NARODNA SKUPŠTINA RS: 8. JULA 2015. GODINE ODRżANA SEDNICA ODBORA ZA POLJOPRIVREDU, šUMARSTVO I VODOPRIVREDU €� RAZMATRAN PREDLOG ZA IZMENU ZAKONA O POLJOPRIVREDNOM ZEMLJIšTU, KAO I PREDLOG ZA IZMENE ZAKONA O OTKLANJANJU POSLEDICA POPLAVA U REPUBLICI SRBIJI

Na sednici Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, održanoj 8. jula 2015. godine, članovi Odbora razmotrili su, u cilju uvećanja investicija, predloge za izmenu Zakona o poljoprivrednom zemljištu.

Sednici su prisustvovali predstavnici Ministarstva poljoprivrede, Uprave za poljoprivredno zemljište, Uprave za agrarna plaćanja, Privredne komore Srbije i više udruženja poljoprivrednika.

Predsednik Odbora istakao je da je neophodno da se, pre upućivanja u skupštinsku proceduru predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, na sednici Odbora razgovara o predlozima članova Odbora, kao i predlozima i idejama koje je Odbor dobio od zemljoradnika, a koji se tiču poljoprivrednog zemljišta, u cilju uvećavanja investicija na državnom poljoprivrednom zemljištu, kao i na zemljištu koje ne pripada državi. Smisao ove tačke dnevnog reda je bio da se daju predlozi resornom Ministarstvu kako bi isti bili uključeni u tekst Nacrta zakona, a ne da se rešenja koriguju podnošenjem amandmana, istakao je predsednik Odbora.

Dragana Gođevac, v.d. direktora Uprave za poljoprivredno zemljište, upoznala je Odbor sa Nacrtom zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, istakavši da je proteklih nekoliko meseci, koliko se radi na Nacrtu, održano više sastanaka, i u Vladi i u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, gde su predstavnici asocijacija i udruženja poljoprivrednika predstavili svoje predloge.

"Glavne izmene se odnose na uvođenje investicija u poljoprivredu, kojima je predviđeno da se registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima da do 30 odsto zemljišta na teritoriji jedinica lokalne samouprave, za investicije do 30 godina, u cilju povećanja bruto domaćeg proizvoda. Druga važna izmena se odnosi na zahtev poljoprivrednika da se uvede prodaja do 20 hektara poljoprivrednog zemljišta mladim poljoprivrednicima i to poljoprivrednicima koji imaju u vlasništvu do 20 hektara, ali postoje i predlozi asocijacija i poljoprivrednih udruženja da to bude i do 80 hektara. Produžava se period zakupa sa 20 na 30 godina, jasno je precizirano i pravo prečeg zakupa, rešeno pitanje uvođenja u posed, regulisano je pitanje finansiranja protivgradne zaštite, uvedena je mogućnost besplatnog korišćenja zemljišta, koje nije bilo korišćeno u periodu od tri ili više godina, i propisana je trostruka novčana kazna za uzurpatore", istakla je Gođevac.

U raspravi koja je usledila članovi Odbora su izneli mišljenje da bi o ovom zakonskom rešenju, kada bude upućeno u skupštinsku proceduru, trebalo organizovati javno slušanje, gde bi se narodni poslanici i udruženja proizvođača detaljnije upoznali sa predloženim izmenama.

Takođe, razgovaralo se i o davanju zemljišta u zakup radi pospešivanja stočarske proizvodnje, kako bi se povećao izvoz stoke i stočne hrane i pravu prečeg zakupa zemljišta za registrovana domaća poljoprivredna gazdinstva. Izneta su mišljenja da treba u ovo uključiti i proizvođače u oblasti povrtarstva. Članovi Odbora kritikovali su rokove davanja u zakup poljoprivrednog zemljišta, uz ocenu da je rok od 30 godina predug. Ocenjeno je da su strane investicije dobrodošle, ali da je važno zaštiti domaće proizvođače. Razgovaralo se i o načinima na koje se prvenstvo zakupa, ali i kupovine državnog poljoprivrednog zemljišta, može dati domaćim registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima.

