni preduslov za investicije i da će se na taj način pokrenuti proizvodnja, obezbediti količina i kvalitet proizvoda koji su ključni za opstanak proizvođača u sve zahtevnijim tržišnim uslovima kako u svetu, tako i u Srbiji.

Javna rasprava o Nacrtu zakona počela je 30. jula i traje do 18. avgusta, a očekuje se da parlament o Nacrtu zakona raspravlja tokom jeseni.

Zakon u interesu razvoja poljoprivrede

Ministarka je, predstavljajući Nacrt zakona u Skupštini Srbije, u četvrtak objasnila da je njegov cilj unapređenje stanja u raspolaganju državnim poljoprivrednim zemljištem u interesu razvoja poljoprivrede Srbije, kao i da će izmenama i dopunama zakona biti obezbeđeno bolje i pravednije korišćenje državnog zemljišta, što je posebno važno za male poljoprivrednike.

- Jedan od ciljeva koji bi se ostvario Zakonom o poljoprivrednom zemljištu je da se od zakupa ostvaruju značajni godišnji prihodi, koji su sada daleko manji od realno mogućih, jer se skoro polovina raspoloživog obradivog državnog zemljišta ne izlicitira, te jedan deo uzurpiraju NN lica, koriste ga bez da učestvuju u postupku javnog nadmetanja i za isto ne plaćaju naknadu. Računice kažu da zbog toga gubimo značajne prihode, trećinu ostvarenih ili oko 15 mil EUR. Trenutno se samo u sudskim sporovima po tom osnovu potražuje oko 22 mil EUR. Drugi deo državnog zemljišta koji nije izlicitiran ostaje neobrađen. Nacrtom novog zakona bi se poljoprivredno zemljište koristilo efikasnije, racionalnije i ekonomičnije - objasnila je ministarka.

Nacrt zakona predviđa i da se za sve buduće zakupce uvede obaveza vođenja knjige polja i uspostavljanje plodoreda, kao i da deo do 30% državnog zemljišta koji se ne koristi može da se da u zakup velikim investitorima.

Polazeći od činjenice da je poljoprivredno zemljište dobro od opšteg interesa za Republiku Srbiju, da se značajan deo tog zemljišta ne koristi, da je u poljoprivredi nizak nivo investicija, predlog je, kako je navedeno na internet stranici Ministarstva, i da poljoprivredno zemljište koje nije izdavano u zakup najmanje 3 godine uzastopno može da se da na besplatno korišćenje za period do 5 godina, sa mogućnošću produžavanja zakupa do 20 godina, a biće utvrđen i novi period izdavanja zemljišta u zakup. Predlog je da taj period bude produžen sa 20 na 25 godina, a za velike investicije sa 20 na 30 godina.

Nacrt zakona predviđa pooštravanje sankcija za uzurpatore državnog poljoprivrednog zemljišta, ali i lokalne samouprave koje ne poštuju rokove i procedure u donošenju i sprovođenju godišnjeg programa zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta. Uvode se kazne za uzurpatore u visini trostrukog iznosa najviše postignute prosečne cene zakupa na teritoriji okruga. Ako je uzurpator nepoznata osoba, jedinica lokalne samouprave može da donese odluku o skidanju useva.

Deo Nacrta zakona koji je potekao od predstavnika udruženja poljoprivrednika je da deo državnog poljoprivrednog zemljišta bude prodat poljoprivrednicima, uz uslov da oni nemaju posed veći od 30 hektara, a mogu da kupe maksimalno do 20 hektara. Prihvaćen je i predlog da se dodatno pomogne tim poljoprivrednicima tako što bi se obezbedila mogućnost plaćanja kupljenog zemljišta u periodu do 5 godina.