Email Print

NAJAVA NOVOG USTROJSTVA REPRESIVNIH ANTIKORUPCIJSKIH ORGANA


Ministarstvo pravde je oglasilo na javnu raspravu nacrt novog Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala i korupcije. Reč je o zakonu na osnovu kojeg je pre 12 godina uspostavljeno Tužilaštvo za organizovani kriminal, kao i odgovarajuće organizacione jedinice u policiji i sudu. I do sada su ovi organi bili nadležni za postupanje u nekim od najkrupnijih slučajeva korupcije.

Kako za "Danas" ukazuje Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija, Nacrt zakona zadržava ključna rešenja postojećeg zakona. "U pogledu tih odredbi, skrenuo bih pažnju na nešto što su i dosad bili propusti i što ćemo svakako pokrenuti u javnoj raspravi. Naime, posebno tužilaštvo nije nadležno za korupciju funkcionera izabranih direktno od građana - predsednik Republike i narodni poslanici - kao ni za gradonačelnike, koji mogu biti znatno moćniji od nekih trenutno obuhvaćenih funkcionera. Takođe, neka nesumnjivo koruptivna krivična dela nisu izričito obuhvaćena, poput primanja i davanja mita u vezi sa glasanjem, koje se gotovo nikad ne goni, a često se dešava, ili kada sudije, javni tužilac ili njegov zamenik krše zakone. Kod ovog krivičnog dela problem je veliki broj neosnovanih krivičnih prijava - objašnjava Nenadić."

S druge strane, nacrt zakona donosi krupnu i pozitivnu novinu. Za ostale slučajeve korupcije, umesto preko 20 područnih viših javnih tužilaštava, biće nadležni tužioci iz četiri posebna odeljenja (Beograd, Kragujevac, Niš, Novi Sad). To će omogućiti specijalizaciju koju verovatno ne bi bilo racionalno sprovoditi na nivou svakog tužilaštva, suda i policije. Nakon toga, posledica bi mogla da bude veća efikasnost i ujednačenija praksa. Ipak, povećaće se neki troškovi rada, na primer putni troškovi. Takođe, Nacrt se bavi i pitanjem sprovođenja finansijskih istraga, koje mogu imati korisnih efekata u slučajevima korupcije.

U Srbiji postoji problem prikazivanja podataka o gonjenju korupcije. Kada rezultate treba prikazati što boljim, objašnjava on, pod korupciju se podvodi sve i svašta - pronevere, falsifikovanja i privredni kriminal. I ovaj zakon bi mogao da donese takva pogrešna označavanja jer će posebna odeljenja za suzbijanje korupcije u stvari biti nadležna i za brojna dela privrednog kriminala, na primer krijumčarenje i falsifikovanje, koja sa korupcijom nemaju veze. Zbog toga uporedo treba napraviti što precizniju statistiku gonjenja korupcije, ne samo kako bismo imali ažurne podatke, već i da bi se znalo gde treba praviti reforme, bilo zakonske, bilo organizacione.

Izvor: Vebsajt Transparentnost Srbija, 08.08.2015.