U nastavku sednice razmotreno je pitanje obezbeđivanja sredstava neophodnih za isplatu podsticaja i subvencija u poljoprivredi.

Zoran Rajić, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine obrazložio je članovima Odbora na koji način je Ministarstvo vršilo raspodelu sredstava i isplate podsticaja.

"Politika Vlade je takva da se daje akcenat razvoju stočarstva i stoga je stočarstvu bilo namenjeno 1,8 milijardi dinara više u odnosu na prethodnu godinu, a smanjenje od 6,5 milijardi dinara odrazilo se na iznos koji je bio namenjen biljnoj proizvodnji. Realizacija je za 45 odsto viša u odnosu na prethodnu godinu i ostaje nam da se sa kolegama iz Ministarstva finansija usaglasimo oko detaljne analize kako ćemo novac sa pojedinih pozicija prebaciti na one koje su nam najvažnije, a to je biljna proizvodnja", naglasio je Rajić.

Narodne poslanike zanimalo je najviše iz kojih sredstava i kako će se isplatiti zahtevi za subvencije, imajući u vidu da sredstava nema dovoljno na određenim pozicijama, odnosno da će nedostajuća sredstva iznositi oko 13 ili 14 milijardi dinara. Predloženo je da se preraspodelom sredstava isplate obaveze koje su do sada dospele za biljnu proizvodnju, kao i da se održi sednica Odbora posvećena samo temi isplate podsticaja i subvencija u poljoprivredi.

Članovi Odbora upoznali su se i sa informacijom o sporu firme "Energozelena" protiv Republike Srbije, a u vezi problema zbrinjavanja animalnog otpada.

Predsednik Odbora upoznao je članove Odbora sa informacijama koje je dobio od Ministarstva pravde u vezi sa ovim slučajem. Predloženo je da nadležno Ministarstvo i drugi državni organi ispitaju da li je bilo nepravilnosti u ovom predmetu do momenta pokretanja spora, a članove Odbora zanimalo je i kako će se dalje rešavati problem zbrinjavanja animalnog otpada u Srbiji. Članovi Odbora informisani su da je Vlada formirala pravni tim koji se bavi ovim pitanjem.

Odbor je razmotrio i pitanje sezonske zaštite poljoprivredne proizvodnje (voća i povrća) od preteranog uvoza.

Razlog za raspravu o ovoj temi jesu niske cene voća i povrća ove godine, sa posebnim osvrtom na situaciju u Leskovcu. Iz ovog kraja dolaze najkvalitetniji povrtarski proizvodi, čak 80 odsto proizvedenog povrća je višak i on se iznosi na tržište. Problem nastaje u tome da svake godine bar jedan od proizvoda ima nisku cenu, pa je tako 2013. godine paradajz koštao na kvantaškoj pijaci 5 do 6 dinara, dok ove godine krastavac košta 2 do 3 dinara, a kupus će ostati neposečen, zbog neisplativosti prodaje. Članovi Odbora složili su se da se mora naći mehanizam za pojačanu zaštitu sezonskih povrtarskih kultura, da se podstaknu proizvođači na udruživanje radi zajedničkog nastupa na tržištu, a najavljeno je i da će se, u narednom periodu, zakonski urediti tržište poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, kao i udruživanje proizvođača, kako voća i povrća, tako i proizvođača mleka. Razgovaralo se i o izvozu, ali i o uvozu poljoprivrednih proizvoda.

Odbor je razmotrio i predlog za izmene Zakona o otklanjanju posledica poplava u Republici Srbiji. U raspravi je predloženo da se rokovi za otklanjanje posledica od poplava produže do 31. decembra 2015. godine.

Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine Zoran Rajić informisao je Odbor da su Uprava za zemljište u saradnji sa Kancelarijom za pomoć i obnovu poplavljenih područja pripremili program obnove zemljišta, nakon čega je u planu priprema programa obnove stočarstva i na kraju obnove voćarstva.

Na kraju sednice razgovaralo se i o restituciji zemljišta i različitim zahtevima koji su upućeni narodnim poslanicima, a povodom izmena zakona kojim se reguliše ova oblast.

Nakon rasprave o svim tačkama dnevnog reda, članovi Odbora usvojili su više zaključaka.