ZAKON O ZAšTITI PODATAKA O LIčNOSTI: ZADRżAVANJE LIčNIH KARATA NA ULAZIMA U SLUżBENE ZGRADE POVEćAVA RIZIK OD ZLOUPOTREBE, A U SUPROTNOSTI JE I SA ZAKONOM O LIčNOJ KARTI I ZAKONOM O PRIVATNOM OBEZBEđENJU

Zadržavanje ili kopiranje ličnih dokumenata pravnih lica i građana je u suprotnosti za pojedinim odredbama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti ("Sl. glasnik RS", br. 97/2008, 104/2009 - dr. zakon, 68/2012 - odluka US i 107/2012 - dalje: Zakon), pa Poverenik, Rodoljub Šabić, upozorava da se sa takvom praksom prestane.

Šabić, u svom saopštenju, ukazuje da bez pravog razloga i opravdanja, nekontrolisanim ostavljanjem ličnih dokumenata, bilo originala ili kopija, na bezbroj mesta značajno povećava rizik zloupotrebe podataka, odnosno dokumenata.

Prema Zakonu, zadržavanje ličnih dokumenata predstavlja obradu podataka o ličnosti, a za dopuštenost svake obrade podataka o ličnosti, shodno Zakonu, fundamentalna načela su svrsishodnost (podaci se mogu obrađivati samo za utvrđenu svrhu) i srazmernost (mogu se obrađivati samo u meri i na način koji je dovoljan za ostvarenje svrhe).

Ako u nekim situacijama može biti opravdano da službeno lice radi preventivne ili eventualno aposteriorne zaštite imovine i lica, obavi identifikaciju lica uvidom u ličnu kartu i eventualno prepiše određene podatke, to izvesno ne znači da je opravdano da zadržava ili kopira ličnu kartu, jer je to "očito nepotrebno za ostvarivanje svrhe obrade", navodi Šabić.

Ističe i da zahtev za zadržavanjem lične karte, u krajnjoj liniji dovodi pravna lica i građane u situaciju do krše Zakon o ličnoj karti ("Sl. glasnik RS", br. 62/2006 i 36/2011), koji propisuje da je lice koje je po zakonu dužno da ima ličnu kartu, dužno, da istu nosi sa sobom, kao i da je pokaže na zahtev službenog lica ovlašćenog za legitimisanje.

Taj zahtev je, dodaje se, suprotan i pojedinim članovima Zakona o privatnom obezbeđenju ("Sl. glasnik RS", br. 104/2013 i 42/2015), koji takođe predviđa samo mogućnost uvida u ličnu kartu, ali ne i njeno zadržavanje.